JEZIK: OSETLJIV I PRAVEDAN ILI NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ

JEZIK: OSETLJIV I PRAVEDAN ILI NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ

Nedavno se patrijarh Porfirije u uskršnoj poslanici osvrnuo na brojna društvena pitanja. Jedno od njih bio je i rodno osetljiv jezik, iza koga se, kako patrijarh tvrdi, “krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života”. 

Ovo nije prvi put da čujemo ovakvu izjavu kada je rodno osetljiv jezik u pitanju, ali svaka izjava poput ove, naročito ako dolazi od crkvenog poglavara, donosi sa sobom neke nove rizike i udaljava nas od postizanja rodne ravnopravnosti. 

Dr Ivana Jakšić, docentkinja na Fakultetu političkih nauka, za MLADI govori o tome kakve posledice može imati jedna ovakva izjava, ali i o čitavom problemu prihvatanja rodno osetljivog jezika i tome zašto je on zapravo važan. 

Komentar prenosimo u celosti: 

“I pre pomenute izjave patrijarha, atmosfera za primenu odredbi zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na obaveznu upotrebu rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci, medijima i javnoj upravi već je bila prilično nepovoljna. Imajući u vidu veličinu autoriteta koju patrijarh uživa u našem društvu, njegova kritička izjava nesumnjivo je značajno unazadila nastojanja da se ta atmosfera popravi. 

Zakon je predvideo trogodišnji pripremni period pre nego što odrebne postanu obavezujuće. Do dana današnjeg, takve pripremne radnje su izostale, a u javnom prostoru o ovoj meri rodne ravnopravnosti govorilo se ili kritički od strane konzervativnih jezičkih institucija ili u okviru senzacionalističkih medijskih debata čiji cilj je pre bio da generišu gledanost, nego da kvalitetno informišu. Adekvatne pripreme bi uključile informisanje građana o potrebi za postojanjem takvog zakona, odnosno neravnopravnom položaju muškaraca i žena u našem društvu i uzrocima takvog stanja, načinima na koje predviđene mere doprinose njihovom ravnopravnijem položaju, kao i edukaciju nastavnika/ca, naučinika/ca i novinara/ki kako da u svom radu koriste rodno osetljiv jezik.  

Šta kažu istraživanja? 

Istraživanja su odavno pokazala da upotreba muškog roda kao generičkog ili neutralnog, odnosno sa namerom da obuhvati i muškarce i žene, na mentalnom i ponašajnom planu pogoduje više muškarcima nego ženama.  

Formalno, reč naučnik možemo proglasiti neutralnom i kao što se često čini u domaćim tekstovima, čak napomenuti da se ona odnosi i na muškarce i žene. No, kada tokom čitanja naiđemo na reč naučnik, uprkos napomeni, skloniji smo da u toj ulozi zamislimo muškarca nego ženu.  

Eksperimentalne studije su nam pokazale da zbog ovog efekta imamo teškoća da zamislimo žene u profesijama i ulogama za koje se koriste isključivo muške generičke forme i to je posebno problematično u zanimanjima i pozicijama na kojima su žene manje zastupljene, a omogućavaju viši društveni položaj (programiranje, inženjerstvo, rukovodeće pozicije). Obrnuto, kada zanimanja i pozicije prikažemo u obe forme, na oglase se javlja više žena, devojčice izveštavaju o većoj spremnosti da se bave takvim zanimanjem, i muškarci i žene postaju skloniji da za rukovodeću poziciju predlože ženu, itd.  

Takođe, jedna studija pokazuje da je dečacima nešto lakše da uče i pamte tekstualne sadržaje koji koriste mušku generičku formu i da se ova prednost gubi kada se u tekstu koristi rodno osetljiv jezik.  

U nekim jezičkim strukturama, poput one koju imaju engleski, norveški ili danski jezik, muška prednost u jeziku se poništava postupkom koji se naziva neutralizacija (policeman se menja sa neutralnim police officer). U jezicima poput našeg koji imaju gramatički rod, ali i nemačkom, italijanskom, poljskom, itd., jedini mogući postupak je feminizacija, odnosno razvijanje paralelnih femininih formi za nazive zanimanja i pozicija. I neutralizacija i feminizacija predstavljaju postupke za postizanje rodne pravednosti u jeziku. 

 
Zašto je Zakon o rodnoj ravnopravnosti važan? 

Pripreme za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti su bile vitalno važne, jer su javnost već karakterisali izraženi otpori prema rodno osetljivom jeziku. Otpori su uglavnom poticali iz neznanja o svrsi rodno osetljivog jezika i teškoći da se menjaju jezičke navike, što su prirodni i očekivani otpori koji prate bezmalo svaku promenu. Oni bi se adresirali kroz edukaciju i ponovljeno izlaganje slušanju rodno osetljivog jezika. Upravo zato je zakon i propisao obaveznu upotrebu u obrazovanju, nauci i medijima, sa namerom da izlaže građane/ke i tako ih postepeno navikava na rodno osetljiv jezik.  

Istraživanja nam pokazuju da mladi koji su kroz obrazovanje bili izloženi rodno osetljivom jeziku, kasnije ne preispituju njegovu upotrebu, a da je izloženost uopšteno najefikasniji način da se menjaju jezičke navike. 

Podsećam, ove mere bi bile sprovođene u cilju da u većoj meri počnemo da povezujemo žene sa profesijama i pozicijama visokog statusa, što dovodi i do njihovog većeg uključivanja u ta polja i pozicije.  

Jezički inženjering i otpori 

Rodno osetljivom jeziku se zamera da je reč o jezičkom inženjeringu i političkoj meri. I jedno i drugo je tačno. No, produkovanje feminativa nije veštački, već vrlo prirodan proces u našem jeziku. Svi roditelji znaju da deca i sama, spontano, produkuju nazive zanimanja u ženskom rodu. U oblastima u kojima su žene dominirale (učiteljice, kuvarice, i sl.) takvi feminativi su nam postali uobičajeni.  

Inženjering rodno osetljivog jezika se sastoji u tome da uvažimo da žene postoje i u profesijama i na pozicijama u kojima ranije nisu (programerka, inženjerka, hirurškinja) i da takve nazive društvo što pre počne da koristi u većoj meri. Reč je o političkoj meri, kao što su i sve druge mere koje pokušavaju da umanje diskriminaciju neke grupe u društvu političke. I opiranje merama rodne ravnopravnosti je političko, u cilju da se postojeće, diskriminatorno stanje, održi i na takve proces nisu imune ni jezičke i druge društvene institucije.  
 

Takvi, politički motivisani otpori postoje u manjem delu društva i proizilaze iz negativnog odnosa prema osnaživanju žena, odnosno potrebi da se održi postojeći sistem u kom muškarci uživaju više privilegija u društvu, pa i u okviru jezika. I domaća istraživanja su nam pokazala da se upravo takva, seksistička uverenja i zabrinutost za sopstvene privilegije, obično racionalizovala kroz stavove da rodno osetljiv jezik predstavlja pretnju za naš jezik, identitet i društvene odnose. 

Istina je da rodno osetljiv jezik, kao i sve druge mere rodne ravnopravnosti, popravljaju položaj žena tako što oduzimaju privilegije određenom broju muškaraca. Ali tu nije reč o svim muškarcima, već onim koji se ne bi ni kvalifikovali za određena zanimanja i pozicije da nije postojala neprevedna prednost.  

Patrijarhova izjava i strah od nepostojećeg neprijatelja 

U tom smislu, patrijarhova izjava se može tumačiti i kao potvrda efikasnosti rodno osetljivog jezika kao politike rodne ravnopravnosti. Ukoliko nešto proglašavamo pretnjom, onda verujemo i da je efikasno. Rodno osetljiv jezik je efikasan u osnaživanju žena i pretnja je samo za one bračne i porodične odnose koji počivaju na ženskom potčinjavanju muškarcima. Ekonomski i psihološki osnažene žene ne tolerišu bračno i porodično nasilje.  

No, svakako patrijarh nije imao nameru da zagovara rodno osetljiv jezik. Čini mi se da je namera da se među vernicima/cama probudi strah od nepostojećeg neprijatelja, ovog puta rodno osetljivog jezika. Rodna ravnopravnost je žrtveno jagnje koje do aktivista/kinja i malog dela akademije u našem društvu niko i ne brani. Ukazivanje na pretnje uvek homogenizuje grupu, u ovom slučaju pravoslavne vernike/ce i opravdava potrebu za autoritarnom figurom koja nudi vođstvo i zaštitu, što je osnovni princip organizacije crkvenih zajednica. 

I konačno, imajući u vidu da se tokom prethodne dve godine SPC nije izjašnjavala o pomenutom zakonu, možemo se zapitati da li otvaranjem ove zapaljive teme SPC nastoji da preusmeri pažnju vernika/ca sa nekih drugih aktuelnih tema, spram kojih se SPC ne određuje na način i u meri u kojoj bi to vernici/ce očekivali.” 


Autorka: Dr Ivana Jakšić, docentkinja na Fakultetu političkih nauka


Naslovna fotografija: Stock Rocket / Shutterstock

Sharing is caring!