Mladi u srpskoj politici: glas nove generacije ili generatori stranačke politike (DEO 1)

12. jula 2022.

Mladi sve češće dolaze na važne političke funkcije, ali se njihov rad često zasniva na potvrđivanju stavova vrha stranke, dok je jasan stav njih kao pojedinaca tiši. Kako bi se to promenilo i mladi postali politički aktivniji, potreban je dijalog, jačanje političke kulture i  pokretanje tema od važnosti za mlade. Jednom rečju, potrebna  je demokratija.

Svake godine sve više mladih iz regiona odlučuje da ode od svoje kuće i traži bolju šansu u Evropi i svetu. Apolitični i često nedovoljno zainteresovani, mladi nekad veruju da politika nije nešto čime bi se rado bavili. Iako u poslednje vreme može da se primeti da raste zainteresovanost mladih za borbu protiv korupcije i kriminala i zaštitu životne sredine, čemu svedoče brojni protesti u prethodnih godinu dana, i dalje se ne vidi veliki broj mladih zainteresovanih da budu direktno politički aktivni kroz članstvo u političkim partijama.

Međutim, na prvoj liniji fronta, motivisani i s drugačijim pogledom na svet, nalaze se predstavnici omladine političkih stranaka u Srbiji, koji ipak veruju da mogu da promene svoje društvo na bolje. Načini i sredstva njihove borbe su različiti – neki ga menjaju iz vladajućih fotelja donoseći konkretne odluke za poboljšanje uslova života, a neki iz uloge opozicije, kroz različite akcije, performanse i konstantnu kritiku vlasti.

Iako bi možda neki za njih rekli da gledaju svet kroz ružičaste naočare, ovi mladi ljudi pokušavaju da ostvare svoja prava i učestvuju u donošenju političkih odluka. Žele da se njihov glas čuje, izbore se za prava svojih generacija i stvore inkluzivne lokalne zajednice. Međutim, koliko su uspešni u svojoj borbi?

Politička participacija mladih u Srbiji na nezavidnom nivou

Nakon izbora 2020. godine, u skupštinskim klupama je svoje mesto zauzelo 28 narodnih poslanika mlađih od 30 godina. Taj broj je nakon godinu dana opao, te se svega 22 mlada poslanika nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2021. godine.

Međutim, i to je nešto više ukoliko uporedimo sa godinama pre 2020, kada je njihov broj u najvažnijem predstavničkom telu građana bio jednocifren, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. Rezultati tog istraživanja ukazuju da, umesto o omladinskoj politici, mladi radije diskutuju o ekonomskim temama i funkcionisanju demokratije u Srbiji.

Uprkos tome što je ova organizacija savetovala da mladi narodni poslanici treba da afirmišu političku participaciju mladih u Srbiji, zatim da se oformi Odbor za mlade u okviru Narodne skupštine koji bi razmatrao sve zakone koji se direktno ili indirektno odnose na mlade i koji bi se u svom radu na redovnoj bazi konsultovao sa nacionalnim Savetom za mlade, kao i da treba oformiti Omladinski kokus u Narodnoj skupštini, kao neformalno telo, čiji bi zadatak bio da okuplja mlade poslanike, ali i druge narodne poslanike zainteresovane za rešavanje problema mladih, kao i predstavnike podmladaka političkih stranaka, ali i predstavnike organizacija civilnog društva, nijedan od ovih zahteva nije ispunjen. Čitava inicijativa u vezi sa politikom mladih, ostaje na inicijativi istih tih mladih.

Ista organizacija došla je do nalaza da čak 47,8 odsto mladih misli da nema za koga da glasa, a da čak 85,1 odsto njih smatra da politički sistem u Srbiji ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke.

Predsednik Omladine Stranke slobode i pravde Mihajlo Pređa smatra da je glavni razlog zbog kog se mladi ne uključuju u politiku to što je ona udaljena od njih, a da je rešenje za to u različitim vidovima aktivnosti kojima bi se bliže upoznali sa politikom i uvideli njen značaj.

„Njima verovatno nije privlačan govor kojim stariji političari komuniciraju. Ne razumeju i veoma često misle da je to veoma ozbiljno, da su to ljudi u odelima i da se na taj način pristupa politici. Iz mog iskustva što sam imao priliku da pričam sa mladima, oni su stekli utisak da nije kul biti politički angažovan. Po mom mišljenju, to nije nešto što stoji na mestu, zato što je politika nešto što se tiče svih nas i politika direktno i indirektno utiče na naše živote“, ističe Pređa.

Mladi građani i građanke Niša imaju različita viđenja o članstvu u političkim partijama. Neki od njih pomažu u radu političkim strankama, dok drugi žele da se klone politike. Ono što je svima zajedničko jeste da svi imaju jasno izgrađen stav prema navedenoj temi.

Većina nije deo nijedne političke partije, a razlozi za to su brojni. Ni mladi ispitanici koji su politički angažovani nisu članovi partija, već samo posredno pomažu u njihovom radu. Ova činjenica inidkator je sporedne uloge koju mladi imaju u nekim strankama.

Milica Luković iz Narodne stranke objašnjava da mlade treba edukovati o politici, jer je politika u korenu svega što nas okružuje.

„Mislim da pre svega treba edukovati mlade i približiti im politiku kako bi mogli da imaju uvid u to na koji način sve mogu da daju svoj doprinos, a to mogu činiti svakodnevno jer je politika sve oko nas, politika je i školarina i uslovi u studentskim domovima…”, ističe Milica.

Aktivnosti mladih u političkim partijama su mnogobrojne

Nina Stojaković iz Pokreta slobodnih građana smatra da se zbog postojeće atmosfere u društvu mladi teško odlučuju na korak da javno saopšte da su članovi partije i da aktivno istupe, jer veruju da će biti etiketirani.

„Nešto kroz šta svaka mlada osoba prođe jeste ono što ja zovem – prvi sram. To je period od učlanjenja u neku stranku do momenta kada ti kažeš da ja sam član te stranke. I to stvarno nekad ume da bude jako teško, zato što ćeš se često susretati sa negativnim komentarima”, tvrdi Nina.

Većini ljudi su na starije političare uglavnom prva asocijacija kravate i odela, dok mlade političke aktiviste uglavnom zamišljaju kako stoje pored štandova, dele promotivni materijal sa obeležjem svoje stranke i lepe plakate.

Iako to jesu jedne od važnih aktivnosti kojima se mladi političari bave, postoji i pregršt drugih načina da oni učestvuju u radu svoje stranke i da se dokažu kako bi dospeli na važniju poziciju.

Stefan Ninić iz Demokratske stranke objašnjava da su lepljenje plakata i podela promotivnih materijala važni ne samo za mlade članove partije, nego za sve koji tek počinju svoj stranački put, jer na taj način oni dolaze u direktan kontakt sa građanima i učestvuju u širenju ideja svoje partije.

„Što se tiče tih operativnih stvari, to je nekako i prirodno da mladi ljudi rade. To je jedan vid možda čak i nekog dokazivanja unutar stranke i to je jedan prirodan proces. Dakle, kada su u pitanju prikupljanje potpisa, organizacija štandova, nekih operativnih stvari koje se tiču samog postupka sprovođenja izborne kampanje, bez obzira što generalno ljudi gledaju možda ne toliko blagonaklono na to što mladi obavljaju “fizičke” poslove, mislim da je to jedan prirodan proces koji svako treba da prođe bio mlad ili ne, zato što će se na mnogo bolji način upoznati sa tom operativnom politikom”, objašnjava Stefan.

Mladi političari opozicije okrenuti su kritici vlasti i skretanju pažnje javnosti na različite propuste u radu nosilaca javnih funkcija, što čine kroz različite performanse koje prenose na svojim društvenim mrežama.

Takođe, tokom poslednjih godina, mladi u političkim partijama okrenuti su još jednoj aktivnosti koja postaje sve zastupljenija i važnija u celom svetu, a to je vođenje naloga stranke na društvenim mrežama. Na taj način, oni kroz svoju kreativnost i jezičke igre približavaju građanima, korisnicima društvenih mreža, svoj rad i zalaganje za boljitak.

Zamenik predsednika opštine Knjaževac i član Srpske napredne stranke Branislav Josifović danas se nalazi na važnoj političkoj funkciji u mestu iz kog potiče, ali njegovo angažovanje u opštini počelo je vođenjem društvenih mreža. „Počeo sam da radim u opštini 2013, još uvek sam bio student. Vodio sam prvo društvene mreže opštine, nakon toga sam počeo da radim u Odeljenju za budžet, a onda sam od 2014. bio šef kabineta sve do prethodne godine kad sam nakon izbora postao zamenik predsednika opštine”, kaže Branislav.

Tekst je nastao u okviru trećeg ciklusa RYCO Programa za studente/kinje novinarstva, koji je trajao od oktobra do decembra 2021. godine, a koji je podržala i Savezna Republika Nemačka.

Autorke: Maja Milošević, Nevena Jovanović, Aleksandra Ničić, Jovana Stanković (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu)

Mentor: Doc. dr Marko Nedeljković, Odeljenje za novinarstvo i komunikologiju, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Fotografija: pixelrain /Shutterstock

Sharing is caring!