Mladi i mediji: Medijski pismeni – sebi i drugima korisni
20. avgusta 2019.
Medijska i digitalna pismenost su veštine kritičkog promatranja medijskih sadržaja, veštine pronalaženja informacija i proizvodnje medijskih sadržaja koje je, opet, ključno za aktivno građansko učešće.
Upravo stoga Media Diversity Institute (MDI), u saradnji sa KOMS-om. Lokal presom, Novim magazinom i Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan kao partnerima, sprovodi projekat “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”, a jedan od segmenata je i petodnevni trening za mlade aktiviste NVO.
Medijsku pismenost smatramo ključnom veštinom 21. veka!
Tako sažeto i jasno kaže Ivana Jelača iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, projekt-menadžerka projekta “MLADI”, koji MDI sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i u partnerstvu sa Krovnom organizacijom mladih Srbije (KOMS), Lokal presom, nedeljnikom Novi magazin i Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan.
Pun naziv projekta je “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”.
Skraćeno, značaj medijske i digitalne pismenosti za građanski aktivizam mladih, u ovom slučaju Srbije.
“Medijska i digitalna pismenost su veštine kritičkog promatranja medijskih sadržaja, veštine pronalaženja informacija i proizvodnje medijskih sadržaja koje je, opet, ključno za aktivno, građansko učešće”, objašnjava Jelača za Novi magazin poslednjeg dana treninga “Mladi i mediji” za 16 mladih aktivista održanog u Vrnjačkoj Banji od 22. do 27. jula: “Različita istraživanja pokazuju da je medijska pismenost podjednako važna i za starije građane, odrasle osobe, te da oni u većoj meri nemaju veštine medijske, digitalne pismenosti. Mi se bavimo mladima, oni su posebno važna ciljna grupa kao građani koji tek treba da postanu birači i važno je graditi njihove veštine koje će, nadamo se, koristiti kroz život”.
Šesnaest mladih aktivista obučavanih-treniranih u Vrnjačkoj Banji MDI i KOMS su odabrali po konkursu i prijavama, i to je prva grupa; projekat će obuhvatiti 50 mladih ljudi, ali nije cilj samo njihova obuka za medijsku i digitalnu pismenost već da svoje znanje dalje prenesu kroz lokalne organizacije i medije i u sredinama u kojima žive i rade.
“Ovi mladi ljudi koje mi obučimo na radionicama treba da rade sa drugim mladim ljudima, da rade radionice i kampanje i kroz svoje aktivnosti obuhvate što više mladih. Preko ovih pedeset mladih ljudi želimo da dođemo do mladih širom zemlje”.
| Bregzit kao i Srbija Za mlade u Srbiji važi da su apolitični, letargični, toliko da ni na izbore ne idu. Međutim, Ivana Jelača kaže da to nije poseban srpski specijalitet i navodi primer – Bregzita.“Mladi ljudi ne glasaju i u Evropi; da su mladi Britanci glasali na referendumu, ne bi se sada žalili na Bregzit i situaciju koja ih je snašla. Nije to mnogo drugačije nego u Srbiji, samo su naše mogućnosti da delamo drugačije. Suštinska razlika je u zrelijoj demokratiji i iskustvu, baš zbog tog jaza mi zagovaramo da medijska pismenost što ranije uđe u obrazovni sistem Srbije, već u nižim razredima osnovne škole, uz obrazovanje o demokratiji, ljudskim i građanskim pravima i odgovornostima. Bez toga nećemo moći dalje da napredujemo”, uverena je Jelača. |
Posebno je važno, naglašava Jelača, da se pokrije čitava Srbija. Mladi u Beogradu imaju više prilika da uče nego mladi u unutrašnjosti, posebno u ruralnim sredinama, pa je ovo način da se i njima pruži prilika da unaprede znanje i veštine.
Mladi okupljeni u Vrnjačkoj Banji već imaju određena iskustva, a tokom aktivnog, intenzivnog treninga s međunarodnim i domaćim ekspertima u prilici su da unaprede i svoja znanja i veštine i, još važnije, nauče kako ih primene. Tokom realizacije Projekta na raspolaganju će im biti mentorska podrška MDI i KOMS-a. Uostalom, da bi dobili vredan sertifikat, moraće i da se pokažu organizacijom radionica i kampanja, možda pisanjem blogova, kreiranjem veb-stranica…
LAŽNE VESTI U FOKUSU: Slobodno se može reći da su lažne vesti, posebno njihovo prepoznavanje, okupirali učesnike/ice. Kao i dobar deo sveta, pošto, kako kaže naša sagovornica, “koliko god imate veština medijske i informacione, digitalne pismenosti, niste potpuno spremni u situaciji koja vas okružuje, naročito u Srbiji, koja po svim parametrima pada na lestvicama medijskih sloboda”.
Jelača još upozorava da termin lažne vesti nije najprecizniji i zalaže se za “Mis/dis/mal-information” ili information disorder: “Termin ‘lažne vesti’ ne objašnjava sve što nam se svakodnevno događa. Takođe, saglasna sam u velikoj meri sa onima koji smatraju da ako je nešto laž, nije vest. I na kraju, termin je u velikoj meri zloupotrebljen, a ilustrativan primer je Tramp. To su razlozi zbog kojih ga radije ne upotrebljavam. Lažne informacije je možda i najlakše prepoznati jer su najjasnije, ali svi spinovi, poluistine i zloupotrebe informacija teže je prozreti”.
U tom kontekstu posebno je važna digitalna pismenost jer se i mladi u Srbiji, kao i u Velikoj Britaniji, kako pokazuju najnovija istraživanja, informišu na digitalnim platformama i posebno putem društvenih mreža. Uticaj tradicionalnih medija srazmeran je broju godina – što mlađa publika, to manji uticaj – pa je poseban izazov kako mladima plasirati informacije.
Na pitanje zbog čega je Novi magazin partner, kad se zna da je uticaj ozbiljnih političkih magazina u Srbiji veoma mali, menadžerka projekta MLADI kaže: “Cilj ovog projekta je da podstakne aktivno, građansko učešće mladih i da više koriste medije, ali i da budu prisutniji u medijima i da se kroz medije vidi perspektiva mladih. Tu ne mislimo samo na emisije i različite programske sadržaje za mlade, to jeste važno, ali vodi do izvesne getoizacije mladih. Nama je važno da perspektiva mladih postoji u svim društveno važnim temama i zato nam je bilo bitno da imamo tradicionalne medije kao partnere, a zbog stanja u Srbiji posebno je značajno da to bude neko ko praktikuje profesionalno novinarstvo i ko će biti primer kako se izveštava na pravi način i biti model mladima.”
FILTRIRANJE: Programska menadžerka KOMS-a Miljana Pejić takođe smatra medijsku pismenost jednom od ključnih tema današnjice.
„Za mlade, u bilo kojoj oblasti da su aktivni ili žele da budu aktivni, veoma je važan način na koji pristupaju informacijama i kako ih obrađuju, da li ih analiziraju, imaju li dovoljno veština da ih kritički posmatraju. Tu vidimo prednost ovog projekta, u današnje svetu u kojem ima mnogo informacija, medijska pismenost je važna za sve nas, da bi svako mogao da filtrira informacije i uzme tačne i nekako uspe da mu te informacije budu korisne”, kaže Miljana Pejić za Novi magazin.
Krovna organizacija mladih Srbije okuplja 108 organizacija mladih sa oko 150.000 mladih koji se bave različitim stvarima.
“Mi volimo da kažemo da se svaka oblast društvenog života dotiče mladih i u tom smislu naše se organizacije bave aktivnostima od zapošljavanja preko medijske pismenosti do socijalne inkluzije i volontiranja. KOMS pokušava svoju misiju da ispuni nametanjem najvažnijih tema, a to su svakako zapošljavanje i aktivno zagovaranje i trudimo se da uključimo mlade tamo gde se donose odluke da bi sami unapredili svoj položaj. Niko ne zna bolje od mladih šta im je potrebno”, objašnjava naša sagovornica učešće i angažman KOMS-a.
Ispitivanja javnog mnjenja o mladima pokazuju trend, uslovno rečeno, retradicionalizacije, odnosno rasta konzervativizma, što potvrđuje i novo istraživanje koje će KOMS predstaviti 12. avgusta na Dan mladih: “Mladi sve više veruju u tradicionalne vrednosti, ne veruju toliko u demokratiju kao najbolji oblik vladavine i zbog toga verujemo da je medijska pismenost način da se ti trendovi ublaže, pa i okrenu. Mnogo tih stavova formira se na osnovu propagande i netačnih informacija u medijima, pa bi mladi opremljeni kritičkim razmišljanjem bili kritički prema njima, a samim tim bili bi više demokratski nastrojeni.”
Prema njenim rečima, mladi aktivisti s kojima se susreće i radi sve više su u stanju da prepoznaju lažne vesti i odupru im se, za razliku od neaktivnih. Kao i Jelača, i Miljana Pejić smatra da bi uvođenje medijske pismenosti u formalno obrazovanje smanjilo uticaj lažnih vesti i spinova: “Prednost mladih u odnosu na druge populacije unutar društva je nešto više inicijative i informatičke pismenosti da provere vesti iz različitih izvora. Sa druge strane, može im se učiniti da je najvažnije ono što je trenutno popularno, pa se direktnim radom s mladima može dostići veština provere informacija.”
Upravo stoga KOMS s partnerima poput MDI i Dojče vele akademijom “lobira” za uključivanje medijske i informacione pismenosti u obrazovni sistem, a do tog vremena posvećen je neformalnom obrazovanju mladih.
Jovan Janjić iz Doma omladine Bor jedan je od učesnika treninga. Za početak razbija našu dilemu kako Dom omladine, a na obuci za aktiviste NVO? Iako se, kaže, formalno zovu DOB, to je, zapravo, organizacija civilnog društva koja pokušava da se nametne i mladima kao središte okupljanja, ali i starijima kao važno msto za mlade, gde će moći i da se zabave, ali i obrazuju za različite veštine, uključe u volonterski rad…
“Mi smo svi volonteri i trudimo se da ispunimo osnovni cilj, da pravimo kulturne sadržaje za mlade Bora”, kaže Janjić: “Skoro smo imali akciju ‘Kadar iz mog ugla’, kada smo okupili režisere, animatore, snimatelje, što je kulturni sadržaj, a potom je bio gejmin turnir, jedan od najboljih u zemlji, koji je okupio pedesetak mladih, 16 ekipa, podeljene su nagrade.”
Dom omladine Bor otvoren je za svaku vrstu saradnje i aktivnosti koja okuplja i podstiče mlade, kaže Janjić, koji je zadužen za komunikaciju s javnošću u DOB-u. Osim što informišu javnost o svom radu, nedavno su pokrenuli i onlajn radio i podkast emisiju: “Ovde sam da pokupim što više znanja kako bih mogao što bolje da plasiram sav taj sadržaj i što profesionalnije pristupim medijima u našem gradu, a nadam se i šire.”
Janjić smatra da su mediji poput njihovog omladinskog onlajn radija pravo mesto za mlade, posebno srednjoškolce da se informišu, ali i provere šta mogu da rade, da se oprobaju u stvaranju medijskih sadržaja: “Nadam se da ću znanjima sa seminara moći da im pomognem da shvate razliku među medijima i šta je to medijska pismenost, da ih uputim u fejk njuz i kako da prepoznaju lažne vesti, ali i kako da se putem interneta što bolje plasiraju.”
Na skali od jedan do deset, informisanost mladih u Boru Janjić bi ocenio mršavom “peticom”, kaže da su previše okrenuti zabavi, a nedovoljno kulturnim sadržajima, još manje pokušavaju da realizuju svoje ideje kroz projekte i volontiraju, recimo, u ekološkim akcijama: “Naš grad je malo mesto i tužno je što je malo ljudi opredeljeno da tako radi, zato želimo što više da ih podstičemo da rade.”
Bojana Zimonjić iz Udruženja za mlade Srbije (UMS) izuzetno je aktivna na više polja i željna usavršavanja. Prema njenoj oceni, grupa okupljena na treningu u Vrnjačkoj Banji razbija predrasude o mladima kao neaktivnim i neinformisanim i izuzetno je optimistična kada je njihov budući angažman u pitanju. No, taj optimizam ne važi i za mlade u celini: “Radila sam sa mladim ljudima širom Srbije, ali objektivno, ocena je negde oko tri, a moje kolege i ja trudićemo se da to poboljšamo na četvorku:”
Ona podseća da je za volontiranje sem dobre volje potrebno uložiti i vreme, što mnogi mladi ne žele, ne mogu ili naprosto neće, ne vide svrhu. No, odgovornost za njihovo aktiviranje je i na starijima, posebno donosiocima političkih odluka, a prvi korak je da mlade uključe u sve procese, a ne da govore u njihovo ime.
“Značajno bi se promenila situacija kada bi mladi bili aktivno uključeni. Starije generacije imaju predrasude o mladima i njihovom znaju, što je iz mog iskustva apsolutno neopravdano. Mislim da i stariji treba da menjaju svoje mišljenje o mladima.”
Na direktno pitanje da li u svojim aktivnostima mladi treba više da se bave politikom ili politika njima, Bojana Zimonjić odgovara: “Ja se nisam bavila politkom, više sam se držala aktivizma, ali mislim da je potpuno legitimno da se mladi bave i jednim i drugim. A politika i te kako treba da se bavi mladima, politika nam diktira svakodnevni život, tako da je to bitan deo života.”
MEDIJI KAO AKTERI ŽIVOTA: Predstavnica Omladinske prestonice mladih 2019 – Novi Sad (OPENS) Jelena Karać na treningu je zbog posebnog interesovanja za medije, podjednako digitalne i tradicionalne: “Studiram sociologiju i otkako radim s mladima poslednjih godinu dana shvatam da su mediji veoma važan akter u mom radu i da moram da proširim znanje.”
Najvažnije joj je, kaže, da dobije što više preporuka za konkretan rad s medijima na terenu, da zna kad izveštava o akcijama kome da se obrati i na koji način. Na pitanje da li joj je posle seminara jasnije koje događaje treba plasirati putem društvenih mreža, koje lokalnim, koje nacionalnim medijima, odgovara: “Recimo, Festival boja, koji ima mnogo edukativnog sadržaja, ali je i zabavan, treba da promovišem na mestima gde se mladi okupljaju, kao što su društvene mreže. Konferencije, radionice i predavanja, pored društvenih mreža koje su neizostavne kad su mladi ciljna grupa, slala bih i lokalnim i nacionalnim medijima.”
Omladinska prestonica Evrope je od nacionalnog značaja i to se mora imati u vidu, objašnjava.
Za Jelenu Karać medijska pismenost je sposobnost građana da selektuju informacije, razdvajaju prave, stvarne od lažnih, da utvrde izvor informacije, poruku i svrhu poruke koja se emituje. “Digitalna pismenost je sve važnija pošto se medijski sadržaji promovišu kroz digitalne, onlajn se sve više toga saznaje, saznajem i ja, pa je važno da ovladam tim medijima.”
Jelena Karać se dvoumi da li će svoja novostečena znanja preneti kroz radioce ili će započeti kampanju koja će uključiti više mladih, ne samo iz okruženja: “Kampanju ćemo promovisati putem naših profila na društvenim mrežama, a ideja je da pozovemo i lokalne medije i omladinski radio da se uključe.”
Važno je, naglašava još iz ugla svoje organizacije, shvatiti da Omladinska prestonica nije jednogodišnji projekat već mnogo trajniji jer će i vrednosti koje ostavlja biti trajne, poput vrednog budućeg centra za mlade.
Kad je reč o projektu MDI i radionici, ključno je pokrenuti više od onih, kako procenjuje, tri odsto mladih koji su aktivni. Na njenoj skali tri najveća problema su nedovoljna aktivnost i nedovoljna mobilnost mladih, kao i nezaposlenost. Omladinska prestonica je angažovala mnogo njih kao volontere ili povremeno angažovane, ali u svakom slučaju dala je mogućnost desetinama hiljada mladih da steknu iskustvo. Mobilnost je, kaže, veoma važna, mladi moraju da odlaze na mesta gde mogu naučiti ono što ih interesuje, u Evropi, svetu, Srbiji, bilo kroz treninge ili samo kroz posete.
Velike ambicije ima i Mihajlo Jovanović iz Udruženja Roma Braničevskog okruga, koji je i volonter UN: “Prijavio sam se za trening, novinarstvo je moja velika ljubav i ovo mi je izvanredna prilika da se umrežim s ljudima iz cele Srbije, naučim mnogo stvari i dalje prenesem znanje koje su nam preneli predavači.
Kako kaže, tokom ovih nekoliko dana dobili su toliko informacija da će ih tek savladavati, ali uveren je da će ubuduće sa više izvesnosti razlikovati stvarne od lažnih vesti i pomnije proveravati izvore i poruke, ali i lakše preneti prijateljima na šta da obrate pažnju kad prate medijske sadržaje, bilo putem tradicionalnih, bilo putem digitalnih medija.
Što je, na početku i kraju, i svrha treninga.
| MARIĆ: MORAMO POZNAVATI MLADE |
Marija Marić zadužena je operativno za trening. Profesionalna je radijska novinarka, a odnedavno i formalno “omladinska radnica” jer je želela da sagleda taj “potpuno novi svet mladih” o kojima je izveštavala kroz emisiju, ali shvatila je u jednom trenutku da ih ne poznaje dovoljno.
“Kroz praćenje mladih možemo da sagledamo čitavo društvo I, što je još važnije, vidimo u kom smeru se krećemo i šta bi trebalo da promenimo. I teme koje radim na radiju počele su da se menjaju u skladu s mojim iskustvom ‘omladinske radnice’, više su okrenute tome šta znači biti mlad u Srbiji”, objašnjava Marija Marić za Novi magazin.
Zahvaljujući dvostrukom profesionalnom interesovanju za mlade stigla je i do uloge voditeljke treninga u Vrnjačkoj Banji “Mladi i mediji”. Prema njenoj oceni, mladi koji imaju više iskustva sa aktivizmom više su osnaženi i osvešćeni, što ne znači i da je njihova medijska pismenost značajnije izdignuta: “Generalno, problem svih nas, a posebno mladih, jeste što razvojem novih tehnologija i interneta ne prepoznajemo taj kanal kao medij i to je prostor gde treba raditi.”
Kroz internet i društvene mreže svi pojedinačno, uključujući i tradicionalne medijske kuće, plasiraju vesti, ali problem je što se ne smatraju obaveznim da poštuju Etički kodeks novinarske profesije. “Do svih nas stižu informacije koje neguju kritičku misao i donose nova saznanja, ali i one koje obnavljaju stereotipe i izazivaju mržnju prema svemu što je drugačije, i na to moramo posebno obratiti pažnju.”
Marija Marić je svesna da se informacije plasirane putem novih medija teško stavljaju pod zakonske norme, pa je, kada je reč o medijskoj pismenosti, sve više akcenat na onom ko prima vest, informaciju, a ne na pošiljaocu.
“Nikada ne možemo biti sigurni da će čovek u potpunosti razaznati šta je istina, šta ne, pa i nama novinarima danas treba više vremena nego pre pet godina da proverimo da li je neka informacija istinita ili ne, često ne znamo ni njen izvor iako je svuda ima. Ekspanziji su u velikoj meri doprineli populisti koji su širom Evrope i sveta na vlasti. Moramo, dakle, kad nešto pročitamo da razmislimo šta je tu važno, odakle dolazi, koliko se tiče nas lično ili zajednice i zbog čega je ta i takva vest uopšte puštena”, objašnjava naša sagovornica.
Kao i za njene koleginice i kolege iz MDI i KOMS-a, sigurna je da medijska (koja je sve više digitalna) pismenost treba da bude uključena u obrazovanje, ali smatra da ne treba imati poseban predmet već da u obrazovnom sistemu treba da postoje obučeni ljudi koji će obučavati nastavnike. Medijska pismenost je važna i za predavanja iz, recimo, matematike i biologije i veoma je značajno na koji način će prenositi svoje znanje učenicima.
Kad je reč o mladim aktivistima, važno je znati da su oni tehnološki upućeni, ali zahvaljujući svom angažmanu i spremniji da razlikuju, prosto rečeno, dobro od lošeg: “Njima su digitalne platforme i tehnologija alati, sredstvo kako da prenesu dalje vrednosti koje su usvojili.”
Za većinu je, međutim, od ovladavanja alatima važnija “lekcija” o poželjnim društvenim vrednostima i adekvatnim reakcijama na vesti koje im se eventualno ne dopadaju.
| LUC STEINBERG: Veštine kritičkog promišljanja |
*Kakvi su vaši utisci?
Bilo je mnogo entuzijazma, mnogo dobrih ideja i mislim da dobro razumeju koncept medijske pismenosti. Mislim da će biti spremni da kreiraju svoje treninge i da uče mlade ljude o važnosti medijske pismenosti, veštine kritičkog razmišljanja i kako da proizvode medijske sadržaje, kako da sarađuju s medijima, ali i kako da se bave aktivizmom.
*Na treningu su bili veoma zainteresovani za pojedine teme, koje?
Zanimala ih je privatnost na internetu, bili su prilično šokirani nekim stvarima koje su naučili. Takođe, dezinformacije i propaganda, bilo je zabavno prolaziti kroz slike i medijske sadržaje i razgovarati koje su tehnike ubeđivanja korišćene. Dobili su ideju kako mediji nastaju, koje se odluke donose, šta se ostavlja, a šta izostavlja i slične stvari.
*Kada nabrajate sve to, skoro je sve vezano za internet i nove tehnologije, da li je to ono na šta moramo obratiti više pažnje kada govorimo o medijskoj pismenosti.
Apsolutno jer sve više mladih ljudi više ne čita štampu ili gleda televizor, najveći broj informacija dobijaju iz onlajn izvora, pre svega sa Twittera, Facebooka i Instagrama. Veoma je važno da razumeju da je to pismenost 21. veka – izdvajanje delova, analiziranje i kritičko promatranje informacija. I to su veštine koje nisu bitne samo za, na primer, pronalaženje posla nego da bi se snašli u svetu.
*Zašto je to važno za demokratiju?
Prolazimo period kada je poverenje u tradicionalne medije kao što je TV i štampa vrlo nisko. Ljudi su bombardovani sadržajima i medijskim porukama, i to je izazov za našu pažnju jer se nameće problem gde da je usmerimo, kao i kako da razlikujemo dobru od loše informacije. Ovo je period ‘informacionog nereda’ jer su u isto vreme tradicionalne barijere pomerene. Sada svi mogu i svi će proizvoditi medijske sadržaje. Okruženje je postalo zbunjujuće i teško je snaći se, a za demokratiju je važno da razumemo šta je istina, a šta nije, šta je tačno i šta je etično. Naročito za mlade ljude, koji tek postaju glasači, važno je da budu u stanju da proveravaju i budu svesni odakle informacije dolaze.
*Autor: Jelka Jovanović
Izvor: Novi Magazin