Međunarodni dan žena – (r)evolucija radničkog pokreta za pravo glasa žena
7. marta 2023.
Šta je Osmi mart i zašto se baš 8. marta slavi Međunarodni dan žena? Koliko je značajan i kada je sve počelo?
Ovaj datum simboliše borbu za političku, socijalnu i ekonomsku ravnopravnost žena i muškaraca, tokom koje su se žene širom sveta izborile za prava koja imaju danas. Feministkinje svakog 8. marta slave dosadašnju borbu, ali i naglašavaju da, uprkos napretku, rodna ravnopravnost još uvek nije postignuta zbog čega iznose svoje političke zahteve.
Položaj žena u Srbiji
Prema rečima dr Jelene Višnjić iz feminističkog kulturnog centra “BeFem”, 8. mart je dan kada su feministkinje zajedno sa saborkinjama i saborcima na ulici, kada slave žensku borbu čime pokazuju otpor i solidarnost.
Višnjić ističe da realnost pojedinačnih žena pokazuje da se u konstantnoj političkoj napetosti i rešavanju dubokih socio-ekonomskih kriza i postavljanju novih istorijskih okvira pitanje položaja žena nalazi na marginama političke agende.
“Mi zapravo možemo govoriti samo o nedovoljno brzim promenama koje se tiču pozicije žena u društvu ili gubljenju stečenih privilegija. Činioci koji opredjeljuju život žena u Srbiji danas su nasilje u porodici, narastajući uticaj Crkve na javni i politički život u Srbiji, patrijarhalni konstrukt ženske seksualnosti, medijska represija, siromaštvo. Već dugo svedočimo urušavanju stečenih radničkih prava i povećanju nezaposlenosti, žene rade na manje plaćenim poslovima, sporije napreduju i imaju daleko veći teret organizacije svakodnevnog života”, ističe Višnjić za portal MLADI.
U Srbiji i regionu primetne su promene društvene svesti o pravima žena, odnosno nedostatku tih prava, pogotovo kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje, o kome žene u poslednjih nekoliko godina hrabro i glasno govore u javnosti. Milena Radulović i Iva Ilinčić zajedno sa drugim glumicama progovorile su o seksualnom zlostavljanju i silovanju koje su proživele od strane svog učitelja glume Miroslava Aleksića. Nakon toga, koristeći hešteg #NisamTražila, žene širom Srbije podelile su svoje priče o seksualnom nasilju koje su proživele. Usledile su i ispovesti žena iz Petnice o zlostavljanju, što je dalje ponovo podstaklo druge žene da takođe javno govore o nasilju koje su doživele. Međutim, velika vidljivost koju su određene žene dobile da govore o nasilju koje su preživele, otvorila je i ogroman medijski prostor za neistomišljenike.
Prema istraživanju Mreže za izveštavanje o različitosti, seksizam i mizoginija su najčešći oblik govora mržnje u medijima u Srbiji. Ovo istraživanje pokazalo je i da slučajevi rodno zasnovanog nasilja koji dobiju više medijske pažnje često prate narativi koji opravdavaju nasilje i stvaraju govor mržnje prema ženama. U patrijarhalnom i tradicionalnom društvu, kao što je srpsko, izveštavanje o ženama često produbljuje postojeće stereotipe o njihovom društvenom položaju i ulozi. Izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju, koje često uključuje relativizaciju nasilja, samo je jedan pokazatelj toga. Fizički izgled žena često se stavlja u fokus (bilo kroz pohvale ili uvrede), dok se istovremeno zanemaruje njihova stručnost i profesionalna postignuća. Njihova postignuća se često i diskredituju, samo na osnovu njihovog roda.
Istorija Osmog marta u svetu i Evropi
Prema definiciji Ujedinjenih nacija, Međunarodni dan žena je dan kada se ženama odaje priznanje za njihova dostignuća, bez obzira na podele, bilo da su nacionalne, etničke, jezičke, kulturne, ekonomske ili političke.
Prvi Dan žena obeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama 28. februara 1909. godine, kada je Socijalistička partija Amerike odredila ovaj dan u čast štrajka konfekcionarki u Njujorku 1908. godine, kada su žene protestovale protiv uslova rada. Tada je Njujorkom prošetalo više od 15.000 žena zahtevajući kraće radno vreme, bolju platu i pravo glasa.
Na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu koja je održana 1910. godine Klara Cetkin predložila je da se ustanovi Dan žena kao međunarodni praznik, a ovu ideju prihvatilo je 100 žena iz 17 zemalja koje su prisustvovale konferenciji. Na međunarodnom nivou, Dan žena je prvi put obeležen naredne 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Ipak, Klara Cetkin nije predložila fiksan datum, a 8. mart kao Dan žena formalizovan je od 1917. godine kada su žene u Rusiji otpočele štrajk i zajedno sa muškarcima protestovale nekoliko dana sve do abdikacije cara Nikolaja II, nakon čega je usledio kraj dinastije Romanov.
“Štrajk žena ‘Za hleb i mir’ 1917. godine doveo do je abdikacije ruskog cara, a Aleksandra Kolontaj je zaslužna što je po završetku Oktobarske revolucije 8. mart zvanično postao praznik u Sovjetskom Savezu”, navodi Višnjić.
U Srbiji se ovaj datum obeležava od 1914. godine, a kao zvanični praznik od kraja Drugog svetskog rata. I ovog 8. marta 2023. godine nastavlja se borba, te ovaj istorijski i politički važan datum, feminističke organizacije, udruženja, ali i neformalne grupe, koriste da ukažu na probleme ekonomske egzistencije sa kojom se suočavaju brojne žene danas. Na beogradskim ulicama održaće se osmomartovski protest “Dostojanstvo. Rad. Plata.” u sredu, 8. marta sa početkom u 18 časova na Trgu Slavija.
Autor: Aleksandar Đokić
Fotografija: Tinxi /Shutterstock