„Draga devojčice“ je sve ono što nam je trebalo da čujemo kad smo bile mlađe
29. novembra 2021.
Milica dolazi iz Novog Sada, ima 24 godine i bavi se produkcijom i pisanjem kratkih animiranih sadržaja. Ona je harizmatična i strastvena mlada žena sa kojom satima možete da razgovarate o ljudskim pravima i borbi za slobode. Međutim, neki od vas je možda već znaju od ranije. Na kraju krajeva, ona je aktivistkinja koja stoji iza online feminističke platforme koja iz dana u dan postaje sve veća.
Sa više desetina hiljada pratilaca na YouTube-u, TikToku i Instagramu, kanal „Draga devojčice“ zaista je poseban kutak na internetu. Kontinuirano plasirajući raznovrsne edukativne objave, Milica je stvorila jednu sigurnu zonu za sve mlade devojke, u okviru koje se otvoreno i sa mnogo empatije govori o nebrojenim i često tabuiziranim temama koje sve nas muče još od malih nogu.
Bilo da je reč o pubertetu, prvoj menstruaciji, seksualnosti ili fizičkom izgledu, Miličin sadržaj bavi se svim onim sitnim i krupnim stvarima o kojima se sa devojčicama ne razgovara dovoljno. Zahvaljujući ovoj inicijativi, ova dvadesetčetvorogodišnja žena pronašla je svoj način da se suprotstavi patrijarhatu i normalizuje diskusiju o stvarima kroz koje devojčice svih uzrasta prolaze na dnevnom nivou, a o kojima se teško mogu informisati u školi, tradicionalnim medijima i, nažalost, najbližoj okolini.
„Moto ’Drage devojčice’ je: sve što je meni trebalo da čujem pre deset godina,“ rekla je Milica. „Mislim da mnoge i mlade i starije žene mogu da se poistovete sa onim ’e da sam znala tada to što sada znam’. Zato i verujem da nema potrebe da imamo još jednu generaciju devojčica koje će da prolaze kroz iste dileme u svojim dvadesetim godinama ili kasnije tokom života.“
Na pitanje o tome kako je sve počelo, Milica je odgovorila da se oduvek bavila nekim granama aktivizma. „Kao mlađa dosta sam volontirala, a kad sam bila u srednjoj školi krenula sam da držim radionice devojčicama u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Nakon što sam se poslom preselila u Beograd, bio je to prvi put da preko leta nisam bila u mogućnosti da se bavim time. Jako mi je nedostajalo, pa sam pomislila kako bih mogla da se snimim za YouTube dok pričam o temama o kojima bih i inače govorila na radionicama i samo prosledim link bivšim polaznicama.“
Ono što se potom desilo, a što ni ona sama nije očekivala, jeste to da su ubrzo počeli da je gledaju i drugi ljudi. Uz nekoliko skokova u broju pratilaca, pre svega tokom tromesečnog karantina 2020. godine, Miličina publika se znatno uvećala.
Svojim prisustvom na domaćoj sceni društvenih mreža, ova aktivistkinja suštinski radi nešto revolucionarno. Kroz objave koje se bore protiv stigme i osećanja stida, inherentno nametnutih kada je reč o percepciji ženskog tela, ona popunjava prethodno prazan prostor u beskrajnom moru online industrije Balkana, koja retko kada svoju pažnju posvećuje predadolescentkinjama i tinejdžerkama.
Osim primarne ciljne grupe, danas do „Drage devojčice“ dolaze i oni kojima se nije nadala. „Svi mi živimo u nekom svom balončiću,“ rekla je Milica, „a u mom su pre toga mahom bili visokoobrazovani ljudi, ljudi mojih godina iz urbane sredine, iz većih gradova, iz porodica srednje radničke klase. Kada sam krenula da postavljam, pogotovo na TikTok, gde algoritam ne bira kome će da pusti nešto, shvatila sam koliko je onih koji razmišljaju na načine na koje ja nisam mogla ni da pretpostavim da neko razmišlja.“
Dok je ovo, s jedne strane, otvorilo vrata ka negativnim komentarima, što je oduvek bila tragična prirodna posledica objavljivanja liberalnog sadržaja u konzervativnom društvu, za Milicu je takođe predstavljalo i svojevrsno otkrovenje. Nakon lavine osuđivanja koja je usledila njenom videu o dekonstruisanju društvenog koncepta nevinosti, kanal „Draga devojčice“ postao je još inkluzivniji i intersekcionalniji nego što je do tada bio.
„To iskustvo me je u određenom smislu probudilo,“ nadovezala se ova influenserka. „Postala sam svesnija nekih problema sa kojima se devojčice svakodnevno susreću, a sa kojima ja nikad nisam morala da se susretnem. Koliko god da je strašno što neke stvari postoje, mislim da je za mene i ono što radim važno da ih uporno otkrivam, kako bih pronalazila nove načine da se obratim devojčicama koje ranije nisu bile uključene u ono o čemu sam pričala.“
Iz ovoga je jasno šta za Milicu, dakle, predstavlja aktivizam – boriti se za ono u šta veruje i raditi sve što može da ispravi pogrešno. „Meni se podrazumeva da je to za neko veće dobro, prava i slobodu svih,“ nadovezala se ona, „ali, naravno, tu postoji ta problematika da ne misli svi isto. Nisu svima sve vrednosti podjednako dobre, ali za mene su one ključne feminizam, ravnopravnost, LGBT+ prava i ljudska prava u globalu. Poenta aktivizma nije sedeti skrštenih ruku i iščekivati da se svet promeni, nego zapravo uraditi nešto po tom pitanju.“
Milica, kao i mnoge njene saborkinje, za glavni cilj ima stvaranje društva koje je orijentisano ka inkluziji, emancipaciji i dobrobiti zajednice. To je, između ostalog, društvo koje se prema devojčicama ponaša sa istim poštovanjem kao i prema dečacima, bez obzira na prepreke koje će se neizbežno nalaziti na putu.
„Najveći problem je manjak samopouzdanja kod devojčica,“ smatra ona, „i ovo ni u kom smislu ne znači da ja za to krivim njih. Živimo u svetu koji devojkama oduzima priliku da zapravo još kao mlade vide svoju vrednost i shvate za šta su sposobne, šta mogu i kako zaslužuju da se drugi prema njima ophode. Ako izgradimo generacije devojčica koje imaju samopouzdanja i mogu da kažu šta žele i misle, koje se ne plaše da budu svoje, onda će prosto zahtevati da budu tretirane drugačije i svet neće imati drugog izbora sem da im to pruži.“
Upravo zato, za Milicu je najveći uspeh kada vidi da je njen trud urodio plodom. „Ne znam da li bih mogla da izdvojim jedan momenat na koji sam najponosnija,“ dodaje ona, „ali svaki put kad dobijem poruku od neke devojčice koja kaže da je prateći moj sadržaj dobila na samopouzdanju, naučila o svojim pravima, načinima da se zauzme za sebe, načinima da voli sebe – to mi je uvek lična pobeda. Posebno mi je drago kada dobijem poruku od neke mame koja napiše da me njena ćerka gleda i da joj je drago što ima neko kao ja ko na internetu priča o tim stvarima.“
Mada je njen plan za sada svakako taj da ostane pristuna online, ova Novosađanka koja stoji iza „Drage devojčice“ uveliko radi i na projektima van virutelnog prostora. Ove godine je kao koordinatorka edukativnog programa sarađivala sa organizacijom FeMix iz Beograda koja vodi rok kamp za devojčice, a u planu su i razne druge inicijative među kojima u budućnosti možemo da očekujemo i neku knjigu.
„Jako je važno za svakoga ko je u nekom trenutku prolazio obuke u aktivizmu, omladinskom radu i sličnim poljima da svoje znanje prosledi dalje ako ima priliku. Najbolji, a možda čak i jedini način da se to u praksi radi jeste upravo preko radionica. Koliko god ja mogu da pričam online o svemu, ništa ne može da zameni tu interaktivnost koju imaš kad sa nekim uživo govoriš i učiš o nečemu.“
Deo ovog posla svakako možemo da preuzmemo i mi sami. Ako svoju pažnju prebacimo na devojčice u našim životima i pružimo im ono što im okolina uskraćuje, na korak smo bliže zajednici u kojoj će se jednog dana njihova dobrobit podrazumevati umesto da se za nju lobira. Odgovornost je na svima nama, čak i ako smo u određenim momentima svesno ili nesvesno bili na suprotnoj strani ovog cilja.
„Ljudi ne treba da budu grubi prema sebi kada shvate koliko su možda grešili u tretmanu devojčica,“ zaključuje Milica. „Ako tako nastupe prema sebi, ako misle da je to nešto loše, onda će automatski da ga negiraju. Nikad neće ispraviti svoje ponašanje. A svi smo mi – svako od nas, bez obzira na rod ili sredinu u kojoj smo odrastali – u nekom trenutku imali pogrešne stavove ili se loše poneli prema devojčicama. Ako nismo grubi prema sebi kada to shvatimo, onda imamo mnogo veću šansu da u budućnosti nešto promenimo.“
Autorka: Olivera Mitić