Informer u kampanji protiv evroparlamentaraca; Mladi na lokalu: Ljudi formiraju mišljenje o EU na osnovu poluinformacija
19. mart 2026.
Prorežimski tabloid Informer je tokom januara vodio kampanju protiv misije evroparlamentaraca koji su došli u Beograd da razgovaraju o stanju u državi sa političarima, medijima i organizacijama civilnog društva. Fokusirajući se primarno na evroposlanika iz Hrvatske, Tonina Piculu, Informer je objavio desetine tekstova u kojima je iznosio neistine na njegov račun, i vređao članove misije uličarskim, zapaljivim rečnikom. Takvim tekstovima su ostavili u senci prave razloge njihove posete, zamerke na račun vlasti i teške političke i medijske krize u Srbiji o čemu nisu napisali ni slovo. Ipak, ovakvi manipulativni napisi nisu izolovan slučaj – deo su širih, antizapadnih narativa zabeleženih u srpskim medijima poslednjih godina koje primećuju i mladi iz Niša sa kojima smo razgovarali. Oni smatraju izveštavanje Informera tendencioznim i senzacionalističkim, i ističu da je njihovim sugrađanima, čitaocima ovakvih medija, teško da formiraju utemeljene stavove o temama vezanim za EU.
Povod za Informerovu kampanju bio je iznenadni dolazak misije Evroparlamentaraca u Beograd 23. januara, među kojima je bio i izvestilac za Srbiju iz Hrvatske Tonino Picula. Evroparlamentarci su u Srbiju došli da bi, kako su najavili, razgovarali sa predstavnicima vlasti, opozicije, medija i civilnog društva o napretku Srbije ka EU.
Međutim, njihov dolazak je isprovocirao predstavnike vlasti, u prvom redu Aleksandra Vučića, koji je izjavio da već ima zakazane obaveze za te dane, te mu ne pada na pamet da gubi vreme razgovarajući sa njima. Kampanji su se pridružili i ostali, poput Ane Brnabić i poslanika vladajuće koalicije, tako da se danima moglo čuti da evroposlanici dolaze u „političku misiju podrške blokaderima„, da imaju loše namere i da su nevaspitani, primitivni, pristrasni, arogantni i bahati.
Prateći narative vlasti, i prorežimski Informer je krenuo u napade danima pre njihovog dolaska. Najviše „materijala“ imali su u slučaju Picule koji je inače iz Hrvatske, a o kome su objavili više tekstova sa istim narativom. Umesto da informišu čitaoce o tome zašto evroparlamentarci dolaze, šta izjavljuju, sa kime i zašto se sastaju, tekstovi su obilovali uvredljivim kvalifikacijama i etiketiranjem, poput „srbomrzac“ i „ustaša“, što je redovni repertoar uvreda za bilo koga ko dolazi iz Hrvatske.
„Maca pojela jezik: Picula, čik ako smeš, predloži ovakvu rezoluciju – Ustaša zabagovao“, piše Informer u naslovu 19. januara. „MEGA EKSKLUZIVA: Evo kako je osvedočeni srbomrzac Tonino Picula stigao u Beograd“, naslov je drugog teksta od 24. januara, u kome se navodi da Tonino „glumata diplomatski korektnog čoveka“ i da je sa sobom doneo „isprazne floskule o tobožnjoj krizi u našoj državi“.
Pored toga, Picula je, bez ikakvih dokaza i argumenata, optuživan da deluje protiv Srbije i njenih interesa, i da se sastaje sa istim takvim „neprijateljima Srbije“ – studentima i opozicijom – koje ovaj prorežimski tabloid pogrdno naziva „piculićima“ i „blokaderima koji se utrkuju da Piculi urade što bolju kolonoskopiju„. Reč je o desetinama tekstova u kojima je Informer koristio pristrasan, senzacionalistički ton, bombastične naslove i uvredljiv vokabular, sa ciljem da polarizuje javnost i oblikuje stavove čitalaca. Nije bilo niti jednog teksta kojim su čitaoci objektivno i istinito informisani o tome s kim su se i zašto evroparlamentarci sastali, niti koje su bile zamerke opozicije i predstavnika medija na račun vlasti.
Jedan od najočiglednijih primera neobjektivnog izveštavanja tiče se tvrdnji da su evroparlamentarci navodno želeli da izbegnu hodnik u kojem je baš tih dana postavljena izložba o Jasenovcu, što je Informer predstavio kao dokaz „nepoštovanja žrtava“ i „namere da se izbegne istorijska istina“.
„Ovo Picula nije želeo da vidi: Brutalne činjenice o Jasenovcu, od kojih su pobegli evroparlamentarci„, „Delegacija Evropskog parlamenta predvođena Toninom Piculom, želi po svaku cenu da izbegne izložbu o žrtvama logora smrti Jasenovac„, samo su neki od naslova.
Ovo, međutim, nije tačno. Picula je demantovao Informerove tvrdnje i to baš u izjavi za Informer, čiji je novinar u holu Skupštine konstatovao da su evroparlamentarci pokušali da pobegnu drugim koridorima kako ne bi videli izložbu.
„To nije istina. Naravno da je ova izložba tu sa svrhom i razlogom. EU je organizacija utemeljena na antifašizmu, jer bez pobede nad nacizmom ne bi bilo ni Evropske unije. Mi nemamo nikakav problem, naravno, da pogledamo i ovakve izložbe i da oni koji ne znaju, prošire svoje znanje o tome šta se događalo za vreme Drugog svetskog rata“, rekao im je Picula. I njegov PR tim je naglasio da je reč o manipulacijama sa ciljem diskreditacije misije, a da su evroparlamentarci na kraju zaista i videli izložbu, dokazuju i fotografije agencije Beta.
Picula je odgovorio i na pitanje novinara Informera da prokomentariše Tompsonov koncert i njegovu pesmu „Za dom spemni“, rekavši da osuđuje svaki oblik istorijskog revizionizma. Međutim, ništa od tog Piculinog odgovora nije se našlo na sajtu Informera. Tabloid je nastavio s kampanjom tvrdeći – opet netačno – da je evroposlanik pobegao od njihovog novinara.
Tako je ova poseta na sajtu Informera bila propraćena neistinama, neutemeljenim optužbama, uličnim vulgarnim rečnikom, i napadima na ličnoj osnovi.
Jačanje antizapadnih narativa
Ovakvo manipulativno izveštavanje o evroposlanicima je deo šireg i dugotrajnijeg narativa prorežimskih medija o temama koje se tiču Evropske unije, njenih čelnika ili pristupnim pregovorima Srbije. Drugim rečima, kada vlast zauzme neprijateljski stav prema dolasku evropskih zvaničnika ili određenim reformskim inicijativama, tabloidi reflektuju takav ton i prenose ga publici, oblikujući percepciju o EU kroz prizmu pritisaka, ucena i navodnog protivljenja državnim interesima.
Jedna od najnovijih potvrda ovakve prakse je Godišnji monitoring medija organizacije CRTA za 2025. godinu. Istraživači ove organizacije su analizirali centralne informativne emisije i jutarnje programe na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, RTS 1, Pink, Prva i TV Happy, od januara do decembra 2025. godine i zaključili da postoji trend rasta antizapadnih narativa u domaćim medijima. O EU, piše CRTA, izveštava se dominantno negativno, tendenciozno i politizovano, dok se autoritarni međunarodni akteri, poput Rusije i Kine, prikazuju pozitivno.
„EU ostaje gotovo jedini zapadni akter prema kome se negativan ton ne samo zadržava, već i dodatno intenzivira. EU je u 2025. godini dominantno predstavljena kroz kritičke i problematizujuće narative, kako u redovnom izveštavanju, tako i u sadržajima koje odlikuju elementi manipulacije informacijama. U tim sadržajima, EU i NATO najčešće se pojavljuju kao negativni akteri, dok su Rusija, Kina i, sve češće, SAD prikazani u pozitivnom ili neutralnom svetlu“, piše CRTA.
Čitaoci na lokalu: Ljudi formiraju mišljenje o EU na osnovu nepotpunih informacija
Posledice ovakvog izveštavanja potencijalno kumulativno utiču na formiranje stavova o Evropskoj uniji i kod građana u lokalnim sredinama u Srbiji. O tome svedoče i mladi sugrađani iz Niša koji ističu da ovakvi tekstovi više polarizuju nego što informišu.
Pitali smo dvanaest njihi za mišljenje o tome kako ovakvo izveštavanje Informera, kao i ostalih uticajnih medija sa nacionalnom distribucijom, utiče na percepciju o EU na lokalu.
Informer se stalno fokusira na uvrede i senzacionalizam, pa ne znaš šta je cilj posete i zašto su evroparlamentarci ovde došli, navodi jedan od njih, dok drugi ispitanik navodi da „sve ovo stvara konfuziju“.
Većina njih je ocenila prisustvo dezinformacija na portalu Informera kao visoko, ocenama od 8 do 10, što ukazuje na to da su se nebrojeno puta u ovom mediju susreli sa neistinama i manipulacijama, kao i netačnim interpretacijama događaja, lišenim šireg konteksta. Mladi na lokalu prepoznaju da takvo izveštavanje stvara jednostranu i polarizovanu sliku, pa je i njihovim sugrađanima, kako ocenjuju, teško da formiraju utemeljene stavove o temama vezanim za EU i pristupne pregovore.
Ne vidiš razliku između činjenica i interpretacija, pa ljudi formiraju mišljenje na osnovu nepotpunih informacija, zaključuje jedan ispitanik.
Autor: Lazar Petrović
Rad Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“.