Međunarodni dan izbeglica

Međunarodni dan izbeglica

Treba napraviti distinkciju između termina „izbeglica“ i „migranat“. Izbeglice su ljudi koji beže od oružanih sukoba ili progona i njihova prava su definisana međunaronim pravom. Izbeglice samim tim ne smeju biti vraćene u zemlju iz koje beže i ne smeju biti kažnjene za ilegalan ulazak u zemlju. Migranti  su oni koji napuštaju svoje domove radi poboljšanja uslova života i države imaju sopstvene imigracione zakone i procedure.

Svaka 97. osoba na svetu raseljena usled progona ili konflikata, što je preko 79,5 miliona ljudi, a skoro polovinu tog broja čine deca, objavio je UNHCR povodom Međunarodnog dana izbeglica. Prema podacima Komeserijata za izbeglice, u prihvatnim centrima u Srbiji boravi oko 4 800 osoba, dok Srbija još uvek radi na obezbeđivanju domova ljudima koji zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije morali da ostave sve iza sebe.

Treba napraviti distinkciju između termina „izbeglica“ i „migranat“. Izbeglice su ljudi koji beže od oružanih sukoba ili progona i njihova prava su definisana međunaronim pravom. Izbeglice samim tim ne smeju biti vraćene u zemlju iz koje beže i ne smeju biti kažnjene za ilegalan ulazak u zemlju. Migranti  su oni koji napuštaju svoje domove radi poboljšanja uslova života i države imaju sopstvene imigracione zakone i procedure. Terminologija koja se koristi u medijima kada se govori o izbeglicama je važna, jer ona oslikava stavove društva o pojedinim pitanjima. U medijima, ali i u komentarima na društvenim mrežama, najčešće je u upotrebi termin „migranti“ kada se govori o ljudima koji dolaze s prostora Bliskog istoka i Afrike. Korišćenjem termina „migrant“ stvara se slika da su izbeglice trenutno u Srbiji iz ekonomskih razloga. Takođe, na društvenim mrežama se mogu naći komentari u kojima se govori da niko nema problem sa „pravim izbeglicama“ i samim tim se stvara podela na „prave“ i „lažne“ izbeglice, kako bi se opravdali ksenofobični i rasistički stavovi.

Izbeglice i migranti našli su se i u fokusu izborne kampanje desničarskih partija. Vrhunac antimigrantske kampanje bio je napad člana pokreta Levijatan Filipa Radovanovića na migrantski centar, poslednjeg dana vanrednog stanja. Radovanović je svoj napad snimao na Fejsbuku. Pored ksenofobičnih komentara, tokom vanrednog stanja napravljena je i Fejsbuk grupa „Stop naseljavanju migranata“, koja poziva na „zajedničku borbu za Srbiju“ i zaustavljanje naseljavanja migranata. Najviše lažnih vesti o izbeglicama dolazi sa desničarskih stranica na društvenim mrežama. Dezinformacije koje su se širile uključuju na primer da su se izbeglice i migranti šetali slobodno dok je građanima i građankama Srbije bilo zabranjeno kretanje tokom pandemine kovid 19, dok su u realnosti korisnici/e centra za azil bili su zatvoreni u 24 časa dnevno i okruženi vojskom. Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) pronašao je najmanje 20 aktivnih stranica na Fejsbuku koje „promovišu i zastupaju ekstremne stavove i šovinističke ideje“. Govor mržnje i lažne vesti koje se širi na takvim stranicama (kako izbeglice „imaju veća prava nego građani/ke Srbije“, kako se zapravo radi o „lažnim izbeglicama“ koje dobijaju kuće po srpskim selima, itd) mogu da ugroze bezbednost izbeglica i migranata i dovedu do zločina iz mržnje.

Tokom vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije virusa korona, prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava, izbeglice i migranti dobili su etiketu „opasnosti po javno zdravlje“, te je gotovo svaki medijski prilog u kome su pomenute izbeglice ili migranti bio povezan sa epidemijom i vanrednim stanjem.

Raskrikavanje i Fake News Tragač otkrili su primetan rast lažnih vesti o izbeglicama i migrantima, te dok su pojedini mediji širili lažne vesti i dezinfomacije,  Srbin.info je otišao i korak dalje – događaje koji su se desili pre 4 godine plasirao je kao nove, širio je negativne i ksenofobične stavove prema izbeglicama i migrantima.

Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava bilo je i vesti i priloga koji su imali „humanitarni naratvi“, odnosno koji su skretali pažnju na težak položaj izbeglica i migranata – „ukazivali su na nasilje koje trpe od strane domaćeg stanovništva, ali i državnih organa, tj. policije i graničnih službi“. Dobar diskurs je dobio malo prostora u medijima, ali je bilo onih koji su preneli vest da su izbeglice i migranti u centrima počeli da šiju zaštitne maske i da su ponudili svoju pomoć u borbi protiv virusa korona.

Mediji kreiraju stavove građana/ki i zato bi trebalo da poštuju profesionalne standarde, ali je i na građanima i građankama da prepoznaju rasizam i ksenofobiju, kako u medijima tako i u sebi i da se bore protiv toga.

Autorka: Ivana Jovanović

Fotografija: Freepik Hand vector created by freepik – www.freepik.com

Sharing is caring!