Mladi u medijskom ogledalu

Mladi u medijskom ogledalu

Portali za mlade češće izveštavaju o marginalizovanim zajednicama i uključuju više žena nego muškaraca u svoje izveštavanje u odnosu na mejnstrim medije.

Portali za mlade češće izveštavaju o marginalizovanim zajednicama i uključuju više žena nego muškaraca u svoje izveštavanje u odnosu na mejnstrim medije.

Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu“ je ustanovilo da su omladinski portali otvoreniji za kontroverzne teme u poređenju s mejnstrim medijima. Pokazalo se i da pristupaju takvim temama analitički, a ne senzacionalistički, često uključujući veliki broj mišljenja, sugerišući rešenja i pozivajući se na naučne dokaze. Mediji poput Vugl, Noizz i Vice uglavnom pokrivaju teme koje mainstream mediji često zanemaruju, posebno teme vezano za marginalizovane zajednice.

Kada se Srbija nedavno suočila s jako visokim nivoom zagađenja vazduha, najbolji članci mogli su se naći u ovim medijima. Takođe, dok se omladinski aktivizam se u većini medija gotovo potpuno zanemaruje, izveštavanje portala Vugl o Greti Thunberg i omladinskim liderima/kama koji podstiču klimatski aktivizam samo je još jedan primer njihove odlične pokrivenosti tamo gde mainstream mediji ćute.

Nekoliko najpopularnijih portala za mlade nude moderan pristup – od atraktivnijeg dizajna, jezika i stila do izbora tema. Oni takođe imaju tendenciju da koriste multimedijalne alate i nude različite dodatke tekstu – od podkasta, blogova, mimova i ilustracija za objave na društvenim mrežama – nešto što mejnstream mediji ne rade tako često.

Istraživanje takođe pokazuju da u medijima nije bilo slučajeva diskriminacije mladih po bilo kom osnovu (rodni identitet, seksualna orijentacija, religija, etnička pripadnost…). Međutim, novinari/ke, posebno u tabloidnim medijima, trebalo bi da obrate pažnju na druge aspekte Etičkog kodeksa novinara koje oni svakodnevno krše. Nepoštovanje novinarskog kodeksa i dalje je veoma problematično pitanje. Najčešće, regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne reaguje na nedolično ponašanje (i nisu prihvatili poziv da učestvuju u istraživanju) dok je Savet za štampu samoregulativno telo i ima ograničene mogućnosti delovanja. Savet za štampu prati izveštavanje medija i jedan od njegovih zaključaka je da su tabloidi napravili velike greške kada je u pitanju izveštavanje o deci. Nedavno silovanje i otmica dvanaestogodišnje devojčice pokazali su koliko daleko senzacionalizacija i potraga za profitom mogu ići, bez obzira prema žrtvi.

Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2019“ urađeno je kao nastavak dva prethodna istraživačka projekta sa malo širom metodologijom. Ranija istraživanja pokazuju da je omladina uglavnom prikazana kao dekadentna, nasilna, vulgarna, površna i nezainteresovana za kulturne sadržaje. Ova netačna predstavljanja produbljuju nerazumevanje i među-generacijski jaz. Naše istraživanje pokazuje da se porast izveštavanja o mladima koji se ove godine beleži, podudara sa značajnim povećanjem izveštavanja o nasilju među mladima, što relativizuje naizgled pozitivno povećanje.

Javni servis pokazuje najveće poboljšanje – od otvaranja prostora da se mladi citiraju pre državnih zvaničnika ili drugih „autoriteta“, preko rodne ravnoteže i rodne perspektive svih tema koje pokrivaju do izveštavanja o mladima iz marginalizovanih zajednica i prepoznavanju njihovih iskustava bez vraćanja na problematične stereotipe. Međutim, generalno, mediji i dalje ovim temama pristupaju površno, što se ogleda u činjenici da je bezbednost bila preovlađujuća tema (uglavnom se svodi na nasiljem među mladima), a omladinski aktivizam je jedna od najmanje pokrivenih tema. Nedavno je Omladinska inicijativa za ljudska prava sa sjedištem na Balkanu dobila nagradu za ljudska prava od Vijeća Evrope. Mejnstrim mediji to su gotovo potpuno ignorisali.

Ove godine je istraživanje takođe uključivalo analizu pedeset najpopularnijih YouTube kanala. Osam ovih kanala ima više od milion pratilaca u Srbiji; što je ogroman broj s obzirom da Srbija ima samo sedam miliona građana/ki. Iznenađujuće (ili ne) dve trećine jutjubera su muškarci, a najpopularnija jutjuberka rangirana je šesnaesta na listi najpopularnijih jutjubera. Nekoliko ih čak dolazi iz ruralnih delova Srbije, što pokazuje da su društveni mediji način da se spoje svi koji imaju internet.

Igrice su daleko najpopularniji sadržaj među 1000 analiziranih snimaka. Iako se u poslednje vreme dosta raspravlja o toksičnom okruženju na srpskoj jutjub sceni, istraživanje pokazuje da to nije pravilo. Neki jutjuberi/ke pokušavaju pridobiti sledbenike/ce i slavu kroz takozvane drame – svađe između jutjubera/ki koje često uključuju psovke, loš vokabular, čak i govor mržnje. Ipak ima i onih koji popularnost stiču poštujući standarde zajednice na platformi, koriste pristojan rečnik i čak učestvuju u humanitarnim akcijama.

Intervjui sa relevantnim stručnjacima/kinjama iz različitih sredina bili su deo istraživanja. Većina njih se slaže da IT kompanije, uključujući Facebook, YouTube i Twitter, ne čine dovoljno kako bi regulisali i moderirali sadržaja na srpskom jeziku, a potrebno je više rada na moderiranju i prilagođavanju politika kompanije. To bi moglo rezultirati smanjenjem govora mržnje i digitalnog nasilja na srpskoj YouTube sceni. Istraživanje je deo projekta „MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj“ i izrađeno je u saradnji sa projektom „Young Media“.  Stefan Janjić, autor istraživanja, predstavio je nalaze na DeutcheWelle Brave New Media Forum 2019, koji je održan u Beogradu 15-16.novembra. Ovaj forum je okupio mlade kreatore/ke medijskih sadržaja, omladinske aktiviste/kinje, članove/ice civilnog društva , eđunarodne medijske eksperte/kinje kao i mlade. Više od 300 ljudi koji su učestvovali na Forumu bilo je informisano o ključnim nalazima istraživanja.

Sharing is caring!