Profesionalizam u uslovima neizvesnosti – kako je biti medijski radnik/ca na Kosovu i zašto mladima nisu privlačni mediji
Srpsko novinarstvo na Kosovu funkcioniše u tampon zoni između dva medijska i politička sistema, oslanjajući se na projektno finansiranje međunarodne zajednice. Koalicije organizacija za slobodu medija koje su nedavno posetile Prištinu zaključile su da Kosovo ima „pluralistički medijski pejzaž”, ali razlike u položaju medija na albanskom i srpskom jeziku ukazuju na njegovu polarizovanu stranu.
Skrnavljenje jedne borbe: Šta nam govori vandalizam nad antifašističkim spomenicima?
Tokom vikenda 11. i 12. aprila, u spomen-parku Čačalica u Požarevcu oskrnavljeni su spomenici posvećeni borcima Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Na njima su ispisani natpisi poput „Milan Nedić“, „Smrt komuni“, „Nacija, a ne partija“, „Zboraška omladina“, „Srbija Srbima“ i „Slava Hristu“.
Između šale i identiteta – grad koji svi „znaju“ kroz jednu reč
Piroćanci i Piroćanke su, u javnom prostoru, retko predstavljeni kao složeni pojedinci sa različitim iskustvima i osobinama. Mnogo češće, oni su svedeni na jednu karakteristiku – škrtost. Ta predstava funkcioniše gotovo automatski. Dovoljno je pomenuti Pirot, i stereotip se već podrazumeva.
Pojam „ilegalnog čoveka“ u medijima: Otkrivanje spomenika migrantima u Loznici
Naizgled jednostavno pitanje o slobodi čoveka i pojmu „ilegalnog čoveka“, koji se često provlači u domaćim medijima, otvara ozbiljne probleme u javnom diskursu o migrantima i migrantkinjama. Složena tema migracija često se u medijima svodi na pojednostavljene i redukovane pojmove, koji ne uspevaju da obuhvate njenu stvarnu kompleksnost i prikažu pravu prirodu događaja. U takvim narativima migranti i migrantkinje su često svedeni na generalizacije, pogrešno predstavljeni i lišeni svake humanosti i lične priče.
Mreža lokalnih sajtova širi dezinformacije i govor mržnje prema studentima
Na nedavno pokrenutom portalu Snaga juga početkom marta objavljen je tekst „Šta promovišu niški blokaderi? Liberalizam, mržnja prema crkvi i homoseksualizam u vrhu prioriteta“. Cilj teksta je diskreditacija studenata koji protestuju protiv vlasti, bez argumenata i napadima na ličnoj osnovi, kako bi se time diskreditovao i čitav studentski pokret. Identičnu uređivačku politiku, fokusiranu na pohvale vlastima i obračun sa studentima, deli još desetak sličnih lokalnih portala koji su pokrenuti od početka godine u nekoliko okruga u Srbiji, a koje uređuje prorežimski aktivista Gradimir Banković.
Izveštavanje tokom lokalnih izbora u senci incidenata i nasilja
Na izborni dan zabeležen je veliki broj slučajeva ugrožavanja novinara i novinarki, uz istovremeno selektivno izveštavanje u pojedinim medijima, navodi novinarka Aleksandra Ničić iz Udruženja novinara Srbije. U takvoj atmosferi nesigurnosti i tenzija, medijski radnici i radnice su radili pod pritiskom. Prema ANEM-u, novinarska udruženja i sindikati osudili su ponašanje policije i sistematsko ometanje rada novinara i novinarki tokom izveštavanja.
Broj koji hoda: kako pirotski mediji izveštavaju o migrantima i izbeglicama – i šta pri tome izostavljaju
Lokalni portali u Pirotu i okolini dobro prate policijske akcije i zvanične izjave, ali iza svakog statističkog podatka stoje živi ljudi čije priče ostaju neispričane. Analiza tri vesti sa portala Pirotske vesti otkriva sistemski problem izveštavanja o migrantima i izbeglicama.
Informer u kampanji protiv evroparlamentaraca; Mladi na lokalu: Ljudi formiraju mišljenje o EU na osnovu poluinformacija
Prorežimski tabloid Informer je tokom januara vodio kampanju protiv misije evroparlamentaraca koji su došli u Beograd da razgovaraju o stanju u državi sa političarima, medijima i organizacijama civilnog društva. Fokusirajući se primarno na evroposlanika iz Hrvatske, Tonina Piculu, Informer je objavio desetine tekstova u kojima je iznosio neistine na njegov račun, i vređao članove misije uličarskim, zapaljivim rečnikom. Takvim tekstovima su ostavili u senci prave razloge njihove posete, zamerke na račun vlasti i teške političke i medijske krize u Srbiji o čemu nisu napisali ni slovo.
Pritisci na mlade, medije i lokalne izbore u Zaječaru
Dok su građanke i građani Zaječara izlazili na birališta, većina lokalnih medija davala je prednost vlasti, dok je opozicija retko dobijala prostor. Na izborima u Zaječaru su se angažovali i mladi ljudi.
Niška inicijativa i prikaz Roma u medijima: Gde su granice novinarske odgovornosti?
Sve je, čini se, počelo sa nekoliko plastičnih flaša, deterdžentata i omekšivača razbacanih ispred zgrade PIO fonda u Nišu. Srđan Nonić, glavni i odgovorni urednik registrovanog niškog medija „Niška inciijativa”, objavio je na Fejsbuk stranici svog portala snimak scene u avgustu 2025. godine. Snimak je objavljen uz opis koji sadrži ponižavajuću i diskriminatornu terminologiju prema romskoj zajednici, a kojim je zajednicu doveo u vezu sa prizorom ispred zgrade PIO fonda. Za skoro 21 sat od objavljivanja, snimak je pogledan skoro 60.000 puta, podeljen 30 puta, a komentara je u tom trenutku bilo preko 200, mahom negativno usmerenih prema romskoj zajednici.
Pravosudni paket aranžman a la Mrdić
Krajem decembra 2025. godine, godine kada su građani i građanke gotovo svakodnevno bili na ulicama tražeći odgovornost za infrastrukturne propuste sa fatalnim posledicama, veću transparentnost pravosuđa, godine u kojoj su advokati štrajkovali, sudske zgrade bile blokirane, ministri hapšeni, poslanici štrajkovali glađu, a i birani novi članovi pravosudnih saveta, najavljeni paket od čak pet pravosudnih zakona ulazi u skupštinsku proceduru. Paket zakona ubrzo postaje poznat pod kolokvijalnim imenom Mrdićevi zakoni, prema poslaniku koji je „vredno radio“ i pripremio iste.
Zašto ne čitamo žene?
Žene su oduvijek pisale, pa i kada im to nije bilo dozvoljeno. Stvarale su potajno, pod muškim pseudonimima ili anonimno. Pisale su pisma, dnevnike, eseje, pjesme i romane, ali su rijetko bile priznate kao autorke.