Ćutanje institucija je odobravanje govora mržnje i političkog targetiranja koje sledi
8. aprila 2023.
Prethodnih nekoliko dana glumac Marko Janketić suočava se sa govorom mržnje, uvredama, pa čak i pretnjama smrću na društvenim mrežama. Uvrede i pretnje počele su da dolaze nakon gostovanja Janketića u emisiji Pop Tok na portalu Nova.rs, gde je kritički govorio o lošoj ekonomskoj i društvenoj situaciji u zemlji, kao i da ne veruje da će u Srbiji biti bolje i da bi voleo da njegove ćerke žive u nekoj uređenoj zemlji sa nezavisnim institucijama.
Njegov stav je jedan deo javnosti protumačio kao “nepatriotski” što je automatski otvorilo prostor za targetiranje i preteće poruke. Janketić je za NIN izjavio da su ljudi poput njega najlakša meta i da nije očekivao takvu reakciju, kao i da „tom prilikom nije rekao ništa posebno novo“. To je zaista i istina, mnogi dele Janketićev stav, a mnogi su ga u prošlosti i javno podelili. Međutim, problem nije u ovome, već u atmosferi straha i linča koja je u našem društvu u prethodnih nekoliko meseci dodatno ojačala. Svako ko iznese iole ”nepopularno” mišljenje mora razmišljati o potencijalnom političkom targetiranju koje će uslediti kao i tome koje su granice istog. Da li će se zaustaviti na uvredama na društvenim mrežama ili će doći i do pretnji smrću? Vrlo lako od javnog etiketiranja nekog kao “nepatriote” ili “autošoviniste”, sledi i etiketa “izdajnika”, a onda na ulicama mogu osvanuti i plakati sa vašim likom i epitetom “izdajnika”.
Povodom napada na Janketića oglasili su se mnogi glumci i umetnici poput Branislava Trifunovića, Stevana Filipovića, Gorana Bogdana, i Dragana Bjelogrlića, kao i Glumačka organizacija Srbije koja u svom saopštenju poziva na reakciju nadležnih i podseća da se “pretnje smrću i podsticanje nasilja ne mogu pravdati slobodom izražavanja. Ona ne može biti važnija od prava na život i integritet čoveka.“
Govor mržnje često se opravdava slobodom govora, međutim iako je slobodno izražavanje jedno od osnovnih ljudskih prava od koga zavise i druga prava kao što su sloboda okupljanja, veroispovesti i slično, mora postojati ograničenje te slobode kada je u pitanju govor mržnje. Govor mržnje podstiče netoleranciju i diskriminaciju, a može i promovisati, podsticati ili odobravati nasilje prema određenoj grupi ili pojedincu. Zato je neophodno ne ubrajati ga u slobodan govor radi bezbednosti i dostojanstva onih koji su meta takvog govora.
Prethodnog vikenda su psovke i pretnje u jutarnjem programu na televiziji Hepi razmenili i Nenad Čanak i Vojislav Šešelj. Uz brojne uvrede, psovke i pretnje Čanak je izjavio i da bi pucao na Šešelja, a pretnja smrću u jutarnjem programu na nacionalnoj frekvenciji nije podigla mnogo prašine u javnosti, ili bar ne onoliko koliko bi bilo očekivano. Niko nije iznenađen, ni prvi ni poslednji put. Isto tako nismo iznenađeni ni pretnjama koje dobija Janketić, ili targetiranjem novinara Marka Vidojkovića i predavača i predavačica Fakulteta političkih nauka ili nedavnim prikazivanjem spota na televiziji Pink u kom se poziva na hapšenje novinara i urednika dnevnog lista Danas, portala Nova.rs, televizija Nova S i N1 zbog, kako se navodi u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kritikovanja aktuelne vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bitno je spomenuti i kampanje targetiranja političkih protivnika i neistomišljenika, u kojima su grafiti i plakati sa označenim “izdajnicima” prošlog meseca preplavili Novi Sad i Beograd, a i dalje stoje netaknuti na ulicama.
Ovakva atmosfera u našem društvu nije došla niotkuda već je podstaknuta konstantnim prisustvom govora mržnje u mejnstrim medijima i odsustvom reakcija nadležnih institucija, kao što je Regulatorno telo za elektronske medije. Neretko se govorom mržnje koriste i predstavnici vlasti, što takođe prolazi bez sankcija osim osude jednog dela javnosti. Na ovaj način odobrava se uvredljiv i diskriminišući sadržaj kako od strane medija tako i od strane institucija, što kasnije dovodi do političkog targetiranja, a može dovesti i do ugrožavanja bezbednosti pojedinaca i marginalizovanih grupa. Govor mržnje nije i ne sme biti prihvaćen i tolerisan pod izgovorom slobode govora ili potražnje publike za senzacionalističkim sadržajem.
Autorka: Anja Anđušić
Fotografija: Baimieng /Shutterstock