Mladi u medijskom ogledalu 2020
4. marta 2021.
Pandemija virusa korona obeležena je i poplavom dezinformacija, što je Svetska zdravstvna orzanizacija (SZO) nazvala infodemijom. Kao odgovor na veliki broj teorija zavere i netačnih informacija o merama prevencije, lekovima, vakcinama i različitim pseudonaučnim teorijama, omladinski portali su na (uglavnom) primeren način izveštavali o opasnostima infodemije, pokazalo je istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2020”. Kao i prethodnih godina istraživanje je posmatralo kako su mediji izveštvali o mladim ljudima, dok je ove godine poseban segment posvećen tome kako je pandemija uticala na sadražaje za mlade u medijima.
Dominantna tema u sadržajima vezanim za pandemiju bila je stanje u inostranstvu (zbog gastarbajtera i studenata/kinja u inostranstvu, ali i zbog stanja u zemljama sa popularnim letovalištima pred letnju sezonu). Ipak, omladinski portali bavili su se i stanjem u Srbiji, uključujući psihološki aspekt krize, stanjem ljudskih prava i sloboda, pa i narkoticima i pozicijom zavisnika/ca.
Istraživanje pokazuje da, pored omladinskih portala, 20 najpopularnijih jutjubera/ki su u analiziranim klipovima „gotovo bez izuzetka promovisali odgovorno ponašanje, bez koketiranja sa pseudonaučnim teorijama i širenjem panike”. Takođe, većina jutjubera/ki je pozivala svoje pratioce da budu odgovorni prema sebi i drugima. Iako se u istraživanju napominje da „se u pojedinim klipovima može uočiti da neki jutjuberi/ke ne nose maske i ne pridržavaju se mera distanciranja u situacijama kada bi to bilo neophodno, nijednom nije zabeležen slučaj pozivanja na neodgovorno ponašanje – na protivljenje nošenju maski, prisustvovanje velikim skupovima i tome slično”. U svetlu kritika jutjub scene u Srbiji zbog širenja govora mržnje, vulgarnosti i promovisanja negativnih vrednosti, o čemu je bilo reči u prethodnom istraživanju, ovaj nalaz je veoma pozitivan pokazatelj da su zvezde domaće jutjub scene pandemiju shvatili (prilično) ozbiljno. Iako korona nije bila dominantn tema i pominje se u manje od 10% klipova, većina najpopularnijih jutjubera pozvala je na poštovanje mera.
Zanimljivo je da iako su igrice tokom 2019 godine bile najpopularniji sadržaj, tokom 2020. najpopularniji sadržaji bili su eksperimenti i izazovi dok je gejming zadržao drugo mesto. Sve su ovo sadržaji koji se mogu snimiti u kućnim uslovima, zbog čega je očekivano i opao udeo klipova o putovanjima i susretima sa fanovima.
Otkad se sprovodi istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu” sadržaj o mladima se kontinuirano povećava i dvostruko je veći nego 2017. godine. Međutim, pomenuti trend ne treba nužno posmatrati kao pozitivan.
Uočljivo je da je dominantna tema bezbednost mladih gde se mladi pominju kao žrtve ili počinioci nasilja. Prema podacima pomenutog istraživanja, tema crne hronike „toliko je sveprisutna da ostaljvlja u senci sve druge teme od značaja za mlade”. Mladi se u ⅔ slučajeva prikazuju u negativnom kontekstu – kao lenji, skloni porocima i nasilju, nemoralni. Pozitivan kontekst je dominantan jedino u listu Danas i na Radio-televiziji Vojvodine, dok su na RTS-u pozitivan i negativan kontekst ujednačeni. Iako vredi napomenuti da je na RTS-u, kao i prethodnih godina, uočen profesionalan primer izveštavanja, koji podrazumeva da u izveštavanju fokus stavlja na mlade čak i u prilikama kada su kraj njih predstavnici/e vlasti ili institucija. Ipak, ukupan utisak je da ovakvim (nepoptpunim) predstavljanjem mladih mejstrim mediji samo produbljuju generacijski jaz.
Pored toga, kada se izveštava o akterima crne hronike najčešće se višestruko krše Kodeks novinara Srbije i načela elementarne etike, ovde „uključujući i nepoštovanje pretpostavke nevinosti, sekundarnu viktimizaciju žrtava, narušavanje privatnosti i nacionalizam”.
Kao i prethodnih godina aktivizam mladih je najmanje zastupljena tema. Ipak, ove godine imala je petostruko manju zastupljenost, njome se bavilo svega 2% sadržaja obuhvaćenih istraživanjem.
Mladi se u mejnstrim medijima predstavljaju kao homogena grupa, a čak i kada se izveštava o mladima, uglavnom se izveštava o mladim muškarcima. Oni su tri puta zastupljeniji od žena, dok se o osetljivim grupama izuzetno retko se izveštava. U afirmativnom izveštavanju o mladima iz osetljivih grupa prednjačio je Blic. Međutim, Blic je i u ranijim istraživanjima pokazao „više senzibiliteta za mlade”.
Mejnstim mediji nemaju tendenciju da koriste multimedijalne alate, za razliku od omladinskih medija koji svojoj publici nude mimove, inforgrafike, vlog, podkast. Takođe, ovogodišnje istraživanje potvrđuje ranije nalaze da omladinski portali pokazuju „jasnu orijentaciju ka mladima i njihovim problemima, uz detaljne analize, predloge rešenja i aktivan dijalog sa svojom ciljnom grupom”.
Kada pogledamo dobijene rezultate, ne iznenađuje činjenica da se veliki broj mladih ne informiše u tradicionalnim medijima, već preko društvenih mreža i portala. Tradicionalni mediji su zatvoreni za probleme mladih, ali i za prihvatanje novih formata. Oni bi trebalo da pronađu načina da se obrate svojoj publici različitim sadržajem, ali i da u svojim redakcijama otvore prostor za mlade.
Autorka: Ivana Jovanović