Napredak u medijskom izveštavanju u slučaju napada na gej mladića u Beogradu
2. marta 2023.
U noći između 27. i 28 februara, u parku Manjež u Beogradu, grupa “Skinhedsa” napala je grupu mladića, kada je 23-godišnji mladić izboden nožem, zbog njegove seksualne orijentacije. Samo dan ranije dogodio se još jedan zločin iz mržnje usmeren prema LGBTQ+ zajednici kada su jednog mladića napali radnici obezbeđenja u klubu Zappa Baza. Ovakvi zločini jedan su od najtežih oblika diskriminacije i nasilja prema LGBTQ+ zajednici. Govor mržnje i narativi netrpeljivosti prema LGBTQ+ zajednici u medijima koji su kulminirali prošle godine uoči Europrajda svakako su doprineli pogoršavanju položaja zajednice, na šta ukazuju i ovako ekstremni slučajevi fizičkog nasilja. Udruženje Da se zna od avgusta prošle godine evidentiralo je 68 napada motivisanih homofobijom i transfobijom.
Ipak, kako za portal MLADI ističe novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza, u ovom slučaju postoje evidentne pozitivne promene u medijskom izveštavanju. Kao dobru stvar ističe da u tekstovima nije otkriven identitet mladića koji je napadnut, što nije bio slučaj ranije.
U poslednjem monitoringu medija Saveta za štampu nema slučajeva koji su se vukli po medijima duže. Prema rečima Skrozze, nije bilo ozbiljnijeg govora mržnje ili diskriminacije. Ona ističe da je vidan napredak medija u izveštavanju, pogotovo kada je reč o LGBTQ+ populaciji.
“Do pre neku godinu mediji nisu znali šta je LGBT, a to je sada postao uobičajeni način izražavanja čak i tabloida. Drugo, u ovom slučaju su sakrili identitet žrtve odnosno žrtava, što takođe ne da nije uobičajeno, već je i neobično da su sakrili identitet, te su uradili sve po kodeksu”, ističe ona.
Prema Kodeksu novinara Srbije, pripadnost počinioca odnosno osumnjičenog navodi se samo kada ima neposredne veze sa krivičnim delom, a u ovom slučaju to ima, dodaje Skrozza.
“Da nije zločin iz mržnje odnosno pokušaj zločina iz mržnje onda oni ne bi navodili da je Skinheds i LGBT osoba, nego bi rekli pokušaj ubistva. To su naveli jer je to, očigledno, uzročno-posledično povezano tako da je to po profesionalnim standardima”, kaže Skrozza.
To što nisu otkrili identitete žrtve, Skrozza smatra, pozitivnim. “Ranije su otkrivali, i to ne tako davno. To je situacija sa trans momkom koga je ubio momak na Zvezdari. Tada su objavljena imena i jednog i drugog pre nego što je slučaj uopšte došao do suda, a kamoli do presude”, dodaje.
Ovaj pozitivan pomak Skrozza vidi kao mogućnost da su mediji možda pronašli druge žrtve ili su svi treninzi, seminari, upustva i upozorenja o medijskom izveštavaju dali ploda. “Ja, nažalost, mislim da je reč o ovom prvom. Više to nije toliko tabloidno atraktivno, koliko je bilo ranije. Za četiri meseca monitoringa (Saveta za štampu) mislim da nije bilo nijednog slučaja gde beležimo neka ozbiljna kršnjenja kodeksa, kao što je nekada bilo”, kaže ona.
Ipak, poštovanje profesionalnih standarda je trenutno, ali to ne znači da sutra, kada bude Prajd, ili neka druga zgodna situacija neće biti novog širenja mržnje. “Mislim da su našli nešto novo i zanimljive da oštre zube na tome”, kaže Skrozza.
Šta kaže Zakon?
Ukoliko je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela, navodi se u članu 54a Krivičnog zakonika iz 2019. godine.
Iako zločin iz mržnje nije novina u praksi, u krivično zakonodavstvo Republike Srbije uveden je 2012. godine.
Udruženje “Da se zna” hitno zahteva adekvatnu reakciju prvenstveno Ministarstva unutrašnjih poslova, pravosudnih organa, kako bi osobe koje su počinile krivično delo nanošenja teških telesnih povreda i najgrubljeg ugrožavanja bezbednosti bile što brže privedene i procesuirane. Oni, kako pišu, insistiraju upravo na primeni člana 54a Krivičnog zakonika, kako bi se na ova dela dodala posebna otežavajuća okolnost Zločina iz mržnje.
Reakcije LGBTQ+ organizacija, bez reakcija nadležnih, sem Poverenice
Organizacije Beograd Prajd i Da se zna, kao i druge LGBTQ+ organizacije, reagovale su na dva zločina iz mržnje koja su se dogodila ove nedelje, insistirajući na adekvatnoj i pravovremenoj reakciji nadležnih institucija u ovim slučajevima. Upozorili su na povećanje stepena nasilja prema LGBTQ+ zajednici u poslednjih nekoliko meseci, smatrajući ih direktnom posledicom govora mržnje i širenja dezinformacija na štetu zajednice. Ovim povodom, ove dve organizacije pozvale su građane na protest u petak, 3. marta u parku Manjež.
Za sada nema odgovora nadležnih organa, osim reakcije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković koja je najoštrije osudila napad na pripadnika LGBTQ+ popupacije. Jankovićeva podseća da je, prema Krivičnom zakonu, svako nasilje zabranjeno, naročito ono koje je posledica diskriminacije prema bilo kojoj društvenoj grupi, u ovom slučaju LGBTQ+ populaciji, te ističe da je od velike važnosti da nadležni organi što pre pronađu i sankcionišu počinioce.
Izveštavanje medija o ovim slučajevima primer je pozitivne promene, ipak, neophodno je da mediji nastave sa istom praksom ne samo kada izveštavaju o napadnima na pripadnike LGBTQ+ zajednice već u svom svakodnevnom izveštavanju. Prema istraživanju Mreže za izveštavanje o različitosti mediji najčešće daju prostor LGBTQ+ zajednici kada izveštavaju o slučajevima nasilja ili Prajdu, dok se zajednica veoma retko spominje u pozitivnom kontekstu. Takođe, pre i tokom Europrajda prošle godine mediji su o zajednici i Prajdu uglavnom izveštavali u negativnom kontekstu što je doprinelo atmosferi netrpeljivosti prema LGBTQ+ zajednici u Srbiji. Prikazivana je kao pretnja opstanku srpskog naroda i porodičnim vrednostima, a mediji su više prostora pružali političarima sa ekstremno desnim stavovima ili predstavnicima Srpske pravoslavne crkve da govore o temi koja se tiče ljudskih prava.
Autor: Aleksandar Đokić
Fotografija: Sophon Nawit /Shutterstock