Tabloidizacija seksualnog nasilja
6. aprila 2021.
Dokumentarni film glumice i rediteljke Danijele Štajnfeld „Zaceli me” („Hold me right”) premijerno je prikazan na Sarajevo film festivalu i na Festivalu evropskog filma na Paliću. Film sadrži svedočenja osoba koje su preživele silovanje, ali i izjave silovatelja, i otkriva kulturu seksualnog nasilja u našim društvima. Štajnfeld opaža da je ključan korak do isceljenja upravo deljenje svoje priče sa drugima i odlučuje da u film uključi i sopstvenu priču, kako bi se zacelila, ali i osnažila druge žrtve da prijave silovanje.
Nakon projekcije filma, tema seksualnog nasilja postala je senzacija u tabloidima i oni su svojim izveštavanjem vršili pritisak na Danijelu Štajnfeld da otkrije identitet silovatelja, ignorišući njenu odluku da se u tom trenutku ne oseća spremnom za takav čin.
Drugi talas senzacionalističkog izveštavanja usledio je kada je Štajnfeld u Višem javnom tužilaštvu izjavila da ju je silovao njen kolega Branislav Lečić. Umesto da pruže podršku žrtvi, mediji pretvaraju istragu u rijaliti program i pružaju medijski prostor Lečiću, uz parolu da poštuju pretpostavku nevinosti.
„Moramo da upamtimo da objavljivanje ispovesti žene koja tvrdi da je silovana i koja imenuje počinioca – nije kršenje pretpostavke nevinosti. To je njena ispovest, a ne nesporna činjenica. Nemam ništa protiv glasa „obe strane“, ali zaista je vrlo upadljivo to što je Danijela Štajnfeld došla u Srbiju, dala iskaz Tužilaštvu, dala ispovest Insajderu i od tad je nema, dok je Lečić vrlo uporan i na društvenim mrežama i u medijima koji ga zovu za izjave. Način na koji je odabrao da se obraća javnosti („Lečić može samo da leči“, poljupci u kameru, direktno obraćanje Danijeli), pokazuju manjak poštovanja i saosećanja za sve žrtve seksualnog nasilja”, rekla je novinarka i članica grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama” Jovana Gligorijević.
U sekundarnoj viktimizaciji žrtve aktivno učestvuju Srpski telegraf i Alo svojim senzacionalističkim naslovima, dok ostali tabloidi, ali i TV Happy šire brojne teorije zavere, od toga kako “iza priče o silovanju” stoji politričar Dragan Đilas do toga da je u pitanju albansko-bosanska mafija.
Novinarka KRIK-a i urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević objašnjava da je najlakši način da se prepoznaju lažne vesti i teorije zavere u načinu pisanja.
„Situacija sa tabloidima u Srbiji je nažalost takva da pisanu reč uzimaju kao jefitno oruđe jer im se biznis model zapravo bazira na lažima. Najlakši način da shvatite da su neke vesti manipulativne je pre svega način pisanja – senzacionalizam, emocije, nebiranje reči i kvalifikacija može svima biti jasan znak da tu nešto nije u redu. Ako tekstovi nisu potpisani, izvori su obično anonimni ili nisu jasno označeni, sigurno je u pitanju neka manipulacija. Generalni savet je da sve što pročitate u tabloidima uzmete sa rezervom”, rekla je Radojević.
Ona naglašava da ima mnogo loših strana tabloidnog izveštavanja. Za vreme pandemije se takvo novinarsto pokazalo kao posebno štetno jer je bilo primera gde su loše izveštavanje i novinarski neprofesionalizam doveli i do smrti ljudi (npr. U Indijii je došlo do trovanja alkoholom i nekoliko ljudi je preminulo nakon vesti da vam alkohol može pomoći kao prevencija), naglašava Radojević i dodaje „Žao mi je što to neke mlade kolege koje rade po takvim medijima ne razumeju i ne vidi koliku odgovornost u jednom društvu imaju novinari“.
Novinarka Jovana Gligorijević napominje i da bi mediji koji izveštavaju o seksualnom nasilju to trebalo da rade uz maksimum empatije i saosećanja, kao i uz ozbiljno predznanje o prirodi traume. Ona dodaje i da su izvori iz kojih novinari i novinarke mogu da se edukuju široko dostupni, a pored toga sve ženske organizacije koje se bave nasiljem uvek su na raspolaganju novinarima i novinarkama.
„Kao što smernice kažu: ne raspitivati se po komšiluku ili među kolegama, to nisu kredibilni izvori. Zaista, ne mogu dovoljno da naglasim važnost edukacije o prirodi traume žrtava silovanja”, zaključuje Gligorijević.
S obzirom na to da živimo u društvu koje ćuti na mizogeno i seksističko ponašanje, progovoriti o seksualnom nasilju zahteva izuzetnu hrabrost. Samim tim, mediji ne bi trebalo da svojim izveštavanjem doprinose sekundarnoj viktimizaciji žrtve, već bi trebalo da je podrže i ohrabre. Pružajući siguran prostor jednoj žrtvi, ohrabriće i druge da progovore o svojim traumama.
Kontakti za dobijanje pomoći i prijavu nasilja:
Autonomni ženski centar: 0800/100-007 ili zene.savet@azc.org.rs, pravnapomoc@azc.org.rs
Astra: 011/785-0000 ; SOS@ASTRA.RS
Romski centar Daje: 060/131-83-55 ; romadae@yahoo.com
Autorka: Ivana Jovanovic
Fotografija: Shutterstock