Romi u medijima: ogledalo društvenih predrasuda

Romi u medijima: ogledalo društvenih predrasuda

O Romima i Romkinjama se uglavnom izveštava kada se obeležava Svetski dan Roma ili kada se govori o programima podrške romskoj zajednici. Čak i tada, izveštavanje se zadržava na faktografskom nivou, bez ulaženja u dublju analizu problema i kritičkog preispitivanja položaja Roma i Romkinja u Srbiji.

O Romima i Romkinjama se uglavnom izveštava kada se obeležava Svetski dan Roma ili kada se govori o programima podrške romskoj zajednici. Čak i tada, izveštavanje se zadržava na faktografskom nivou, bez ulaženja u dublju analizu problema i kritičkog preispitivanja položaja Roma i Romkinja u Srbiji. Analizom izveštavanja medija stiče se utisak da u srpskom društvu ne postoji problem sa diskriminacijom Roma i Romkinja, iako je njihova realnost obojena predrasudama, diskriminacijom, ali i fizičkim i rasističkim napadima. 

Ilustracija rasističkog napada i nedovoljne medijske analize je izveštavanje medija kada je “Srbska čast” upala u naselje Crvena zvezda u Nišu i oduzela mladiću konja (oduzela privatnu svojinu građaninu Srbije). Većina medija je samo faktografski prenela šta se dogodilo i ko je osudio ovakvo “preuzimanje zakona u svoje ruke”, iako je očigledno da je bila reč o targetiranju i zastrašivanju pripadnika manjinske zajednice.

Pored toga, kada se izveštava o Romima/kinjama, malo je mesta za pozitivne priče, čak i na  javnom servisu, koji finansiraju svi građani Srbije, samim tim i Romi i Romkinje. Medijski prostor posvećen Romima vrlo je mali.

“Kada govorimo o izveštavanju o romskoj populaciji, neizbežno je spomenuti da su ljudi koji izveštavaju nedovoljno informisani o trenutnom stanju romske populacije. Pored toga, kada su Romi i Romkinje učesnici “pozitivnih priča”, odnosno kada učestvuju na zajedničkim programima i kada se zajedno sa građanima Srbije bore za bolje društvo, onda se u medijima ne naglašava da su učesnici Romi i Romkinje. Međutim, kada se prenosi neka negativna priča, na primer kada je neka krađa u pitanju, onda se, iako ta infromacija nije relevantna, naglašava da je počinilac romskog porekla. Samim tim se stvaraju predrasude”, objašnjava aktivista Udruženja Roma braničevskog okruga i autor potkasta Mladi za mlade Mihajlo Jovanović.

Mediji imaju ulogu u formiranju slike koju kasnije usvajaju građani/ke. Međutim, i medijski radnici/e su građani/ke koji žive u određenom društvu, a samim tim i usvajaju dominantan narativ tog društva. Novinari mejsnstrim medija retko preispituju svoje stavove, podržajajući time duboko usađene stereotipe. Kada izveštavamo o  marginalizovanim grupama (u ovom slučaju o Romima), moramo biti svesni njihovog društvenog položaja, predrasuda i stereotipa koji postoje u društvu, ali i u našim stavovima. ’Romi su dobri muzičari’ takođe je jedan stereotip o Romskoj zajednici. Iako nije negativan i ne nanosi direktno štetu, ipak predstavlja generalizaciju i svrstavanje svih pripadnika jedne grupe u ’isti koš’ što samo po sebi doprinosi građenju negativnih stavova prema celoj grupi na osnovu pojedinačnih primera. Kada na to dodamo izveštavanje medija o npr. krađi gde se pomene da je počinilac/teljka Rom ili Romkinja dobijemo jedan generalizovan, negativan stav o svim predstavnicima jedne zajednice.  Upravo zbog toga novonarski etički kodeks zabranjuje pominjaje etniciteta osim ako je suštinski važan za priču. Ipak, kršenje kodeksa je svakodnevno.

Zbog nepoznavanja romskog identiteta i duboko usađenih stereotipa, novinari/ke izveštavajući mogu da stvore negativnu sliku, čak i kada im je namera suprotna. Važno je da o pitanjima u vezi sa romskom populacijom govore Romi i Romkinje, jer su oni tada noseći izvor informacija i na taj način im se daje glas i prostor u medijima.

Jovanović ističe kako mladi Romi i Romkinje rade na inkuzivnijem društvu, rušenju zidova nerazumevanja, kao i na informisanju građana/ki o položaju Roma/kinja kroz regionalne konferencije “Dekada inkluzije Roma”. 

U medijima gotovo da nema kritičkog analiziranja programa podrške romskoj zajednici na nivou države, a izveštavanje je inicirano pseudo-događajima na kojima se promoviše državna politika i podrška sistema romskoj zajednici. 

Međutim, da je podrška sistema nedovoljna govori autor knjige “Grad bola” Meti Kamberi. 

Meti Kamberi
Fotografija: lična arhiva

“U sistemu sam od svoje četvrte godine, podrška postoji, ali je nedovoljna. Najmanje se ulaže u domove i decu, a socijalni radnici ne posvećuju dovoljno vremena hraniteljima, te se dešava da hranitelji koriste decu da rade kao paori. To je blaga anarhija”.

Kamberi svojim romanom oslikava život dece koja su nevidljiva za sistem, primorava čitaoce i čitateljke da proživljavaju bol i patnju zaboravljenih, ali i opominje društvo. 

“Cilj mi je da kao pojedinac menjam sliku o Romima, da nešto uradim za svoj narod, da govorim o sistemu i deci iz domova”, ističe Kamberi.

Dalek je put medija da faktografsko izveštavanje zamene kritičkom analizom položaja Romske zajednice u društvu, efikasnosti primene državne politike inkluzije manjina, kao i pitanja diskriminacije i rasne mržnje. Ipak, postoje primeri dobre prakse kao što su izveštavanje Oblakodera, BBC-ija na srpskom, DW na srpskom. Vreme je da mediji postanu inkluzivniji i daju platformu onima koji su do sada bili nečujni. 

Autorka: Ivana Jovanović

Naslovna fotografija: Freepik

Sharing is caring!