Mladi narodni poslanici retko pokreću pitanja u vezi sa mladima (DEO 2)

13. jula 2022.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije mladi poslanici u svoje govore uglavnom u maloj meri uključuju potrebe i interese mladih ljudi. U ovoj i prethodnoj godini bilo je sednica tokom kojih su na dnevnom redu bile izmene i dopune zakona koji su direktno u vezi sa mladim ljudima, ali tokom kojih nijedan mladi poslanik nije zatražio reč. Takva je bila i sednica sa tačkom dnevnog reda o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korišćenja dopinga u sportu, kojoj je prisustvovao i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić. Tada niko od poslanika ispod 30 godina nije govorio o tome, sudeći po video-snimcima zasedanja, objavljenim na Jutjub kanalu Parlament Srbija.

Međutim, analizom skupštinskih govora primećuje se da postoje i mladi poslanici koji u velikoj meri učestvuju u raspravama o temama koji su od važnosti za mlade. Obično su to izmene i dopune zakona u vezi sa studentima ili odluke u vezi sa zaposlenjem mladih.

Iako neki od poslanika zaista daju konkretne predloge i efektno interpretiraju situaciju, postoje i mnogi koji se drže „opštih mesta“ i iznose pohvale za ono što je do tog trenutka urađeno.

Docent Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu objašnjava da broj mladih u predstavničkim telima ne mora uopšte da bude važan indikator, ali ono što je od značaja jeste da bi mladi generalno trebalo aktivnije da se bave omladinskim politikama.

„Nisam siguran da li je ključno da morate da imate mlade u Narodnoj skupštini. Važno je da mladi budu uključeni u politike koje su za njih važne, pre svega omladinske. Ili da studenti budu uključeni u one politike koje se odnose na studente i njihov život, školovanje, prve prilike za zapošljavanje, a to ne mora da se radi direktno kroz Parlament. To može da se radi u okviru javnih rasprava kada se pripremaju zakoni i kada se zatim obavljaju konsultacije sa mladim ljudima u Srbiji. Pitanje je hoćete li deskriptivno predstavljanje koje ne donosi ništa, ili da zaista suštinski radite na omladinskim politikama”, kaže Vučićević.

Nijedan mladi ministar u regionu

U čitavom regionu prosek godina nosioca najviših političkih funkcija (predsednici i premijeri) je oko 54 godine, te se mladima na važnim političkim funkcijama ne možemo pohvaliti. Ono što je slutilo na moguće promene je izbor Draška Stanivukovića (28) za gradonačelnika Banjaluke i Benjamine Karić (30) za gradonačelnicu Sarajeva, o kojoj su nemački mediji pisali kao pripadnici nove generacije „slobodnih duhova koji pripadaju manjinskim grupama ili dolaze iz mešovitih brakova i koji ne žele da se definišu nacionalistički. To su oni, koji u posleratnoj Bosni i Hercegovini nisu imali priliku da se uzdignu na tako visoku funkciju, jer u bosanskohercegovačkim institucijama uglavnom dominiraju tri nacionalne stranke.“ Iako svakako značajno, ovo je još uvek nedovoljno da bismo govorili o većem uticaju nove generacije na kreiranje politika na Zapadnom Balkanu.

Prema Indeksu participacije mladih za 2020. godinu pokazuje da su na Zapadnom Balkanu i Turskoj mladi i dalje nedovoljno zastupljeni u političkom životu. Ovaj indeks meri učešće mladih ljudi u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi javnog života tako što ukršta brojne statističke podatke, a potom izvlači jedinstveni indeks. Kad je reč o politici, Srbija ima najviši indeks – 4.44 a najniži Turska – 2.77. Ipak, treba imati u vidu da nijedna od ovih pet zemalja u periodu od 2016-2020. nije imala nijednog ministra mlađeg od 30 godina, što ranijih godina nije bio slučaj, a u Severnoj Makedoniji i Turskoj nije bilo nijednog mladog ni zamenika ministra. U poslednje dve godine samo u Srbiji i Albaniji bilo je mladih zamenika ministara. Srbija, pak, ima najveći procenat mladih poslanika u parlamentu u odnosu na druge zemlje, a mladi su činili između 0.8% i 7.6% ukupnog broja poslanika.

Kopredsednica Pokreta 1 od 5 miliona Sofija Nedeljković veruje da uprkos tome što deluje da mladi ne dolaze toliko do izražaja, i dalje postoje oni koji osećaju bunt u sebi i žele da menjaju sistem. Kako ističe, ukoliko neko želi da menja svet, za početak treba da promeni svoju ulicu, zgradu, opštinu, grad, državu.

„Imamo određene tradicionalne partije koje imaju u svojoj organizaciji urođeno nešto što liči čak na diktaturu, možda. Postoji vrh stranke, postoje neki stariji ljudi koji se nešto pitaju već godinama unazad, koji su već istrošeni i od kojh mi ne možemo ništa novo da čujemo. Političke stranke mladim ljudima ne dozvoljavaju da se pokažu, a mladi danas imaju mnogo više znanja – o novim tehnologijama, društvenim mrežama, vođenju online kampanja”, kaže Sofija.

Kako će budućnost Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisiti i od političkih odluka, veoma je važno kako Zapadni Balkan vide mladi koji će te odluke donositi. Po svemu sudeći, mladi iz političkih partija iz Srbije sa svojim kolegama iz regiona mnogo češće sarađuju kroz formalne kanale, poput European Democracy Youth Network ili kroz obuke pod pokroviteljstvom International Republican Institute (IRI), nego što to čine samostalno i na svoju inicijativu.

Poslanica Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Srbije Dubravka Kralj tvrdi da njena generacija nije opterećena prošlošću. Odsustvo teškoća koje su pratile povezivanje njihovih roditelja, omogućava mladim ljudima da prevaziđu tačke razdora i počnu da se zalažu za uspostavljanje saradnje u regionu.

„Interesi su ekonomski. Oni nemaju veze ni sa nacionalnošću, ni sa razlikama, ni sa viđenjem nekih istorijskih činjenica”, kaže Dubravka Kralj.

Čini se da se mladi mnogo manje osvrću na prošlost od svojih starijih partijskih kolega, te su svi naši sagovornici pokazali obećavajuć optimizam kada je reč o regionalnoj saradnji i promenama na bolje u budućnosti. Sudeći po tome, bolji region zaista počinje sa mladima.  

Nekoliko meseci nakon pisanja ovog teksta, neki od aktera ovih priča i dalje su na mestima na kojima su bili pre, dok su pojedini promenili svoje funkcije. Sofija Nedeljković je nakon izbora održanih 3. aprila 2022. godine napustila Pokret 1 od 5 miliona. Milica Luković je i dalje u Omladini Narodne stranke, a Mihajlo Pređa je predsednik Omladine Stranke slobode i pravde. Demokratska omladina dobila je novog predsednika – Stefana Ninića. Dubravka Kralj i Branislav Josifović bili su kandidati za narodne poslanike na parlamentarnim izborima ove godine, i to Kralj na listi SPS-JS-ZS „Ivica Dačić – Premijer Srbije“, dok je Branislav Josifović zauzeo 131. mesto na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“. Nina Stojaković biće odbornica u novom sazivu Skupštine grada Beograda sa liste „Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda“.

Tekst je nastao u okviru trećeg ciklusa RYCO Programa za studente/kinje novinarstva, koji je trajao od oktobra do decembra 2021. godine, a koji je podržala i Savezna Republika Nemačka.

Autorke: Maja Milošević, Nevena Jovanović, Aleksandra Ničić, Jovana Stanković (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu)

Mentor: Doc. dr Marko Nedeljković, Odeljenje za novinarstvo i komunikologiju, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Fotografija: John Gomez / Shutterstock

Sharing is caring!