Mladi debata – Mladi i ravnopravnost
1. oktobra 2021.
Kada govorimo o mladima, važno je da istaknemo da oni nisu homogena grupa. Mladi imaju različite identitete i u skladu sa njima doživljavaju svet oko sebe, suočavaju se svakodnevnim izazovima, ali i diskriminacijom. Međutim, mladi često ne umeju da prepoznaju da je nešto diskriminacija, a samim tim ni mehanizme zaštite od diskriminacije.
U sklopu projekta MLADI organizovali smo debatu na temu Mladi i ravnopravnost i razgovarali sa koordinatorkom za medije u BeFem-u Jovanom Netković, aktivistkinjom udrženja Fenomena Milicom Raković i samostalnim savetnikom za unapređivanje ravnopravnosti pri Povereništvu za zaštitu ravnopravnosti Bogdanom Banjcem o položaju mladih, identitetima, diskriminaciji, reprezentaciji. Celu debatu možete pogledati ovde.
Mladi nemaju saznanja o tome kada su diskriminisani
Diskriminacija predstavlja svaki postupak razlikovanja i nejednakog tretmana osobe ili grupe osoba zbog ličnih osobina koje ih čine različitim od ostalih. Može biti zasnovana na polu, nacionalnom ili verskom identitetu, seksualnoj orijentaciji, invaliditetu, političkom uverenju, boji kože, imovinskom stanju i slično. Iako mladi u Srbiji, ali i na Zapadnom Balkanu, žive okruženi diskriminacijom, postavlja se pitanje da li znaju kome da je prijave i kako da reaguju.
„Poverenik se bavi diskriminacijom koja se odnosi na 20 ličnih svojstava i svaka od tih osetljivih društvenih grupa ima neku specifičnost ili neki spektar izazova sa kojima se susreće. Tako na primer, osobe sa invaliditetom imaju problem sa pristupačnošću. Svakodnevno pripramo pritužbe koje se tiču pristupačnosti objektima, informacijama i uslugama. Kada se na to doda i lično svojstvo starosne dobi, mladost, onda dolazimo do toga da ima problem pristupačnosti obrazovanju. Kada govorimo samo o mladima kao grupi tu su izraženi problemi koji se odnose na tranziciju između obrazovanja i tržišta rada. Međutim, još jedan od problema koje moram da naglasim je taj da mladi nemaju saznanja o tome kada su diskriminisani, zato što postoji predubeđenje u mladima da su neiskusni, da još treba da uče i da nisu sposobni za određene stvari. To je jedan globalan problem i smatram da je jako važno da podignemo svest mladima kada je u pitanju zaštita od diskriminacije, kao i mehanizmi zaštite od diskirminacije, kao što je institucija u kojoj radim” , rekao je samostalni savetnik za unapređivanje ravnopravnosti pri Povereništvu za ravnopravnost Bogdan Banjac.
Borbu protiv stereotipa i patrijahalnog društva, normi i stavova ističe aktivistkinja udruženja Fenomena Milica Raković kao jedini način za nastanak društva koje prihvata različitost.
„Mladi jesu ti koji donose promene, oni imaju otvorenije stavove i gledišta od starijih generacija. Kraljevo jeste jedan od većih gradova, ali je manja sredina – svako svakog zna i komentariše. Samim tim, to uopšte nije pogodna sredina za neke različitosti. Ako se pojavi neka mlada osoba koja se po nečemu razlikuje – da li su to stavovi, izgled, mnogo lakše nailazi na osudu i nema podršku ostalih mladih koji se po nečemu razlikuju. To prosto dovodi do diskriminacije, osuđivanja. Zbog toga je bitno da razbijamo te kutije u kojoj se nalazi većina ljudi, da se ti zidovi stereotipa i patrijahalnog društva, normi, stavova sruše da bismo živeli u svetu koji prihvata različitost” , rekla je Raković.
Koordinatorka za medije u BeFem-u Jovana Netković ističe da pristup infromacijama i prepoznavanje toga šta je diskriminacija zavisi i od socio-ekonomske situacije.
„Ne možemo da govorimo sve žene, ili svi Romi ili neke druge manjine. Jako je važno da li sam ja aktivistkinja Romkinja iz Vitanovca ili sam neka visokoobrazovana žena koja živi i radi u Beogradu. Ja nemam isti pristup ni zaštiti, niti mogu da prepoznam šta je to diskriminacija, tako da i učestvovanje u nekim aktivnostima i privilegija bavljenja aktivizmom jeste vezana za to odakle smo i gde mi imamo pristup”, rekla je Netković.
Medijska reprezentacija i različitost
Mediji nam formiraju sliku sveta u kojoj živimo i na neki način pripremaju mlade (dečake i devojčice) za njihove rodne uloge. Zbog toga je jako važno na koji način mediji izveštavaju o ženama.
Da su žene kao tema prisutne u medijima, ali da se u manjem procentu može čuti njihov glas ističe koordinatorka za medije u BeFem-u Jovana Netković.
„Žene u javnom prostoru su često nečije majke, supruge ili ćerke i dobri vojnici, odnosno vojnikinje, i one na osnovu toga dobijaju mesto kao političarke, a u krajnjoj liniji i mesto u medijima. Kada pogledamo sadržaje gde se pojavljuju žene to su oni sa manje moći – to je zabava i to je nasilje. Mi sa jedne strane imamo žene kao temu prisutne u medijima, a gde one imaju glas i gde one mogu da govore, to je u manjem procentu”, rekla je Netković. I zatim dodaje da žene same imaju problem kada dobiju poziv da govore u medijima, odnosno da se ne osećaju dovoljno osnaženo da nastupaju u medijima.
Zbog toga je BeFem kreirao Biro Jednakost, bazu stručnjakinja koje su spremne da u medijima govore o temama u kojima su stručne.
Iako su političarke prisutne u medijima, samostalni savetnik za unapređivanje ravnopravnosti pri Povereništvu za zaštitu ravnopravnosti Bogdan Banjac postavlja pitanje koliko su one zapravo osnažene i koliko im je podignuta svest da donose rodnu perspektivu u proces donošenja odluka.
„Koliko su žene koje se bave politikom osnažene i koliko im je podignuta svest da štite interese žena i donose tu rodnu perspektivu u proces donošenja odluka? Isto važi i za mlade, činjenica da je neko mlađi od 30 godina ne znači da će neko da promoviše omladinsku politiku ili da brani interese mladih. Negde mora da postoji kapacitet i svest da se negde skrajne politička pripadnost, a da se stavi prioritet na donošenje rodne perspektive u proces donošenja odluka. Da malo skrajnemo političke stvari kako bismo unapredili društvo generalno. Bez međugeneracijske solidarnosti i međurodne solidarnosti značajno opada otpornost društva. Važno je unapređivati kapacitete žena koje se bave politikom u odnosu na rodnu ravnopravnost i načine za borbu za unapređivanje rodne ravnopravnosti” , rekao je Banjac. Takođe, ističe da osnaživanje počinje u školi i da školski pogrami moraju da sadrže određeni stepen obrazovanja o rodnoj ravnopravnosti.
„Ta svest se razvija, može se unapređivati ad hoc ako već nije bila deo obrazovanja ranije, ali najbolji način bi bio da se to integriše u obrazovne programe (kroz građansko vaspitanje, ustav i prava građana, gde god je moguće). Ali to moraju da budu temeljne društvene vrednosti koje se kao takve i prenose. Mi kao društvo moramo da odlučimo o kvalitetu i da to postane temeljna vrednost”, rekao je Banjac.
Aktivistkinja udruženja Fenomena Milica Raković se složila da je uloga škole jako važna i da bi mladi o govoru mržnje, diskriminaciji i ravnopravnosti trebalo da uče u školi.
„Osetila sam i ja potrebu da se o ovim temama govori u školi, jer škole jesu edukativni aparat i to je odlična mogućnost da se priča o govoru mržnje, diskriminaciji i ravnopravnosti. Svaka nova generacija mladih jeste ona nada koja će voditi ka promenama. Dosta mladih ne prepoznaje govor mržnje i nema osećaj da treba da reaguje ili kaže nešto. Zato je i značajno da se u školi edukujemo o tome”, rekla je Raković.
Sva perfidnost patrijahalnog društva, a samim tim i normi i stavova koji se u njemu formiraju, oslikava se u poenti koju je iznela koordinatorka za medije u BeFem-u Jovana Netković.
„Pričamo o tome, šta ako dete vidi ovo ili ono na televiziji, šta će sa njim da se desi. Razmišljamo o jednom segmentu televizije, a ako detetu celog životu pričamo budi ti povučena, ne govori, budi tiha, ti si dama, sedi dobro, to i te kako ostavlja posledice”, rekla je Netković.
Ako želimo da živimo u ravnopravnijem i inkluzivnijem društvu, na nama je da kao mladi vršimo pritisak na institucije i medije da koriguju svoj patrijahalni, seksistički, mizogeni govor. Mi više ne želimo da živimo u društvu koje ne prihvata različitost.
Debata organizovana u okviru projekta MLADI: Media Literacy Alliance and Digital Importance, koji vodi Media Diversity Institute, zajedno sa Krovnom Organizacijom Mladih Srbije, Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan, Lokal Presom i Novim Magazinom. Projekat finansiraju EU delegacija u Srbiji i ambasada SAD u Beogradu.