Razglednica sa studentskih protesta – različitost spaja, a ne razdvaja
21. oktobar 2025.
Skoro godinu dana prošlo je od pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je život izgubilo 16 osoba. Skoro godinu dana prošlo je i od prvih studentskih protesta. Za to vreme, studenti okupljeni oko istih zahteva i ciljeva, pokazali su da različitost nije prepreka, već most koji ih spaja.
Zima je. Kolone građana i građanki kreću se ulicama. Čuje se zvuk pištaljki i vuvuzela. Sa prozora i terasa dopire zvuk lupanja u lončiće i šerpe. Prizor se ponavlja i kad dođe proleće, a zatim i leto i jesen. Već skoro godinu dana ovako izgledaju studentski protesti koji se organizuju širom zemlje.
Njihov osnov su demokratsko odlučivanje, mirne šetnje, šesnaestominutna tišina za žrtve pada nadstrešnice, umetnički performansi i blokade institucija koje ne vrše zakonski definisanu funkciju, smatra docent na Departmanu za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu Nemanja Krstić.
On je mišljenja da protesti demokratizuju društvo, oslobađaju stanovništvo od straha i ukazuju na mogućnosti društvenog organizovanja i delanja u kontekstu ostvarivanja legitimnih prava. Kao jedan od najvrednijih produkata studentskog bunta, Krstić izdvaja interkulturalni dijalog.
„On se ogleda u tome što su građani i građanke ujedinjeni oko univerzalnih ljudskih vrednosti kao što su solidarnost, razumevanje i zajedništo”, kaže Krstić.
Krstić navodi i da su građani i građanke ujedinjeni i oko određenih građanskih vrednosti, a to je jednakost stanovnika i stanovnica određene zemlje, bez obzira na njihovo etničko poreklo ili verska uverenja.
„Praktično ovo znači da se razlike ne prepoznaju samo formalno, već da se radi o iskrenoj zainteresovanosti da se te različitosti i suštinski uvaže i poštuju. Sve ovo je vidljivo u studentskim akcijama u kojima su razlike vidljive i prihvaćene”, objašnjava Krstić.
Studentski pokret ima i ujediniteljski potencijal, jer su ljudi okupljeni oko suštinskih društvenih problema. Ti problemi su definisani na pravi način i način za njihovo rešavanje je adekvatno određen, zbog čega individualne razlike nisu prepreka.
Sličnog stava je i student MAS Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu Jovan Živković. On smatra da, iako postoje mesta na kojima se donose odluke i sučeljavaju mišljenja, studenti pokazuju da to može da protekne u civilizovanoj i demokratskoj atmosferi.
„Različitosti u iskustvu i razmišljanjima postoje. Ali, postoje i plenumi gde svaki student može da dobije reč i gde se svaki glas tretira jednako. Tu nema onih koji su jednakiji od drugih. Tu nema krađe glasova. Tu ima samo demokratije”, kaže Živković.
Najbolji primer zajedništva među studentima Živković pronalazi u odnosu prema kolegama iz Novog Pazara, koji su u Niš došli zbog protesta.
„Pokazali smo da, kada se borimo za iste ciljeve, a to je država u kojoj će stolovati pravda, a ne korupcija, ništa ne može da nam se ispreči na tom putu. Iako ne pripadaju dominantnoj religiji u ovoj zemlji i oni vole Srbiju i to sa ponosom ističu. Kod nas u Nišu su naišli na, kako sami kažu, fenomenalno domaćinstvo niških studenata”, tvrdi Živković.
Studenti Filozofskog fakulteta svojim kolegama priredili su iftar i potrudili se da im obezbede sve što je neophodno. Tokom protesta u Novom Pazaru, studenti su na isti način uzvratili i ugostili kolege i koleginice koji dolaze iz drugih mesta.
Živković veruje da su studenti kroz proteste otklonili stigmu da ljudi ne mogu da sarađuju ako postoje nacionalne, verske i ideološke razlike među ljudima.
„Studenti su svojim primerom pokazali kako izgleda pravo rodoljublje, pravi patriotizam”, smatra on.
Studenti nisu protestovali samo u mestima iz kojih dolaze. Na primer, Živković je protestovao i u rodnom Zaječaru, i u Nišu, i u Beogradu. Kako bi stigao na protest koji je održan u glavnom gradu, uputio se pešaka sa kolegama i koleginicama. Različitosti među studentima prevaziđene su i tokom pešačenja, a Živković ističe da ovakve aktivnosti dovode do samospoznaje i do upoznavanja drugih.
„To su dani kada mučite iste muke, umor, povrede, žuljeve, oduševljenje i entuzijazam, ali i onu najveću – studentsku borbu koja je trajala mesecima pre toga i koja i dalje traje”, kaže ovaj student.
Novinarka Media & reform centra Niš Magdalena Kostić proteste prati od početka. U njima vidi dokaz buđenja generacija iz višedecenijskog sna.
„Videli smo kako i mladi i stari, od pasivnih posmatrača, postaju aktivni učesnici čiji glas zaista vredi i doprinosi funkcionisanju sistema. Ćuti i trpi je zamenjeno sa Ustani i bori se. Svakodnevne akcije na ulicama pokazale su da društvo nije apatično, već da ima snagu da artikuliše zahteve i da kroz solidarnost gradi novi oblik građanske svesti”, kaže Kostić.
Ona dobro pamti protest u Nišu koji je održan 1. marta. Povezivanje ljudi na tom protestu na nju je ostavilo najveći utisak. Hrana se spremala za građane i građanke koji su došli iz drugih mesta u zemlji, a to je kasnije inspirisalo Nišlije i Nišlijke da pokrenu i Solidarnu kuhinju, u okviru koje sada kuvaju hranu za sugrađane i sugrađanke kojima je potrebna.
„Takav primer pokazuje da solidarnost nije bila samo trenutna emocija na ulici, već da je prerasla u trajne inicijative koje mogu menjati svakodnevni život. Upravo zato verujem da je briga jednih za druge postala centralni deo protesta; ako je neko bio ugrožen ili izložen pritisku, zajednica je reagovala. Ta praktična solidarnost stvorila je osećaj zajedništva koji je prevazilazio sve individualne razlike”, smatra Kostić.
Studentski protesti okupili su ljude različitih generacija, zanimanja i ideoloških pogleda. Povezala ih je zajednička svest o temama koje se tiču svih – o slobodi, pravdi i dostojanstvu.
„U tom smislu, različitosti su postale prednost; mladi su doneli energiju i snagu, stariji iskustvo i istrajnost, dok su profesionalci iz raznih sfera, posebno analitičari i profesori, objašnjavali posledice i zahteve na svoj način. Umesto da razlike budu prepreka, one su obogatile proteste i dale im širinu i legitimitet”, zaključuje Kostić.
Autorka: Ganja Nikolić, dobitnica MLADI nagrade za 2025. godinu