Botovi, trolovi… svuda oko nas: jesu li svi na mreži oni za koje se predstavljaju
4. marta 2020.
Društvene mreže i online sfera deo su svakodnevice svakog mladog čoveka, koji veliki deo svog slobodnog vremena provode listajući instagram storije, njuz fidove, prateći aktivnosti svojih prijatelja ali i objavljujući i sopstveni sadržaj s namerom da prikupe što više lajkova, šerova i komentara. Popularnost i uticajnost povećava se sa većim brojem online prijatelja i pratilaca. Na ovaj način stvaramo ponekad nerealnu sliku o sebi, svom okruženju i stvarnosti. Nisu svi u svojim „ispovestima“ baš najiskreniji, ne pominju da određene proizvode „preporučuju“ zato što im je za to plaćeno i nisu svi sadržaji kao ni svi profili na mrežama uvek realni i istiniti.
Šta su lažni profili?
Lažni profili predstavljaju naloge na društvenim mrežama koji lažno predstavljaju osobu ili neku organizaciju. Ovakvi nalozi mogu koristiti imena i identitete stvarnih osoba. Oni preuzimaju njihove podatke i zloupotrebljavaju ih varajući druge, ali ovi podaci mogu biti i izmišljeni. Najčešći predmet zloupotrebe jesu fotografije i zato pre objavljivanja bilo kog sadržaja moramo imati na umu kome te fotografije mogu biti dostupne i kako ne bismo postali predmet zloupotrebe moramo razmišljati o svojim onlajn aktivnostima.
Kako prepoznati lažni profil i kako se od njih zaštititi?
Iako na prvi pogled lažni deluju kao autentični profili, postoje neke smernice koje mogu da nam pomognu da otrkijemo da li je neki profil zapravo lažan. Prvo na šta treba da obratimo pražnju jeste profilna fotografija i ostale dostupne fotografije na profilu. Lažni profili često postavljaju za profilne fotografije predmete ili slike životinja, mada nije retkost da se radi i o izmenjenim slikama, ukradenim od stvarnih ljudi. Ako nam profilna fotografija izazove sumnju, sledeći korak je pogledati da li ima fotografija na kojima su tagovani drugi ljudi kao i da li ima fotografija na kojima je osoba sa profila tagovana. Obično su lažni profili nedavno otvoreni i imaju malo prijatelja, od nekoliko desetina ali i do par stotina prijatelja. Možda smo i sami žrtve nečije zle namere i možda neko negde na Internetu lažno koristi naše podatke. Ukoliko je neki profil probudio naše detektivsko čulo na internetu se mogu pronaći alati za pretragu fotografija, koji sa veoma malo truda i umešnosti mogu da nam pomognu u razotrkivanju lažnih profila. Od pomoći nam mogu biti sledeći alati: Google reverse image search, Tineye, Yandex, Bing Image Match, Image Identify, Karma Decay, IQDB…
Ko su botovi i internet trolovi i koja im je namera?
U Srbiji su najčeišće svi oblici onlain manipulacija svrstani pod terminom botovi (engl. robot). Sam termin bot ili internet bot odnosi se na program kojim upravlja čovek ili je samostalan, koji simulira ljudske aktivnosti. Cilj je da se obavi određeni zadatak i najčešće je reč o ponavljajućim aktivnostima. Bot nije nužno uvek vezan za manipulaciju, postoje njihove konkrente i primenjene aktivnosti koje olakšavaju internet komunikacuju (chatbot). Internet trolovi predstavljaju jedan od najčešćih oblika manipulacije nalozima na društvenim mrežama. Njihov zadatak jeste da oponaša prosečnog korisnika, ali sa namerom da truju komunikaciju podizanjem tenzije, pisanjem uvredljivih komentara. Trolovi su obično aktivni u komentarisanju na forumima, blogovima, Facebook grupama i deluju s namerom da izazovu nemir, da vređaju, posvađaju, skrenu pažnju sa aktuelne teme.
Pre nego što upadnemo u vatru komentarišući neki sadržaj treba da razmislimo ko su ti ljudi koji pišu uvredljive komenatre i šta time žele da postignu. Najčešće je ono što zapravo osećamo u tom momentu- ljutnja i gnev, upravo cilj tih trolova.
Manipulativni sadržaji i dezinformacije okružuju sve nas na društvenim mrežama. Lažni nalozi i botovi organizovano i prikriveno zloupotrebljavaju onlajn sferu. Kako i sami ne bismo postali nečiji bot i postupali po nečijim komandama, potrebno je da se kao i u svakodnevnom životu pridržavamo principa i pravila do kojih nam je stalo. Kako ne bismo postali deo ‘toksične’ atmosfere na mrežama važno je da ne širimo uvredljiv govor i govor mržnje čak ni tako što ćemo podeliti tuđe mišljenje.
Autorka: Maja Kostadinović