Kako mediji u Srbiji prikazuju rat u Ukrajini?
29. marta 2022.
Percepcija rata u Ukrajini, kao i izveštavanje najpopularnijih medija u Srbiji, od samog početka rata, slagala se sa onom koja se mogla čuti na glavnim ruskim kanalima pod kontrolom vlade. Ipak, značajne promene u izboru najvažnijih tema i delimične promene u retorici mogle su se primetiti tokom razvoja situacije.
Zarobljeni mediji u Rusiji
Od početka invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, ruskim medijima dozvoljeno je da koriste samo „informacije i podatke iz zvaničnih ruskih izvora“ kao i da koriste termin „specijalna operacija“. Ukoliko odbiju, preti im rizik od gašenja.
Tako već mesec dana gotovo svi najznačajniji ruski mediji pevaju istu pesmu – Putinova specijalna operacija bila je neophodna kako bi oslobodili Ukrajinu od “nacističkog režima” koji vlada uz podršku sa Zapada, a ruska vojska napada samo vojne ciljeve i ne ugrožava civile u Ukrajini.
Prema podacima Reportera bez granica za prošlu godinu Rusija spada u grupu zemalja sa najnižom slobodom štampe. Početkom marta Rusija je uvela novi zakon kojim će se „objavljivanje lažnih informacija o ruskim oružanim snagama kažnjavati kaznom do 15 godina zatvora”. Nakon ovoga su poslednji stubovi medijske slobode u Rusiji, poput novina Novaja Gazeta i Radio Eho Moskve povukli svoje sadržaje u kojima su izveštavali o stanju u Ukrajini. Roskomnadzor, medijsko regulatorno telo, za samo nedelju dana blokirao je oko 30 nezavisnih sajtova na ruskom i ukrajinskom jeziku. Snažnu ratnu propagandu i medijski mrak Rusije probila je urednica na Prvom kanalu, Marina Ovsjanikova, kada je sa antiratnom porukom upala u večernje vesti koje su se emitovale uživo.
Putinov munjeviti udar (FOTO)(VIDEO)
Za to vreme tabloidi i najgledanije televizije u Srbiji o ratu izveštavaju u istom stilu kao i ruski mediji. Putin zauzima gotovo sve naslovne strane, a glavna tema postaju uspesi ruske vojske i spekulacije o planovima za budućnost. Najčešće poruke su – Putin šokirao svet, Putin matirao Ukrajini, Putin doneo slobodu Donbasu. Tabloidni mediji izveštavali su o ratu u Ukrajini kao o fudbalskoj utakmici.
Ovakva retorika započela je mnogo pre invazije. CRTA je analizirajući medije u Srbiji u periodu od mesec dana pre početka samog rata, pokazala da srpski mediji Rusiju i Kinu najčešće prikazuju u pozitivnom svetlu, dok su NATO i SAD uglavnom predstavljeni u negativnom kontekstu. Navodi se i da su mediji skloni naglašavanju ruskog tumačenja krize, a da u tome prednjače jutarnji programi TV Pink i TV Happy, kao i dnevne novine Informer i Večernje novosti.
Medijska situacija u Srbiji značajno je bolja u odnosu na Rusiju, gde novinari i novinarke rade u teškim uslovima, izloženi su pretnjama, ucenama i hapšenjima. Ipak i novinari/ke u Srbiji suočili su se sa pretnjama nakon izveštavanja na ovu temu. Nakon objavljivanja članka o Ukrajincu izbeglom u Srbiju, novinara Danasa, Miljka Stojanovića sačekale su uvrede i pretnje, a naveo je i da se plašio za bezbednost svoje porodice i glavnog aktera njegovog teksta. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izvestilo je da su mnogi novinari dobijali uvredljive komentare na društvenim mrežama povodom svog izveštavanja o invaziji na Ukrajinu.
Pored potpuno neetičkog pristupa komentarisanju jednog rata, srpske medije je, kao i medije u ostatku sveta, zapljusnuo i veliki talas dezinformacija. Društvene mreže preplavile su slike i snimci gde se prikazuje rat u Ukrajini, a koji su uglavnom potpuno izvučeni iz konteksta i često nastali u prošlosti ili na nekom drugom mestu. Razotkrivanjem lažnih vesti bave se Istinomer i Raskrikavanje, kao i još nekoliko istraživačkih portala u Srbiji.
Medijski prikaz invazije prate i dva protesta podrške Rusiji koji su održani u Beogradu u organizaciji „Narodne patrole”, desničarske organizacije čija je glavna aktivnost do skoro bila uznemiravanje migranata u gradu.
Za razliku od pro-vladinih medija koji reprodukuju ratnu propagandu koja dolazi iz Rusije, Vlada Srbije je u prvim danima invazije zauzela uzdržaniji stav, iako nije uvela sankcije Rusiji, što je uzrokovalo neodobravanje međunarodne zajednice. Ipak, 2. marta Srbija je potpisala ključnu rezoluciju UN kojom se osuđuje invazija na Ukrajinu i zahteva prestanak upotrebe sile i povlačenje ruskih snaga.
Smak sveta će, ali imamo pasulja
Nakon ove odluke, poruke u medijima se donekle menjaju i počinje da se govorio o „bratoubilačkom ratu” – naglašava se da su Ukrajinci i Rusi naši bratski narodi, a da su glavni krivci za rat NATO i Zapad. Osim toga, generalno se manje pažnje usmeravana na rat, a glavna tema postaje „opšti smak sveta” koji nam predstoji, kao i slične kataklizmične poruke o svetskoj ekonomskoj krizi, nuklearnoj pretnji, gladi i slično. U jeku predizborne kampanje usledile su i umirujuće poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o zalihama soli, brašna, mleka u prahu, graška i pasulja.
Sa druge strane propagande
Pored toga što su neka od osnovnih načela novinarstva objektivnost i istinitost, medijski radnici i medijske radnice, kao neko ko direktno utiče na formiranje javnog mnjenja i društvene percepcije stvarnosti, imaju i moralnu obavezu da se pridržavaju univerzalnih vrednosti kao što su sloboda i poštovanje ljudskih prava. Tako se u suprotnosti sa ratnom propagandom, huškanjem sukobljenih strana i “navijačkim izveštavanjem” o političkim elitama, javlja mirovno novinarstvo. Ovaj pristup istražuje uzroke sukoba i raspravlja o rešenjima, nastoji da ujedini strane, daje glas najugroženijima i izbegava senzacionalističke prikaze nasilja. Srpsko novinarstvo je tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, za vreme devedesetih, imalo prostore slobode u nekoliko nezavisnih medija gde su ovakvi principi, antiratni narativ i objektivno izveštavanje o ratu bili praksa.
Verovatno još veću ulogu u proizvodnji društvene stvarnosti imaju velike tehnološke kompanije koje određuju zakone našeg virtualnog sveta. Kompanija Meta u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, najavila je početkom meseca da će omogućiti korisnicima u nekim zemljama da pozivaju na nasilje nad Rusima, ruskim vojnicima i smrt Vladimira Putina. Rusija je protiv Mete pokrenula krivičnu prijavu, a Meta je nekoliko dana kasnije ipak onemogućila govor mržnje prema Rusima i pretnje smrću upućene Putinu. Ovakve odluke potpuno su nedopustive i predstavljaju samo još jedan argument da je regulacija ovih globalnih konglomerata neophodna.
Autorka: Anja Anđušić
Fotografija: Drop of Light /Shutterstock