Aplikacija za upoznavanje na kojoj se malo ko upoznaje
4. septembra 2021.
Da li (stvarno) koristite Tinder?
„Na Tinderu je do sada napravljeno 55 milijardi spojeva, što pokazuje da je on najbolje mesto za lako upoznavanje novih ljudi,“ piše na zvaničnom sajtu ove platforme. Koliko je spojeva, međutim, potrebno da bi se na najpopularnijoj aplikaciji za upoznavanje pronašla srodna duša? Desetak, stotinak ili možda približno tri hiljade, kako sugerišu neki od onih koji su na internetu podelili svoja frustrirajuća iskustva?
Odgovor će, iako uslovljen vašim (ili „vašim“) fizičkim izgledom, sređenošću vašeg profila i strategijom pristupa, pretežno zavisiti od toga da li potencijalni spojevi koriste Tinder za ono za šta je namenjen. „Ako tražiš ljubav, na pravom si mestu,“ govori uprava ove aplikacije u sekciji o često postavljanim pitanjima. „Sve je moguće na Tinderu.“
Kako je počelo i gde je sada?
Pojavivši se prvi put 2012. godine, Tinder je za manje od jedne decenije postao najkorišćenija platforma za „dejting“ na internetu. Ova aplikacija, koju uveliko bije glas mesta namenjenog sklapanju „veza na jedno veče“, obuhvata 66 miliona profila, na kojima se prosečni korisnik dnevno spaja sa stotinak različitih ljudi iz najbliže okoline. A, kao i sve avangardne tvorevine, i ova je, sa većim zakašnjenjem, pre nekoliko godina konačno došla i u Srbiju.
Poput svojevrsne moderne galerije, Tinder vam nudi da razgledate koga sve to ima u blizini i sa kim biste potencijalno mogli da se spojite. I, iako na Zapadu još uvek koliko-toliko opstaje kao mesto za pronalaženje, kako „kombinacija“, tako i ozbiljnijih veza, naša lokalna onlajn dejting kultura tek je u prvim fazama razvitka. Čak i oni koji na kraju izađu na sastanak, često se bore sa stigmom okoline.
„Znam za ljude koji su završili u brakovima, upoznali se tamo, pa za rodbinu izmišljaju neke pete priče.“ izjavila je studentkinja Kristina Vlajnić, koja je i sama neko vreme provela na ovoj aplikaciji. „Iz kog razloga se Srbin u 2021. godini, kada živi virtuelno, stidi interneta – nije mi jasno. Verovatno zato što je još uvek misli da te aplikacije koriste samo oni koji ne bi imali nikakve šanse da upoznaju nekoga uživo.“
Tinder bračni parovi su, kako se čini, pre izuzetak nego pravilo. Razna istraživanja procenjuju da se na hiljadu „svajpova“ dobije svega sto „mečeva“, od čega samo deset uparenih nastavi razgovor posle prve poruke. Jedna polovina otpadne jer je konverzacija nezanimljiva, a sve su šanse da će se preostalih pet svesti na gubitak interesovanja, nepoklapanje mišljenja, slučajno ili namerno ignorisanje poruke ili – ako imate sreće – poziv na sastanak.
Dakle, ako zaista upoznate nekoga sa ove aplikacije uživo, smatrajte da ste pobedili statistiku. Jer, osim što ova platforma za upoznavanje služi kao hibridna vrsta malih oglasa, većina ljudi koja vas nije pozvala da izađete koristi je i kao mesto za dizanje samopouzdanja, samopromociju i ubacivanja zabave u monotonu svakodnevicu.
„Malo je neprijatno da priznam, ali odem tamo samo kad mi fali pažnje,“ rekla je dvadesetpetogodišnja Tijana Radojković. „Mislim da retko koja devojka na tim aplikacijama traži nešto više od toga. Većina momaka svakako započinje porukom na račun fizičkog izgleda ili nečeg sličnog, a prija za ego kad ti neko ko te ne zna kaže kako si lepa i zgodna. Ali da sa njima zapravo izađem? Teško.“
Motivacije za pravljenje profila na Tinderu, kako neki smatraju, mogu da budu i banalnije od toga. Računajući da se nalog može spojiti i sa Instagramom, onlajn dejting aplikacije su, izgleda, idealno mesto za skupljanje pratioca i besplatnu zabavu. Nije malo ni onih koji prave naloge samo zarad slanja nepristojnih i šaljivih komentara, dok se ovde mogu pronaći i profili fiktivnih osoba. Iako Tinder nudi opciju verifikacije fotografije i potvrđivanja identiteta, sve što vam je zapravno potrebno za pristup su ime, broj telefona i nekoliko fotografija, te je vrlo lako izmisliti potpuno novi alter ego i komunicirati sa ljudima koji ne znaju ko se zapravo krije sa druge strane ekrana.
Šta se desilo sa ljubavlju?
U kratkom filmu „Pitanje ljubavi,“ marsejski filozof Alen Badju opisuje ljubav kao čin pobune, kao revoluciju protiv individualizma, neophodnu za stvaranje bilo kakve dublje, iskrenije konekcije sa drugim ljudskim bićem. U savremenom dobu u kojem trenutno živimo, a u kojem smo sve više usmereni na sebe i sopstvene potrebe, ljubav, dakle, deluje kao ugrožavanje samostalnosti. Za Badjua ona je u konstantnoj opasnosti, a njene najveće pretnje su osećanja bez straha od gubitka i negiranje njihovog značaja, što zahvaljujući Tinderu i sličnim mestima često ide ruku pod ruku.
„Mislim da ta reklamna propaganda pokazuje bezbednu konekciju ’ljubavi’“, nastavlja ovaj filozof. „Imaćete ljubav, ali ćete prethodno toliko precizno sve proračunati, toliko dobro izabrati vašeg partnera kuckajući po internetu, da ćete na osnovu te ogromne kombinacije informacija moći da kažete: sa ovim ovde će sve funkcionisati bez rizika.“
Time što sebe smeštamo na jednu ravan u kojoj je linija manjeg otpora prilikom uspostavljanja romantičnih odnosa ne samo poželjna, već i normirana, uskraćeni smo one prave, istinske bliskosti na koju se jedino nailazi ulaganjem i potencijalnim gubitkom. Za Badjua, ljubav je susret i momenat koji izaziva lančanu reakciju. Ljubav je spajanje nespojivog i ukrštanje dva sveta koja se ranije nikako ne bi mogla sresti. Ona je suprotnost kontinuiranom toku života i predeterminisanim sudbinama, jer radi nezamislivo za konformističku i egoističnu realnost u kojoj obitavamo – od jednog pravi dvoje, navodi nas da lične potrebe zanemarimo zarad nekog drugog entiteta i pušta nas da, možda i prvi put, uvidimo kako postoje perspektive i pravci različiti od onih naših, koje inače ne bismo bili u stanju da vidimo.
„Kada na ovu pozornicu izvedemo online dejting aplikacije,“ govori Badju, „od ljubavi odvajamo ono suštinsko.“ Traživši onog jednog savršenog, koristivši modernu tehnologiju koja nam upravo to omogućava, mi iz ljubavi izuzimamo kreativnost. Predupređujemo svaku moguću bol, nespremni da posegnemo za onom konekcijom koju zapravo želimo iz straha da ćemo iz svega izaći povređeni.
Moderna ljubav
Prema Azizu Ansariju i Eriku Klinenbergu, autorima studije „Moderna ljubav,“ javlja se još jedan neočekivani problem koji dodatno doprinosi nezadovoljstvu ljudi kada je u pitanju zabavljanje preko interneta. Zbog tolikog izbora, često ne znamo šta zaista želimo, te donošenje konačne odluke postaje izuzetno teško.
Prve aplikacije za upoznavanje pravile su algoritme koji su bili isključivo bazirani na pronalaženju korisnika sa naglašenim željenim karakteristikama. Ono što se često previđa, jeste to da ono što ljudi kažu da žele u partneru nije ono što zapravo izaberu na kraju. I pored željenih preferenci, više od 90% korisnika kao glavni faktor odabira uzima fizički izgled, dok spojevi napravljeni na osnovu interesovanja često ni ne nastave razgovor posle prve poruke.
Stručnjaci tvrde da ne postoji algoritam koji će ikada moći tačno da predvidi da li će se dvoje ljudi slagati ili ne. Takođe, sklapanje poznanstava na ovaj način u očima korisnika trodimenzionalne ljude pretvara u dvodimenzionalne karikature. Umesto da ih doživimo kao kompleksna bića, koja kompletno možemo videti jedino ako utrošimo vreme u to da ih upoznamo, zahvaljujući Tinderu i njegovim srodnicima postaje lako da jednostavno i bezrazložno otpišemo ljude.
Ako nam se, primera radi, ne dopadne prvi utisak koji smo o njima stekli zahvaljujući nekolicini fotografija i opisa profila, u izuzetno kratkom roku sa ekrana možemo obrisati neograničen broj ljudi. Tako površno previdimo barem nekoliko opcija koje su mogle biti dobri spojevi da smo bili voljni da se potrudimo. Ali to nije sve – ovakve odluke donosimo i van interneta.
„Radi se o tome da se izbegne svaka trenutna proba, svako duboko i autentično iskustvo drugosti od kojeg je ljubav satkana, “ nastavlja dalje Alen Badju. „Ako ste vi lično dobro pripremljeni za ljubav, u skladu sa pravilima moderne sigurnosti, vi ćete znati da šutnete drugog koji narušava vaš komfor. Ako pati, to su njegova posla, zar ne?“
Druga strana medalje
Mada je lako kritikovati Tinder i sve poteškoće savremenog ljubavnog života koje zbog njega ili uprkos njemu svakodnevno doživljavamo, činjenica je da ova aplikacija donosi i mnoge dobre stvari. Nije mali broj parova koji su svoju priču započeli svajpovanjem, a broj onih koji na njemu još uvek kušaju svoju sreću u konstantnom je rastu, posebno kod mlade populacije koja čini više od 50% njegovog korisničkog interfejsa.
Pandemija Kovida 19 je romantične potrebe mladih tokom poslednje dve godine još više preusmerila na onlajn dejting aplikacije, pruživši tako zdravstveno sigurniji način da se stupi u kontakt sa potencijalnim partnerima. U Tinder korisnike su se, čini se, preobratili čak i oni koji su se zaklinjali na to da ga nikada neće koristiti, pošto u određenim periodima drugih mogućnosti prosto nije ni bilo.
Za LGBT+ populaciju, platforme poput ove takođe nude veliki broj benefita. Ne samo da se lakše dolazi do ljudi željene seksualne orijentacije, već se stvara prostor u kojem se ovi konktakti realizuju brže i pre svega bezbednije.
Nije sramota upoznati nekoga na ovakvim virtuelnim mestima, a nije strašno ni uputiti se tamo sa nekim drugim namerama. Kao i sve internet pojave, tako i ova sa sobom vuče određeni rizik i u nekoj meri oblikuje mlađe generacije i trendove kojima će da podležu. Da li ćete pristati na ove nove norme ili ćete, pak, odabrati da krenete tradicionalnim putem, zavisi isključivo od vas.
Bilo da je u pitanju Tinder ili neka druga aplikacija za upoznavanje, činjenica je da broj korisnika raste, zajedno sa načinima na kojima se ovim društvenim mrežama pristupa. Počev od onih koji su se tamo našli bez ozbiljnih namera, preko onih koji traže i dobijaju validaciju, pa sve do onih koji nisu toliko u potrazi za seksom koliko za srodnom dušom – svajpovanje vremenom postaje još jedan generacijski hobi. Biće da više nije reč o tome da li koristite Tinder – već šta želite da dobijete od njega.
Autorka: Olivera Mitić
Fotografija: dennizn /Shutterstock