Mladi u medijskom ogledalu 2025
26. jun 2026.
Tokom 2025. godine mladi su dobili dosad nezabeleženu medijsku pažnju. Nakon godina u kojima su najčešće bili povezivani sa kriminalom, nasiljem i bezbednosnim rizicima, dominantna tema izveštavanja postali su studentski protesti, društveni angažman i aktivizam. Ipak, povećana vidljivost nije nužno značila i više prostora da se čuje glas mladih.
Ko je govorio o mladima?
Jedan od najznačajnijih nalaza istraživanja pokazuje da je odgovor na pitanje ko govori o mladima u velikoj meri zavisio od uređivačke politike medija.
- Na N1 mladi su činili 28% svih aktera u sadržajima o mladima.
- Na portalu Nova mladi su činili 29% aktera i govorili o sebi češće nego svi politički akteri zajedno.
- Na RTS-u su mladi bili najzastupljeniji pojedinačni akteri (26%), ali su političari i funkcioneri vlasti zbirno dobijali više prostora.
- Na TV Pink mladi su bili prisutni u svega 8% analiziranih sadržaja, dok je predsednik Republike bio zastupljen dvostruko više.
RTS – najveći paradoks istraživanja
Iako su studenti i studentkinje mesecima protestovali ispred zgrade javnog servisa zahtevajući objektivnije izveštavanje, analiza pokazuje da je RTS o mladima izveštavao ređe od većine analiziranih medija i pretežno u negativnom kontekstu. Pojedine studentske akcije i protesti dobijali su minimalan prostor ili su predstavljani bez glasova samih mladih.
Mladi kao kolektiv
U većini analiziranih sadržaja mladi nisu predstavljani kao pojedinci sa različitim iskustvima i identitetima, već kao jedinstvena društvena grupa.
Udeo sadržaja u kojima su mladi predstavljeni kolektivno:
- Danas – 84%
- Politika – 82%
- Alo – 81%
- Pink – 80%
- Nova – 76%
- Informer – 71%
- N1 – 69%
- RTS – 68%
Takav pristup u nekim medijima korišćen je za naglašavanje generacijske solidarnosti, a u drugima za kolektivnu stigmatizaciju.
Od nosilaca promena do „terorista“
Medijska slika mladih bila je izrazito polarizovana. Dok su pojedini mediji mlade predstavljali kao nosioce društvenih promena, aktivne građane i pokretače društvenog dijaloga, drugi su ih prikazivali kao pretnju društvenom poretku koristeći etikete poput „terorista“, „fašista“ i „pučista“.
U delu medija dominirali su narativi zasnovani na stigmatizaciji, generalizaciji i diskreditaciji studentskog pokreta.
Studenti su postali sopstveni medij
Suočeni sa ograničenim prostorom u delu mejnstrim medija, studenti i studentkinje razvili su snažnu komunikacionu infrastrukturu putem Instagrama. Kroz svoje naloge informisali su javnost, mobilisali građane, koordinisali aktivnosti, demantovali optužbe i dokumentovali nasilje, gradeći sopstvene narative i medijski prostor koji im tradicionalni mediji često nisu pružali.
O istraživanju
Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ obuhvatilo je analizu 1.965 medijskih sadržaja iz mejnstrim medija i 1.976 objava sa Instagram naloga studenata u blokadi.
Celokupno istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ dostupno je OVDE ili klikom na dugme PREUZMI.
Ovo istraživanje izradili su u saradnji Krovna organizacija mladih Srbije i Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Istraživanje je ko-finansirano od strane Evropske unije kroz projekat “YOU(th) CARE for CHANGE: Engaging new generations on innovative, joint and multidimensional actions addressing the Global Challenges”, kao i kroz projekat “Young Media – Media for and with young people” DW Akademie, koji podržava Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke.
Stavovi i mišljenja izraženi u ovoj publikaciji odgovornost su autora i izdavača i ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije, Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke, kao ni DW Akademije. Evropska unija, Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke, kao ni DW Akademija ne mogu se smatrati odgovornim za njih.