Borba protiv infodemije ili suzbijanje građanskih sloboda?

Borba protiv infodemije ili suzbijanje građanskih sloboda?

Pandemija će proći, ne smemo da dozvolimo da bude izgovor za narušavanje vrednosti demokratskog društva.

Od kako je pandemija bolesti covid-19 počela jedan od najvećih izazova bile su dezinformacije koje su se internetom širile velikom brzinom. Od raznih teorija o poreklu virusa, preko negiranja da virus uopšte postoji i raznih manipulacija o tome da li, koliko i gde zaštitne opreme, sredstava za dezinfekciju, lekova ima ili nema.

Dezinformacija i lažnih vesti je uvek bilo a od kako imamo internet dobile su platformu za brže i efikasnije širenje, ipak, sad je to posebno važno. U trenutku kada je broj obolelih prešao 1 milion a širom sveta zabeleženo je preko 60.000 smrti koje se povezuju sa virusom korona,  pravilne, istinite i potpune informacije mogu napraviti razliku izmedju života i smrti.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kao i velike IT kompanije priključile su se borbi sa dezinformacijama. Facebook, Instagram, Twitter i Youtube posebnu pažnju obraćaju na uklanjanje dezinformacija koje mogu da vas stave u rizik, dok će vam Google ukoliko pretražujete termine povezane sa novim virusom ponuditi prvo sajtove povezane sa SZO. WhatsApp, koji je u vlasništvu kompanije  Facebook, takođe se udružio sa SZO kako bi korisnicima pružili blagovremene i proverene informacije. I Viber je svojim korisnicima ponudio opciju da se prijave na zvaničan info servis SZO ili u slučaju Srbije info servis Vlade Republike Srbije. Tik Tok se takođe pridružio borbi protiv dezinformacija.

Informacije o covid-19 se ovim potezom u velikoj meri centralizuju. Koliko je ispravno i moguće imati univerzalnu istinu jako je problematično. Šta je istina vrlo često može biti povod za diskusiju a ovaj tip moderiranja i uklanjanja sadržaja vrlo je problematičan u smislu slobode izražavanja. Ipak u ovoj situaciji gde je prioritet zdravlje i dobrobit građana, ovaj pristup je široko prihvaćen. Verovatno jeste lakše se usaglasiti oko činjenica vezano za covid-19 nego pokušati da se nešto slično postigne kada je politički govor u pitanju.

Iako netačni, delimično tačni i razni drugi sadržaji još uvek kruže internetom, u velikoj meri se zajedničkim naporima stvari ’drže pod kontrolom’. Ali tu dolazimo do problema. Kontrola nad protokom informacija može biti vrlo problematična i voditi zloupotrebama.

U Srbiji smo ovih dana imali dosta diskusija na tu temu, nakon što je Vlada Srbije uvela (a onda nakon oštrih kritika i ukinula) odluku da je samo krizni štab, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, zadužen za informacije o epidemiji u Srbiji. Svi ostali akteri (gradonačelnici, predsednici opština, lekari i ostalo medicinsko osoblje…) dužni su da informacije dostavljaju isključivo kriznom štabu. Prema odluci, koja je opravdana borbom protiv lažnih vesti, svi izvori informacija od strene ’neovlašćenih lica’ (dakle, oni koji nisu krizni štab) ne mogu se smatrati tačnim i proverenim.

Ovim je potpuna kontrola informacijama pala u ruke Vlade Srbije, odnosno kriznog štaba koji funkcioniše u toku pandemije. Novinari su time izgbili važnu mogućnost da o pitanjima vezano za covid-19 razgovaraju sa izvorima koji nisu predstavnici vlasti.

Kritike, koje ovu odluku nazivaju nezakonitom i ocenjuju kao pokušaj cenzure, naročiti su se pooštrile nakon što je novinarka Nova.rs Ana Lalić uhapšena 1. aprila jer je napisla tekst koji navodi da je stanje u Kliničkom Centru Vojvodina jako loše i da nema zaštitne opreme, što je proglašeno za laž a novinarka optuženja za širenje lažnih vesti i širenje panike. Svi izvori u tekstu su anonimni, zbog gore navedene odluke o legitimnosti izvora što nama kao čitaocima otežava rasuđivanje o ispravnosti i pouzdanosti teksta.

Novinarka je puštena naredog dana, a odluka o ograničavanju izvora informsanja je povučena. Iako i dalje krizni štab dominira kada su u pitanju informacije vezano za epidemiju, mogućnost da čujemo drugačije glasove vrlo je važno za građansko društvo  a naročito važno u društvu sa slabom demokratskom tradicijom gde su slobode medija narušene a nezavisni mediji retki.

Dešavanja u Srbiji postavljaju vrlo važno pitanje da li smemo i možemo da se uzdamo samo u jedan ’pouzdan’ izvor informisanja jer ovo stavljanje prioriteta na određene izvore informacija stavljaju slobodu izražavanja pod veliki rizik. U slučaju IT kompanija važno je naglasiti i da se izvori povezani sa SZO samo prioritizuju, dakle šansa da do vas dođe nedokazana teorija o poreklu virusa je manja, ali te informaciju su ipak dostupne. Uklanja se samo sadržaj koji može ’naneti neposrednu fizičku štetu’ na primer razne (lažne) tvrdnje o lekovima i tretmanima ili stavove da fizičko distanciranje ne pomaže u sprečavanju širenja virusa.

Sloboda izražavanja je jedna od osnovnih vrednosti građanskog društva i jedno od sredstava koje nama građanima i građankama služi da se izborimo za druga prava i ta vrednost ne sme biti ugrožena ni u vreme ovakve krize. Pandemija će proći, ne smemo da dozvolimo da bude izgovor za narušavanje vrednosti demokratskog društva.

Sharing is caring!