Da li je politika ružna reč?
14. decembra 2021.
Vuk je odlučio da u H&M-u kupi novogodišnje poklone za sebe i svoje najdraže. Dok je razgledao radnju i tražio savršeni poklon, divio se novogodišnjoj dekoraciji. U jednom trenutku je ugledao slatke crvene džempere sa jelkicama, novogodišnje čarape i rukavice. Odlučio je da sve to i kupi, jer šta, jednom se živi! A i praznici su. Nakon što je platio svoju kupovinu, zadovoljno je napustio H&M.
Da li je Vukova odluka da kupuje u H&M-u politička? Da li je kupovina odeće fast fashion brendova politika?
Pre svega, važno je da razumemo način poslovanja fast fashion brendova. Brza moda u velikoj meri zavisi od globalne proizvodne mreže, termina koji se koristi za opisivanje sistema u kojem je nekoliko kompanija u više zemalja uključeno u proizvodnju. Brendovi brze mode nisu direktno uključeni u proizvodnju – umesto toga, oni predaju proizvodnju dobavljačkim firmama u zemljama u razvoju. Dobavljačke firme zatim ugovore proizvodnju sa fabrikama koje nisu zvanično povezane sa brendovima brze mode. Samim tim,brendovi brze mode nemaju zakonsku obavezu da poštuju uslove rada u tim fabrikama i zbog toga vrlo često dolazi do zloupotrebe i kršenja radničkih prava.
Izveštaj Globalne organizacije za radnička prava (Global Labor Justice) pokazuje da su žene (koje čine većinu u ovoj vrsti proizvodnje) koje rade u azijskim fabrikama koje snabdevaju H&M žrtve seksualnog i fizičkog nasilja.
Navodi o rodno zasnovanom nasilju u Bangladešu, Kambodži, Indiji, Indoneziji i Šri Lanki, direktan su rezultat pritiska koji nastaje zbog zahteva kapitalističkog sistema – proizvodi brzo, što više i po što nižim cenama. Ako ne ispune proizvodne kvote ili ne rade “dovoljno brzo”, radnice mogu da dožive verbalno, fizičko i seksualno nasilje kao kaznu.
Jedna radnica u fabrici koja snabdeva H&M rekla je istraživačima da je za kaznu, jer nije ispunila proizvodne kvote, pretučena.
„Moj supervizor
serije došao je iza mene dok sam radila na mašini za šivenje, vičući: „Ne
ispunjavaš svoju proizvodnu kvotu”. Izvukao me je sa stolice i pala sam na pod.
Udario me je, udarao me je i po grudima. Povukao me je, a zatim ponovo gurnuo
na pod i šutnuo me”.
Vratimo se sad na Vuka i njegovu odluku da novogodišnje poklone kupi u H&M-u. Kupovinom u H&M-u, Vuk indirektno podržava način poslovanja i politiku industrije brze mode.
Samim tim, i kupovinu možemo da posmatramo kao političko delovanje. Kada osvesimo način funkcionisanja, u ovom slučaju, industije brze mode, moći ćemo da donesemo odluku da li ćemo da podržavamo ovakav način rada ili ćemo da kupujemo osvešćenije – od lokalnih brendova, etičkih i održivih brendova, u second hand-u, itd.
Ako i kupovinu možemo da posmatramo kao političko delovanje, šta je onda politika?
Pojam „politika” ima različita shvatanja i tumačenja – koliko autora koji su se njome bavili, toliko i definicija.
U želji da saznamo kako mladi percipiraju politiku sproveli smo anketu koja je ispitivala mišljenje mladih o politici i njihovom učešću u političkim organizacijama i udruženjima. Anketu je popunilo 53 ispitanika/ca, od toga 39 žena, 12 muškaraca i dvoje ispitanika/ca koji/e nisu želeli rodno da se izjasne.
Deo mladih politika asocira na – laž, podmuklost, spletke, korupciju, primitivnost, kriminal, nemoral, lopovluk, nerad, lični interes, haos. Takođe, prisutno je i poistovećivanje politike sa dnevnom politikom, te su neki od rezultata na pitanje „šta vam je prva asocijacija kad neko kaže politika” – Vučić, Vučić i „ovaj užasni sistem u kome živimo”, Đilas, SNS. Ipak, delu mladih asocijacija na politiku je – put do društvene promene; aktivizam u zajednici; upravljanje resursima na najbolji mogući način; pravljenje uređenja koji narodu najviše odgovara, trgovina, ekonomija, institucije, donošenje zakona; uređivanje ljudskog života; dijalog; ljudska prava.
Jedan od ispitanika/ca napisao/la je: „Sve što se tiče mene i mog života. Politika je prisutna svuda oko nas, tiče nas se, i ukoliko mi odbijamo da se bavimo njom, ona se bavi nama, bez naše kontrole”.
Politika i jeste svuda oko nas – od prvobitnog primera kupovine preko aktivizma do usvajanja zakona. Politika i političko delovanje može se definisati i kao „organizovana aktivnost koja ima za cilj uređenje života u zajednici u kojoj živimo i postizanje opšteg dobra”.
Ako reciklirate, ne bacate smeće na ulicu, potpisujete (onlajn) peticije, podržavate ekološke proteste, ili čak idete na proteste, vi politički delate – vaš cilj je postizanje opšteg dobra.
Demokratskom društvu potrebni su aktivni građani i građanke, oni koji učestvuju u okviru demokratskog sistema. U takvom sistemu je normalno da postoje sukobljeni interesi, zainteresovane strane, različita mišljenja i dijalog. A ako je političko delovanje rad na unapređivanju društva u kom živimo, može li onda politika da bude ružna reč?
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija: Ink Drop/ Shutterstock