Janjić: Pandemija virusa korona pokazala je kako se dezinformacijama direktno mogu ugroziti nečije zdravlje, pa i život

Janjić: Pandemija virusa korona pokazala je kako se dezinformacijama direktno mogu ugroziti nečije zdravlje, pa i život

Netačni sadržaji povučeni su ili izmenjeni u nešto manje od 5% slučajeva, što znači da je 95% detektovanih dezinformacija ostalo netaknuto.

Pandemiju korona virusa pratila je i „pandemija“ dezinfomacija i lažnih vesti, koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nazvala infodemijom. MLADI Online debata: Pandemija lažnih vesti potegla je pitanje uticaja dezinformacija na društvo, mlade, kao i na demokratičnost društva.

Jedan od sagovornika debate bio je i urednik portala Fake News Tragač i asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Stefan Janjić sa kojim sam još malo razgovarala o dezinformacijama, lažnim vestima i uticaju lažnih vesti na građane/ke.

Gde su lažne vesti najviše cirkulisale?

Ovoga puta vesti su najviše cirkulisale na aplikacijama za komuniciranje, poput Vajbera i Vocapa. Ljudi su jedni drugima, često iz najbolje namere, slali netačne informacije i savete koji su bili potpuno nedelotvorni, pa čak i kontraproduktivni. Međutim, problem je u tome što dimenzije te poplave dezinformacija ne možemo ni na koji način sagledati u celosti, jer je nemoguće sistematski izvlačiti metapodatke o takvim „prosledi dalje“ porukama. Kada je reč o mejnstrim medijima, naša redakcija je najviše dezinformacija pronašla u Informeru, na portalu Srbija danas i Espresu. Nismo pronašli dezinformacije u omladinskim medijima, niti su nam u tom kontekstu čitaoci slali prijave sumnjivih sadržaja.

Nakon utvrđivanja da su informacije neistinite, da li su mediji uklanjali te sporne informacije sa sajtova?

Tu smo, nažalost, primetili izuzetno visok nivo neodgovornosti medija, ali ne kao nov fenomen, već kao kontinuitet onoga što se na medijskoj sceni dešavalo i pre korone. Netačni sadržaji povučeni su ili izmenjeni u nešto manje od 5% slučajeva, što znači da je 95% detektovanih dezinformacija ostalo netaknuto.

Kakav uticaj imaju lažne vesti na građane i građanke?

Uticaj lažnih vesti na publiku je teško proceniti, jer nisu sve lažne vesti jednako opasne, kao što ni sva publika nije jednako lakoverna. Ipak, kada ukrstimo različite mogućnosti, rekao bih da su najopasnije one situacije kada se ljudima koji su u teškom finansijskom, zdravstvenom ili emotivnom stanju plasiraju lažne vesti koje provociraju strah. Pandemija virusa korona pokazala je kako se dezinformacijama direktno mogu ugroziti nečije zdravlje, pa i život. 

Kako da građani/ke izbegnu dezinformacije?

Dezinformacija je toliko mnogo na svakodnevnom nivou da ih je zapravo nemoguće izbeći. Možemo jedino da se trudimo da ih prepoznamo i da treniramo sami sebe da nam se u glavi upali nekakva „crvena lampica” kada naiđemo na sadržaj koji nam deluje nerealno, pompezno, senzacionalistički intonirano… Niko od nas nema vremena da proverava sve sadržaje na koje naiđe, ali je važno negovati zdravu dozu skepticizma i istovremeno paziti da on ne pređe u cinizam, koji bi nas doveo do netačnog, klišeiranog zaključka da „svi novinari lažu“.

Na koji način se pandemija kovida-19 zloupotrebila za targetiranje nezavisnih medija i političkih neistomišljenika?

Do ove zloupotrebe došlo je usled tipične tabloidne narativne šeme po kojoj svaki problem ima jasnog i nedvosmislenog krivca, i taj krivac jasno i nedvosmisleno pripada redovima onih koji „nisu naši”. Tako je, u globalnoj perspektivi, za sve optužen Bil Gejts, dok su u Srbiji kao glavni krivci u tabloidima označeni novinari. Pokrenuta je i Fejsbuk stranica “Covid-19 Serbia” koja sa koronom nije imala nikakve veze, već je putem plaćenih promocija targetirala medije i političke neistomišljenike. Najagresivnija je ipak napadnuta novinarka Ana Lalić, protiv koje je plaćena ultradesničarska kampanja pokrenuta i putem oglasa na Guglu.

Autorka: Ivana Jovanović

Fotografija: Freepik

Sharing is caring!