MLADI debata: Informisanje u vanrednom stanju
11. maja 2020.
Osim promena u svakodnevnom životu koje će potrajati, čini se i da mediji, naročito tradicionalni, u novim okolnostima ulaze u fazu dugoročne promene. Jovana Gligorijević primetila je da čak i novi mediji prolaze kroz promenu, jer su mladi do epidemije korona virusa bili uglavnom na Instagramu i TikToku, dok su Fejsbuk i, naročito, Tviter bili rezervisani za starije: “Sada na Tviteru imamo, koliko vidim, sve više dvadesetogodišnjaka, koji u “bio” stavjaju “ovde sam zbog korone”.
Otkako je vanredno stanje uvedeno u Srbiji, traje polemika o načinu na koji su građani informisani. Strahovi, strepnja, nepoverenje prema medijima i donosiocima odluka bili su tu i ranije, ali su se u ovom periodu izoštrili i povećali. Zato je Krovna organizacija mladih, u okviru projekta MLADI, 4. maja održala online debatu “Informisanje u vanrednom stanju” koju je publika mogla da prati i u njoj učestvuje preko aplikacije ZOOM i live prenosa na Fejsbuku (debatu možeš pogledati ovde). O izveštavanju u vanrednom stanju, položaju mladih u medijima i ulozi mladih u medijima u vremenu vanrednog stanja sa mladima su razgovarali: Dušan Čavić i Dušan Šaponja, autori kultne emisije “Marka Žvaka”.
Jelena Božić, novinarka O radija i Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika “Vreme”. Programska asistentkinja KOMS-a Milica Borjanić moderirala je debatu.
Govoreći o tome kako izgleda rad medija u vanrednom stanju, Jelena Božić je rekla kako su se redakcije brzo organizovale, ali da je trebalo vremena svima da se naviknu na “novu normalnost”. Naglasila je da, kakve god da su okolnosti, novinarski posao je takav da ne sme da stane nijednog trenutka, ali da je isključivo online komunikacija sa sagovornicima ograničavajuća: “Čini mi se da smo svi radili bar 30 posto više nego u normalnim okolnostima, ali smo svi bili i 30 posto neproduktivniji jer smo sve vreme ispred laptopa i sve radimo online.” Jelena kaže da je epidemija razotkrila mnoge teme i uglove gledanja na teme koje se tiču upravo mladih i da je vanredno stanje pokazalo da je mlade dovoljno slušati i dobiti odgovore čak i na pitanja za koja nismo znali da postoje.
“Osuđeni smo na život bez prisnosti”, rekao je na samom početku Dušan Šaponja, konstatujući da mu nedostaju sve manifestacije, koncerti i festivali koje je “Marka Žvaka” redovno pratila. Ipak, najteže je živeti sa porodicom, bez zagrljaja.
Svi učesnici debate složili su se da su im prethodna dva meseca “zamagljena” u sećanju, da im se činilo da vreme mnogo brže prolazi nego inače, ali i da sada, kada je vanredno stanje ukinuto, dolazi period nepoverenja jednih u druge: “Recimo, ja pazim i pridržavam se preventivnih mera, ali da li pazi moj komšija ili ugrožava ljude oko sebe”, rekla je Jelena Božić i to povezala sa krizom solidarnosti: “Bojim se da će mnogo vremena proći dok se ponovo ohrabrimo da priđemo jedni drugima, da se na ulici sagnemo da pomognemo nekom kome su se prosule stvari iz kese.”
NOVO NORMALNO I PRAVI NOVINARI
Osim promena u svakodnevnom životu koje će potrajati, čini se i da mediji, naročito tradicionalni, u novim okolnostima ulaze u fazu dugoročne promene. Jovana Gligorijević primetila je da čak i novi mediji prolaze kroz promenu, jer su mladi do epidemije korona virusa bili uglavnom na Instagramu i TikToku, dok su Fejsbuk i, naročito, Tviter bili rezervisani za starije: “Sada na Tviteru imamo, koliko vidim, sve više dvadesetogodišnjaka, koji u “bio” stavjaju “ovde sam zbog korone”. Potreba madih za informisanjem definitivno postoji i izgleda da su Tviter prepoznali kao mesto gde mogu da dođu do informacija. Iz ovoga ćemo svi izaću digitalizovaniji nego pre.”
Debata je vođena dan nakon Svetskog dana slobode medija, tokom kog smo od zaštitnika građana Zorana Pašalića čuli da se u vreme vanrednog stanja pojačao i pritisak na medije, u smislu seksističkih napada, pretnji, jedno hapšenje novinarke, imali smo Vladin zaključak kojim je nekoliko dana bilo praktično zabranjeno deljenje informacija u vezi sa Kovidom 19. Zato je Milica Borjanić pitala učesnike debate da li se osećaju slobodno dok rade svoj posao.
“Apsolutno ne”, izričita je Jelena Božić: “Najtužnije je što novinari koji zaista rade po etičkim principima, jedva sastavljaju kraj s krajem. Ja sam pre sedam godina upisala studije novinarstva i bila jako ponosna na sebe, a danas smo u situaciji da nas je sramota da kažemo čime se bavimo.” Jelena je objasnila da je pravim novinarima motiv uvek želja da doprinesu društvu i da ga menjaju na bolje, ali da su baš takvi ljudi ugnjetavani sa svih strana, pritiscima koji su i politički i društveni, redakcijski, novčani… “Ali, na muci se poznaju junaci i svaka čast onima koji su u ovoj situaciji ostali novinari, a takvih je malo ostalo. Oni su nam zraci sunca, ali ne znam koliko će još izdržati.”
Dušan Šaponja kaže da u Srbiji postoje dobri novinari koji svojim istraživanjima otkrivaju važne stvari, ali njihova otkrića zbog kojih bi negde drugde padale vlade, ostaju u malom krugu zainteresovanih. Na to se nadovezao Dušan Čavić koji ima utisak da je javni prostor u Srbiji strogo kontrolisan i da je sve vreme na delu “propaganda interesne grupe koja je na vlasti”: “Veći problem tokom vanrednog stanja predstavljaju javne institucije, nego neodgovorni građani”, kaže Čavić, napominjući da svuda na svetu među građanima ima bar desetak posto neodgovornih, ali mi smo imali problem sa neodgovornim ljudima koji vode institucije. “Gde je polemika o tome na javnom servisu”, pita Čavić. “Imamo najrestriktivnije mere u regionu i najveći broj zaraženih u regionu”, kaže on i dodaje da je strašno što se mediji sa nacionalnom pokrivenošću ne bave odgovornošću onih koji su na čelu institucija ili na vlasti. On se zapitao kako neki ljudi sa javnog servisa mogu sebe i dalje da nazovu novinarima dok im u studiju sedi predstavnik vlasti, a oni mu idu “niz dlaku”, umesto da mu “gurnu prst u oko”.
Jovana Gligorijević je priznala da je tokom vanrednog stanja prošla kroz preispitivanje da li ima smisla da se više bavi novinarstvom u ovim uslovima, ali da ipak veruje u mlade novinare: “Oni koji prođu kroz poštene redakcije, kada samo jednom okuse osećaj kad svojim pisanjem isprave neku nepravdu u društvu, nema te plate kojom bi ih neko potkupio i pretvorio ih u propagandiste. Onaj ko iskusi to da novinarstvom može da promeni društvo na bolje, da istera pravdu, da bude glas onih čiji se glas ne čuje, zauvek ostaje nepotkupljiv i neustrašiv.”
FAKE NEWS U DOBA KORONE
“U propadajućem društvu, lažne vesti caruju”, citirala je Jelena Božić Stivena Kinga, osvrćući se na dezinformacije da je virus namerno proizveden i da je za sve kriva 5G mreža: “Najlakše je u ovako strašnim situacijama jednu činjenicu izvrnuti deset puta i napraviti teoriju zavere. Zato je važno da mladi koriste više izvora, da istražuju i rade na sopstvenoj medijskoj pismenosti.”
Kome je u interesu da pravi lažne vesti, objasnio je Dušan Šaponja, rekavši da živimo u eri populizma, u kojoj su naučne činjenice dosadne, a teorije zavere interesantne, pa idu na ruku populistima koji vladaju svetom, istovremeno uništavajući naučno mišljenje. Čavić je dodao da je kod nas vlast širila lažne vesti i paniku, kroz SMS poruke o tome kako je situacija u Srbiji dramatična. “Situacija jeste bila dramatična, ali po rejting predsednika, a ne po građane”, rekao je Čavić.
MLADOST U DOBA KORONE
Za razliku od minstra zdravlja Norveške i predsednice Finske koji su se zahvalili mladima što se ponašaju odgovorno i odriču se radosti koju mladost sa sobom nosi, mladima u Srbiji nije se obratio niko, nijednog trenutka. Najmlađi među njima bili su pod pritiskom zbog online nastave, domaćih zadataka, a niko nije pokrenuo pitanje da li sva deca u Srbiji imaju računare i internet, da li imaju svoju sobu, da li su izložena porodičnom nasilju i, uopšte, u kakvim uslovima žive.
Dodatno, istakla je Jelena Božić, imali smo poplavu sadržaja o tome kako da se ne ugojimo, kako da mladi vežbaju u stanu, kako da iskoriste vreme da steknu neku novu veštinu: “Sve je to stvorilo dodatni pritisak, jer može da navede mladu osobu da misli kako je manje vredna ako se ugojila tokom vanrednog stanja ili nije naučila novi jezik, sve u svemu, nije izašla bolja nego pre korone. Ne. Najvažnije je iz ovoga izaći normalan, koliko je moguće. Ostanite zdravi, nemojte se zaraziti, samo je to bitno. Kakvi god da izađete iz ovoga, niste promašaj”. Na ovo se nadovezala Gligorijević, rekavši da su mladi ljudi tokom epidemije pod dodatnim psihološkim pritiskom jer su kliconoše: “Znaš da si mlad i zdrav, da čak i ako se zaraziš, male su šanse da imaš komplikacije. Ali živiš sa svešću da si možda opasnost za druge, za svoje roditelje, babu, dedu i to je užasno opterećujuće za mlade i stvara im osećaj krivice ako se zaraze.”
Dušan i Dušan osvrnuli su se na mlade iz marginalizovanih grupa kojima se bave u svom radu i podsetili na devojku koja je prvakinja Srbije u brzom hodanju, a živi u dubokom siromaštvu: “Nju će kad donese medalju dočekati, a onda se niko neće zapitati u kojim to uslovima ona trenira i kako živi”, rekao je Šaponja.
Na kraju, njih dvojica su zaključili da bez mladih nema opstanka medija: “Mi ne koristimo Instagram, ali imamo mlade saradnike koji znaju sve o društvenim mrežama i bez njih bismo bili manje vidljivi, jer oni stalno dolaze sa svežim i novim idejama”, rekao je Čavić.
Na samom kraju debate, svi učesnici složili su se da je malo onih koji se u Srbiji bore za mlade i poručili mladim ljudima da se bore za sebe, da budu glasni, pa ako treba i – bezobrazni.