Izvan fida: Identitet, veštačka inteligencija i mladi na Zapadnom Balkanu u digitalnom prostoru
24. oktobar 2025.
Kada biste u pretraživač ukucali „Zašto su Balkanci…“, šta bi se pojavilo? Verovatno ne činjenice, već pretpostavke. Reči poput „agresivni“, „leni“, „nacionalisti“ ili „siromašni“ pojavljuju se pre nego što uopšte završite kucanje. Za neke ljude, ovi predlozi automatskog dovršavanja (autocomplete) su samo hirovi pretraživača, ali što je još važnije, oni su algoritamski snimci onoga što svet veruje, ili želi da veruje, o nama.
U današnjem hiperpovezanom svetu, mi više ne kontrolišemo narativ o tome ko smo. Nas reflektuju, ponavljaju i preoblikuju algoritmi obučeni na milionima pristrasnih podataka. Na Balkanu — regionu koji je već opterećen istorijskim stereotipima — internet ne neutrališe predrasude. On ih često pojačava.
Studije koje su ispitivale YouTube-ov sistem preporuka pokazale su da korisnici mogu brzo biti uvučeni u ideološke „eho komore“ (echo chambers) i mehuriće filtera, čak i kada počnu od neutralnog sadržaja. Algoritmi daju prioritet sadržaju na osnovu angažovanja (engagement), a ne tačnosti ili raznolikosti. Jedna revizija pod naslovom „YouTube, veliki radikalizator?“ utvrdila je da sistemska platforma često usmerava korisnike ka emocionalno nabijenom ili politički ekstremnom sadržaju koji potvrđuje postojeće pristrasnosti, posebno u regionima sa istorijom podela.
Na TikToku, popularni zvuci i mimovi rutinski svode složene kulture na karikature, učvršćujući zastarele predstave o tome ko gde pripada, ko koga mrzi i ko je kriv. Ali nije u pitanju samo TikTok ili YouTube. Društvene mreže generalno nagrađuju sadržaj koji generiše interakciju, a ne nijanse. Algoritmi favorizuju emocionalno, senzacionalno i ono što deli ljude. Sistemi veštačke inteligencije — obučeni na obrascima naše prošlosti — uče da daju prioritet onome što „prolazi“, čak i ako je to što prolazi štetno.
I tako, mladi ljudi na Balkanu skroluju kroz fidove gde su njihovi identiteti pojednostavljeni, zaključani u poznate trope ili potpuno pogrešno shvaćeni. Često nismo prikazani kao građani modernih, višestranih društava, već kao relikti konflikta i haosa.
Ipak, veštačka inteligencija nije negativac u ovoj priči. Ona je ogledalo koje nam vraća naše sopstvene pristrasnosti, brže i glasnije nego ikada pre. Pravi izazov leži u tome kako mi, a naročito mladi, reagujemo.
Srećom, promena je u toku. Širom Balkana, mladi kreatori ponovo osvajaju digitalni prostor. Od Severne Makedonije do Srbije, Crne Gore do Bosne i Hercegovine, oni koriste humor, satiru, pripovedanje i komentare kako bi se oduprli pojednostavljenim digitalnim narativima. TikTokeri remiksuju stereotipe sa ironijom; kreatori na Instagramu koriste jezik i mimove da istraže kulturne tenzije i ponos. Neki koriste satiru, drugi edukaciju, ali svi oni izazivaju fid. Njihove platforme postaju mesta ne samo nastupa, već otpora i povratka identiteta.
Izgradnja identiteta u digitalnom prostoru nije samo pitanje promene onoga što objavljujemo, već promene načina na koji razmišljamo. To znači ukazivati na sporne autocomplete rezultate, prepoznavati da veštačka inteligencija nije neutralna i suprotstavljati se površnim pričama koje se o nama pišu. To znači stvarati sadržaj koji je iskren, slojevit i samosvestan, čak i kada taj sadržaj ne postane viralan.
Veliko pitanje ostaje: mogu li pojedinci zaista preoblikovati svoje digitalne identitete kada je infrastruktura dizajnirana da nas pojednostavljuje i kategoriše? Odgovor je složen. Ali možda počinje postavljanjem boljih pitanja — ne samo veštačkoj inteligenciji, već i sebi samima. Možda počinje onog trenutka kada prestanemo da prihvatamo ono što nam fid servira.
Ili možda… …treba da to izguglamo.
Ovaj članak je rezultat zajedničkog rada timova učesnika Letnjeg kampa medijske pismenosti održanog u Mojkovcu, Crna Gora, u junu 2025. godine.
Sadržaj se oslanja na dva zasebna istraživanja koja su vodili mladi: jedno fokusirano na Google autocomplete rezultate i onlajn stereotipe, a drugo na eho komore na društvenim mrežama i algoritamsku pristrasnost.
Timovi su radili pod mentorstvom Ognena Janeskog, a konačni tekst odražava kolektivne uvide i doprinose sledećih učesnika: Dijana Papaz, Eva Dejanovska, Tara Simović, Ana Marija Angelkovska, Ana Antovska, Nemanja Baltić, Damir Hasanović i Borče Isakoski.