„Pesma za Evroviziju“ protekla u duhu mladih i različitosti među izvođačima/cama
16. mart 2023.
Ovogodišnja „Pesma za Evroviziju – PZE23“ protekla je u duhu mladih izvođača/ica, među kojima ima i onih koji su autori/ke, ali i producenti/kinje svojih pesama. Muzička scena ove godine je pružila različitost među žanrovima, ali i među samim izvođačima. Pevačica Zejna Murkić pesmom „Rumba“ predstavila se publici na najbolji mogući način, međutim, za vreme samog takmičenja, ona je javno govorila o diskriminaciji sa kojom se suočavala od malena, počev od svoje osnovne škole.
Problemi sa kojima se suočavaju marginalizovane grupe, poput Romkinja i Roma, LGBTQ+ populacije, osoba sa invaliditetom, ali i druge, su ogromni. Brojni stereotipi o ovim grupama su i dalje prisutni u medijima. Zejna za portal MLADI ističe da je bitno da se o problemu diskriminacije priča, jer na taj način se budi svest, ali i sram kod ljudi.
„Niko nema pravo da bilo koga vređa, sputava i kaže da nešto ne može. Ja, svojim primerom, želim da kažem svima da mogu sve i daleko više od onoga što su i sami zamislili“, ističe Zejna za portal MLADI.
Vera u sebe, primer pravih ljudi koji od samog početka veruju u vas bez obzira na sve, talenat i rad – stvari su koje Zejna smatra bitnim za ostvarivanje određenog cilja.
„Mislim da ima oni koji su dovoljno jaki da sami koračaju kroz život, ali ako se nekada zbog ružnih reči, uvreda ili sputavanja zaustave, bitno je setiti se primera onih koji su gazili preko svih stega i predrasuda i čvrstim korakom postigli ono što su želeli“, kaže ona.
Mladima poručuje da budu svoji, jer su takvi sjajni, da tačno zacrtaju svoj cilj i da ga nikada ne zaborave ili odustanu od njega. „Da vide sebe kao borce i one koji stvaraju budućnost i da znaju da svet upravo na njih čeka“, dodaje Zejna.
Kako su mladi predstavljeni u medijima?
Prema izveštaju „Mladi u medijskom ogledalu 2021“ broj sadržaja o mladima u 2021. godini je dvostruko veći u odnosu na prethodnu godinu. Na to je uticao veliki broj izveštavanja o crnoj hronici i teme koje su se ticale vakcinacije mladih. Ključni podatak ovog istraživanja je da na jednu vest o aktivizmu dođe 13 vesti iz crne hronike. Pozitivan kontekst u kome se spominju mladi je u svakom šestom tekstu ili prilogu, dok je negativan kontekst tri puta češći. U negativnoj konotaciji, mladi su uglavnom predstavljeni kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni.
Kada je reč o kulturnim sadržajima za mlade, oni gotovo da ne postoje u mejnstrim medijima. Mladi su, takođe, prikazani kao vrlo homogena grupa. Prostor za mlade koji su siromašni, imaju invaliditet, pripadaju manjinskoj naciji ili seksualnoj orijentaciji iznosi 5% od ukupnog sadržaja o mladima. Ako govorimo o akterima priča, možemo videti da su mladi muškarci dvostruko više zastupljeniji od mladih žena u javnosti.
Ovo istraživanje je takođe pokazalo da su omladinski mediji od velikog značaja za mlade upravo zbog sadržaja koji prave mladi za mlade, ali i teme koje obrađuju poput omladinskog aktivizma i drugih bitnih tema za ovu populaciju.
Kako su Romi i Romkinje predstavljeni u medijima?
Da mediji retko govore o romskoj manjini, a da kada govore, priče preovlađuju u stereotipima, pokazao je Izveštaj monitoringa govora mržnje koji je uradio Institut za medije i različitosti Zapadni Balkan. Romi i Romkinje su vidljivi u medijima samo u izveštajima o zločinima ili kada se obeležava Međunarodni dan Roma. Obično se predstavljaju kao homogena grupa čija je „tradicija“ da „kradu“ i „mole za novac“. Ovakva karakterizacija romske zajednice dodatno ih stigmatizuje i diskriminiše.
Činjenica da se romskoj zajednici retko daje medijski prostor iako predstavlja veoma brojnu nacionalnu manjinu u Srbiji, predstavlja još jedan oblik diskriminacije. Neophodno je da mediji aktivno izveštavaju o Romima i Romkinjama kako bi se stvorio javni prostor u kom će romska zajednica moći slobodno da se zalaže za ostvarivanje svojih prava i dekonstrukciju duboko ukorenjenih stereotipa.
Autor: Aleksandar Đokić
Fotografija: RTS