Mladi(ć) i ratno nasleđe
22. novembra 2021.
Podrška koju osuđeni ratni zločinci dobijaju od insititucija Republike Srbije ogoljena je onog trenutka kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) zabranilo javno okupljanje Inicijativi mladih za ljudska prava radi uklanjanja murala posvećenog osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Obrazloženje je bilo da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika najavljenog skupa) i narušavanja javnog reda i mira. Time, MUP Srbije izjednačio je one koji se zalažu za suočavanje sa prošlošću i pomirenje u regionu sa onima koji veličaju lik i delo Ratka Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici i ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Na ovaj način institucije nisu ostale neutralne i objektivne, već su, između redova, zauzele stranu onih koji štite mural Ratka Mladića. U prilog tome govori i saopštenje koje je MUP objavio i u kojem targetira novinari/ke i medijski radnici/ce koji/e su preneli vest da policija čuva mural.
„Zabrana skupa, kao i nasilničko ponašanje prema aktivistkinjama koje su bacile jaja na mural vrlo jasno šalju poruku građanima i građankama da policija nije na strani zakona, već na strani nasilničkih skupina koje čuvaju mural“, rekla je projektna asistentkinja Inicijative mladih za ljudska prava Maja Žilić.
Grafiti i murali posvećeni Ratku Mladiću nisu novost u Srbiji, ali ih obično uklanjaju pojedinci i pojedinke, aktivisti i aktivistkinje, a ne vlast. Zašto je onda specifičan grafit na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića?
„Stanari zgrade na kojoj se nalazi mural su bezuspešno pokušavali da prekreče mural već mesecima, a zatim je i komunalna policija izdala rešenje stanarima da mural uklone. Međutim, ovaj mural ima poseban antigrafiti premaz, pomoću kojeg, svaki put kada se pokuša prekrečavanje, navijačke skupine koje čuvaju mural dođu i vrlo brzo „umiju“ i očiste mural. Kada je Inicijativa zakazala skup 9. novembra, cilj je bio da zaštitimo one koje bismo angažovali da mural skinu tog dana i od kada je MUP zabranio skup – ova tema je postala još aktuelnija. Ovo je sada mnogo više od tog jednog murala u Njegoševoj, ovo je sada borba protiv murala Ratka Mladića i govora mržnje u javnom prostoru – svuda” , rekla je Žilić.
Simboli koji veličaju osuđene ratne zločince ne bi trebalo da imaju mesto u javnom prostoru, a institucije bi trebalo da se pridržavaju svojih međunarodnih obaveza u vezi sa ljudskim pravima i poštuju međunarodne presude. Međutim, nacionalističke struje u Srbiji odbijaju da prihvate presude međunarodnog suda i činjenice koje govore o genocidu u Srebrenici. U političkoj areni prisutni su akteri/ke koji otvoreno negiraju presude. Žrtvama se podsmevamo, poput Vjerice Radete na Tviteru ili Vojislava Šešelja na TV Pinku, ili ih jednostavno ne konstatujemo.
Da je Srbija daleko od demokratske države i da sve dublje klizi ka autoritarizmu objašnjava docentkinja na Fakultetu političkih nauka dr Jelena Lončar.
„Srbija je već sad daleko od demokratske države i sve dublje klizi ka autoritarizmu. Svedočimo sve većoj kontroli nad institucijama od strane vlasti; kontroli koja uključuje ne samo policiju, nego i sudstvo, medije, nezavisna tela i sl. Konstantno zastrašivanje građana i pokušaji brzog gušenja gotovo svakog vida otpora i alternativnih narativa su poznate strategije delovanja aktuelne vlasti. Odnos prema civilnom društvu to pokazuje. Vlast teško podnosi bilo koju vrstu kritike i intenzivno vodi kampanje protiv aktera civilnog društva koji na bilo koje načine pokušavaju da se suprotstave autoritarnim tendencijama vladavine i zalažu se za poštovanje ljudskih prava i demokratsko upravljanje”, rekla je Lončar.
Ratko Mladić osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti. Od sastava sadašnje vlasti sa predsednikom koji je devedesetih govorio „ubijte jednog Srbina, mi ćemo 100 muslimana” nije neočekivana relativizacija ratnih zločina. Međutim, Srbija i njeni građani i građanke imaju moralnu odgovornost da se suoče sa prošlošću.
Kao što je aktivistkinja Aida Ćorović rekla „onog trenutka kada Srbija bude pogledala sebi u oči i rekla ‘Da, Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac’ i ‘Da, mi smo radili ratne zločine’ – tog trenutka počinje ozdravljenje Srbije”. Do tada, ratno nasleđe stoji nad glavama budućih generacija i sprečava istinsku izgradnju dobrosusedskih odnosa u regionu.
Autorka: Ivana Jovanović