Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih: ponovo više mladih podržava ulazak Srbije u EU
12. avgusta 2021.
Rezultati novog Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2021. godinu pokazuju da je ponovo više mladih koji podržava ulazak Srbije u EU, što je Alternativni izveštaj poslednji put zabeležio 2018. godine.
„Opšta ocena je da se, u odnosu na 2020. godinu, pozitivan stav mladih o EU nije toliko povećao koliko se smanjio negativan stav, odnosno povećao broj mladih koji zauzimaju neutralan stav prema EU” , stoji u Alternativnom izveštaju.
Prema nalazima iz ranijih Alternativnih izveštaja može se zaključiti da je 2020. godina bila izuzetak po negativnoj reakciji prema EU. Jedno od mogućih objašnjena koje se spominje jeste negativna reakcija većine mejnstrim medija prema EU zbog sporosti EU da pomogne Srbiji tokom prvih nedelja pandemije koronavirusa.
Ove godine je poverenje mladih u demokratiju opalo (44% njih smatra da je demokratija najbolji oblik političkog vladanja), mada je i dalje na višem nivo u odnosu na 2017. i 2018. godinu. Nakon što je 2019. i 2020. godine više od polovine mladih smatralo da je Srbiji potreban jak vođa, taj broj je sada ponovo ispod 50%.
Na pitanje koje su im vrednosti u društvu najznačajnije mladi najviše vrednuju ličnu slobodu (4,63/5), zaštitu životne sredine (4,55/5) i odsustvo korupcije (4,38/5). Najmanje ocene dobile su religija i pripadnost religijskim grupama (2,71/5), tradicija i tradicionalne vrednosti (3,22/5) i nacija i pripadnost naciji (3,29/5). Pored toga, na pitanje koje teme ih najviše zanimaju, mladi odgovaraju da su to teme korupcije i kriminala (51%), zaštita životne sredine (50%), ekonomske teme (48%).
Interesantno je to da je zainteresovanost za temu zaštite životne sredine porasla (sa 43% u 2020. godini na 50% u 2021. godini), ali da se vrlo mali broj mladih aktivistički angažuje. Najveći broj mladih se angažuje kroz potpisivanje peticija. I dalje je mali broj onih koji su aktivni u udrženjima građana (18%, što je pad od 6% u odnosu na 2020. godinu), a manje od 20% mladih je upoznato sa postojanjem Zakona o mladima i Zakona o volontiranju. Samim tim, mediji bi trebalo da unaprede informisanje i izveštavanje o načinima na koji mladi mogu da se uključe i bave temama koje ih zanimaju, ali i da iskoriste svoju obrazovnu ulogu kada su Zakon o mladima i Zakon o volontiranju u pitanju, kako bi mladi znali svoja prava i kako bi se zaštitili od potencijalnih manipulacija.
Pogledi mladih žena i mladih muškaraca se značajno razlikuju kada su u pitanju položaj žena u Srbiji i rodna ravnopravnost. Mlade žene znatno više smatraju da položaj nije jednak i da je diskriminišući. Takođe, kako se navodi u izveštaju, postoje i razlike u godinama ispitanika, jer „najmlađi ispitanici pozitivnije ocenjuju aktivnosti kao što je uvođenje kvota za žene i manje se slažu sa tvrdnjom da postoje muška i ženska zanimanja”.
Kada je informisanje mladih u pitanju, prema rezultatima Alternativnog izveštaja, mladi se većinski informišu preko telefona, a više od polovine njih se ne informiše svakodnevno. Najveći broj mladih infromiše se preko telefona (čak 98,4%), zatim laptopa (58,4%) i televizije (43,6% – blag pad). Interesantan je podatak da čak 60% mladih ne čita ništa od štampe.
Na pitanje da li se susreću sa lažnim vestima, čak 72% mladih reklo je da se često susreće sa lažnim vestima, dok je 24% njih reklo da se ponekad susreće sa lažnim vestima. Takođe, četiri petine mladih smatra da ume da prepozna lažnu vest.
Rezultati Alternativnog izveštaja pokazuju i da je više od trećine mladih osoba trpelo fizičko i digitalno nasilje, a skoro tri četvrtine verbalno. Skoro dve trećine mladih bilo je žrtva diskriminacije, dok je preko petine mladih žena kaže da je bilo žrtva seksualnog nasilja. Kao jedan od razloga koji utiču na porast nasilja, mladi navode promociju nasilnika u medijima.
Mentalno zdravlje je tema koja je pokrenuta tokom pandemije koronavirusa i zabrinjava podatak da je ocena mentalnog zdravlja dobila niže ocene u odnosu na fizičko zdravstveno stanje. Niže ocene svom mentalnom zdravlju daju žene i tinejdžeri (od 15 do 19 godina). Jedna od preporuka koji Alternativni izveštaj navodi jeste pokretanje velike medijske i terenske kampanje o važnosti fizičkog i posebno mentalnog zdravlja mladih.
Prema rezultatima Alternativnog izveštaja, može se zaključiti da treba raditi na dodatnom informisanju mladih o demokratskim vrednostima, ljudskim pravima, zakonodavnom okviru koji ih štiti prilikom volontiranja, aktivizmu, mentalnom zdravlju. Ne iznenađuje činjenica da mladi ne znaju kako mogu da se uključe kada mejnstrim mediji nisu otvoreni za teme koje mlade zanimaju. Prema istraživanju Mladi u medijskom ogledalu iz 2020. godine, svega 2% sadržaja obuhvaćenog istraživanjem bavilo se temom aktivizma. Važno je da mediji u svojim redakcijama otvore prostor za mlade (i teme posvećene mladima) kako bi imali autentičan glas mladih kao i da bi se prepoznale teme od značaja za mlade.
Ovaj i slične izveštaje o mladima i medijskoj pismenosti u Srbiji možete pronaći na stranici Resursi kao i na sajtu Krovne Organizacije Mladih Srbije.
Autorka: Ivana Jovanović