Društvena odgovoronost influensera i influenserki
21. jula 2021.
Nekada je za brend jedino bilo važno da ga reklamira osoba koja ima veliki broj pratilaca. Međutim, danas se sve više prepoznaje koliko je važno da influenseri i influenserke koji reklamiraju određeni brend dele vrednosti za koje se taj brend zalaže. Ako uzmemo u obzir to da je veliki broj aktivnosti usmeren ka mlađoj publici (generaciji Z), jasna je ova promena.
Generacija Z je generacija kojoj je društveni i politički angažman važniji nego bilo kojoj generaciji pre i zato ova generacija traži od brendova i influensera/ki da doprinose društvu. Fejsbuk istraživanje je pokazalo da bi 61% pripadnika/ca generacije Z platilo više za proizvod ili usluga ako su etički i održivi, a 68% njih očekuje od brendova da daju doprinos društvu.
Sa druge strane, istraživanje Social Serbia 2021 potvrđuje da veliki broj pratilaca više ne znači i veliki uticaj. Na pitanje da li veruju influenserima koje prate na društvenim mrežama, ⅔ ispitanika/ca reklo je da uglavnom ili uopšte ne veruje preporukama influensera/ki. Njihovi odgovori jasno pokazuju da broj pratilaca više nije garant brendovima da će saradnja proći uspešno.
Ova promena je rezultirala time da brendovi (ali i influenseri/ke) preispitaju vrednosti koje promovišu i za koje se zalažu. To je dovelo do nekih pozitivnih promena, na primer, neki brendovi počeli su da se odaljavaju od svojih rasističkih korena i navika, postali su inkluzivniji. Ipak, to je dovelo i do i nekih negativnih trendova kao što je npr. „roze pranje“ (org. pinkwashing). Roze pranje predstavlja manipulaciju LGBT+ pravima. Pojam služi za opisivanje raznih marketing i političkih strategija usmerenih na promociju proizvoda ili političara/ki koji su izuzetno naklonjeni LGBT+ zajednici, kako bi prikrili neke negativne akcije koje preduzimaju.
Globalni trendovi otvaraju i nova pitanja – u kojoj meri su influenseri/ke odgovorni/e kada je reč o sadržaju koji objavljuju i slici koju stvaraju?
U Srbiji, izgleda, još uvek nedovoljno. Bogdan Ilić (Baka Prase) nalazi se na drugom mestu najboljih influensera/ki na Balkanu. Međutim, Bogdan Ilić je svoju popularnost koristio za vrbovanje maloletnica, a onda takvo ponašanje pravdao time kako nije znao da su maloletne. Takođe, poznat je i po svojim seksističkim komentarima i deljenju svoje Jutjub platforme sa članovima ultradesničarske organizacije Levijatan. Međutim, Bogdan Ilić je i dalje jedan od najpopularnijih Jutjubera, što znači da ili njegovi pratioci ne pristupaju kritički sadržaju koji Bogdan Ilić objavljuje ili ne misle da influenseri imaju odgovornost za sadržaj koji dele.
Ipak, pored slučajeva gde influenseri koriste svoj uticaj na ne baš najbolji način, postoje primeri influensera/ki koji svoj uticaj koriste za pokretanje pozitivnih promena. Na primer, Milica Crkvenjakov (Draga devojčice) koristi svoj TikTok profil kako bi devojčicama rekla sve ono što je njoj trebalo da čuje kada je bila mlađa. Otvoreno govori o mensturaciji, savršenom telu, konceptu nevinosti.. Takođe, uči devojčice da smeju da kažu „ne” i da se predomisle.
Kata Ivić (Kataliza Body Positive) osnivačica je prve body positive zajednice u Srbiji i koristi svoju platformu kako bi govorila o predrasudama i diskriminaciji na osnovu fizičkog izgleda, poremećajima u ishrani, ljubavi prema svom telu…
Influenseri i influenserke inspiracija su velikom broju ljudi, a prema gorepomenutom istraživanju Social Serbia 2021 iako je ⅔ ispitanika/ca reklo da uglavnom ili uopšte ne veruje preporukama influensera/ki, najviše im veruje najmlađa publika, koja je ujedno i najranjivija. Iako je odgovornost za postavljanje vrednosti prvenstveno na roditeljima, školi i društvu u celini, istraživanja ukazuju i na važnu ulogu medija u formiranju stavova. Mediji su ti koji načinom predstavljanja ili neizveštavanjem o određenoj temi kreiraju mišljenje publici, oni postavljaju određena pitanja i pokreću određene teme u javnost i (agenda setting). Mediji imaju ulogu u kreiranju neprijatelja, ali i u (de)konstrukciji stereotipa. Takođe, postoje i dokazi da su se vesti inflitrirale u naše snove – na primer, „pandemijski snovi“, loš san i povećana anksioznost mogu se povezati sa načinom izveštavanja medija o pandemiji i količnom negativnih vesti. Samim tim, sve što vidimo i pročitamo na nas ostavlja utisak, svesni mi toga ili ne, i zato bi i influenseri i influenserke trebalo da razmišljaju o uticaju koji imaju i da preuzmu odgovornost za sadržaj i vrednosti koje promovišu.
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija: Jacob Lund/ Shutterstock