Iranska revolucija: Možemo li da govorimo „velikoj pobedi“ i ukidanju policije za moral?
5. decembra 2022.
Državni tužilac Irana Muhamed Džafar Montazeri izjavio je da je policija za moral (Gashte Ershad) ukinuta.
„Policija za moral nema nikakve veze sa pravosuđem, i ukinuli su je oni koji su je stvorili“, rekao je Džafar Montazeri i dodao da će „pravosudni organi nastaviti da se bave tim socijalnim izazovima“. Iako svetski mediji prenose kako je policija za moral ukinuta, izjava Džafara Montezerija ostavlja prostora za pitanja – kada će se početi sa sprovođenjem ove odluke, da li je i dalje obavezno nošenje hidžaba ili marame, šta se podrazumeva pod „socijalnim izazovima“ i kako će se od sada na njih reagovati.
Da podsetimo, policija za moral podrazumeva jedinice koje su zadužene za sprovođene poštovanja islamskog morala i privođenje žena za koje se smatra da su „neprimereno“ obučene. Čak i da se ukine policija za moral, u skladu sa zakonima koji su na snazi u Iranu, ostaje prostora da druge jedinice/snage bezbednosti „preuzmu“ nadležnosti policije za moral i nadgledaju poštovanje islamskog morala.
Iako određeni broj medija naziva ukidanje policije za moral „velikom pobedom“, protesti u Iranu su od samog početka protiv islamskog režima, a policija za moral predstavlja samo jednu od struktura tog režima. Velikom pobedom može se smatrati samo smena islamskog režima.
Početak iranske revolucije
Mašu (Jinu) Amini (22), uhapsila je policija za moral zbog navodnog neprikladnog nošenja obavezne marame, i odvela u policijsku stanicu na „edukaciju i prevaspitavanje“, nakon čega ju je prebacila u bolnicu – gde je 16. septembra podlegla brutalnim povredama i preminula. Jina Amini bilo je njeno pravo ime, koje joj je, zbog diskriminacije kojoj su izloženi Kurdi u Iranu, zabranjeno.
Praksa „prevaspitavanja“ koju sprovodi policija za moral nešto je sa čime se žene u Iranu suočavaju svakodnevno. Naravno, režim je negirao da je Amini zlostavljana u policijskoj stanici, i poručio da je uzrok njene smrti njeno (loše) zdravstveno stanje. Međutim, vest o smrti dvadesetdvogodišnje Amini izazvala je proteste koji traju i danas, proteste koji se pretvaraju u revoluciju.
Na sahrani Jine Amini (u iranskoj provinciji Kurdistan) žene su besno skidale svoje hidžabe i marame, spaljivale ih i sekle svoju kosu u znak protesta, dok su uzvikivale popularni slogan kurdskog pokreta za nezavisnost u Turskoj „Žena, život, sloboda“ (Zan, Zendegi, Azadi / Women, Life, Freedom). Uprkos brutalnosti režima, protesti se nastavljaju i predvođeni su mladim ljudima, posebno mladim ženama. Mlade žene predvode proteste i na video snimcima se može videti kako se hrabro bore protiv snaga bezbednosti, spaljuju svoje hidžabe, plešu, pevaju i nezaustavljaju se. Protestima su se pridružile i srednjoškolke:
Islamski režim pokušao je da uguši ove proteste, kao i svake prethodne, nasiljem. Snage bezbednosti tuku, hapse i pucaju na demonstrantkinje i demonstrante, a kako CNN saznaje, pripadnici snaga bezbednosti u policijskim stanicama koriste silovanje kao vid kazne. Human Rights Watch dokumentovao je nezakonitu upotrebu prekomerne ili smrtonosne sile od strane snaga bezbednosti, dok druge organizacije za ljudska prava istražuju prijavljena ubistva najmanje 284 osobe, uključujući 45 dece. Takođe, Amnesty International zabeležio je imena 134 osobe koje su ubijene od strane snaga bezbednosti, ali veruju da je stvarni broj ubijenih znatno veći.
Međutim, iako su protesti podstaknuti onim što se desilo Amini i borbom protiv diskriminacije sa kojom se suočavaju žene u Iranu, oni su od samog početka protiv islamskog režima i teokratije. Protesti su organizovani u školama, na fakultetima, štrajkovi su organizovani u naftnom sektoru, a prodavnice širom zemlje, u znak podrške protestima, zatvarane na više dana.
Kada govorimo o protestima u Iranu pitanje je da li govorimo o dugotrajnim protestima ili revoluciji koja će svrgnuti islamski režim, koji je i sam uspostavljen nakon rušenja iranske vlade 1979. godine.
Pesma iranskog pevača Šervina Hadžipura (Shervin Hajipour) „Baraye“ (Because Of) postala je himna protesta i najbolje opisuje razloge zašto su mlade Iranke i mladi Iranci na ulicama već više od dva meseca. Pevač je postavio pesmu na svoj Instagram profil 28. septembra, i zbog velikog broja pregleda (i potencijala da postane himna protesta i mobiliše još veći broj ljudi na ulice, što je i uradila), Šervin Hadžipur je uhapšen.
„Baraye“ govori o korupciji, cenzuri, rodnoj diskriminaciji, uništavanju životne sredine, poniženju, ljubavi, slobodi. Prvi stih pesme kaže „zbog plesa na ulici“. U Iranu je zabranjeno plesanje na ulicama.
„Zbog svakog puta kada smo bili uplašeni da poljubimo voljene“, „Zbog sramote praznog džepa“, „Zbog žudnje za normalnim životom“, samo su neki od stihova pesme „Baraye“.
Ono što su nam iranski protesti do sada pokazali jeste da sve veći broj žena i mladih ljudi ne vidi budućnost u Iranu pod islamskim režimom. Ukidanje policije za moral ne znači mnogo ukoliko ne dođe do smene islamskog režima. I zbog toga, zbog budućnosti i slobode, na ulicama su uprkos torturi bezbednosnih snaga i brutalnosti islamskog režima. Može se reći da veruju da više nemaju šta da izgube.
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija: Phil Pasquini / Shutterstock