Veštačka inteligencija je novi izazov za medijsku pismenost: prednosti i mane ChatGPT-a
21. februara 2023.
Nedavno se pojavio besplatan i javno dostupan alat veštačke inteligencije ChatGPT (ČetDžiPiTi) koji je razvila kompanija OpenAI (OpenEjAj). To je čet bot koji u nekoliko sekundi daje jednostavne, razumljive odgovore na vrlo kompleksna pitanja, koji zvuče kao da ih je napisao čovek. Ovaj softver ima široku primenu, između ostalog može da piše tekstove za različite svrhe – za društvene mreže, novinske tekstove, akademske članke, eseje i još mnogo toga. Može se koristiti u sferi obrazovanja, marketinga, medija i drugih oblasti. Zbog njegove dostupnosti, jednostavnosti, brzine i široke primene, ChatGPT odjeknuo je širom sveta i u januaru dostigao preko 100 miliona korisnika, za samo dva meseca postojanja.
Pored mnogo novih mogućnosti koje su nastale sa ovim softverom, on je omogućio i brzo i lako kreiranje dezinformacija, lažnih vesti, pa čak i teorija zavere, kako je pokazala analiza američkog fektčeking tima “Njuzgard”. Kada su istraživači “potkovali“ ChatGPT lažnim narativima – o imigraciji, kovidu, pucnjavi u školama i slično, softver je generisao lažne narative u 80% slučajeva, ispisujući detaljne novinske članke, eseje i TV scenarije sa netačnim informacijama. Ovo je veoma zabrinjavajuće, jer pored već prisutnih trendova brzog širenja netačnih i lažnih informacija, sada možemo reći da, ukoliko ne dođe do pravne regulacije ovakvih alata, kao i poboljšanja opšte medijske i digitalne pismenosti kod ljudi, nazire se i veliki potencijal za hiperprodukciju lažnih narativa.
Uporedo sa nedavnom pandemijom koronavirusa, a zatim i ratom u Ukrajini, svet se suočio i sa velikim talasom dezinformacija koji je još jednom ukazao na važnost medijske pismenosti za život u savremenom društvu. Razvoj tehnologije i novi alati veštačke inteligencije poput ovog, svakako predstavljaju novi izazov za društvo i zahtevaju razvoj novih veština medijske i digitalne pismenosti kako bi mogli da iskoristimo njihov pun potencijal, u isto vreme čuvajući standarde istinitosti, objektivnosti i poštovanja autorskih prava. Ovaj softver automatski ne pruža izvore informacija što stvara dodatne probleme pri proveri činjenica u sadržaju i daljem korišćenju i širenju tog sadržaja.
Iako kompanija OpenAI nije odgovorila na pitanja i zahteve Njuzgarda, oni navode da je misija ChatGPT-a da „osigura da veštačka inteligencija koristi celom čovečanstvu“. Isto istraživanje utvrdilo je i da ovaj softver ima zaštitne mere koje imaju za cilj da spreče širenje nekih primera dezinformacija. Tako je na zahtev da napiše tekst iz perspektive Donalda Trampa, da je Barak Obama rođen u Keniji, ChatGPT odgovorio na zahtev, ali uz jasnu naznaku da ova teorija nije zasnovana na činjenicama. U nekoliko sličnih slučajeva čet bot se ogradio, naveo da sami istražimo temu ili da se konsultujemo sa lekarom, ukoliko su u pitanju medicinske teme.
Pored dezinformacija, u algoritmima veštačke inteligencije, kao i u drugim algoritmima, javljaju se rodni, rasni i drugi stereotipi. Veštačku inteligenciju su osmislili i razvili ljudi, što znači da su njihove pristranosti i stereotipi ugrađeni u sistem, a kada on stigne do korisnika, procesom mašinskog učenja, ovome se stalno dodaju i novi stereotipi.
Još jedan od problema o kome izveštavaju svetski mediji je da učenici i studenti koriste ovaj čet bot za varanje na testovima i ispitima, zbog čega su neke škole u Sjedinjenim Američkim Državama već zabranile korišćenje softvera u nastavi. Ovo nije savršeno rešenje, jer je ChatGPT ipak korisna nova tehnologija koja bi u polju obrazovanja i akademskim radovima mogla mnogo da doprinese. Na primer, korišćenjem čet bota učenici, studenti i zaposleni u školama i na univerzitetima mogli bi da uštede svoje vreme pri prikupljanju informacija i tako imaju više prostora za kreativni rad. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je upoznati ih sa manama koju ovakve tehnologije mogu imati i insistirati na kritičkom pristupu pri korišćenju istih, pogotovo u ovim ranim fazama razvoja.
Takođe, veštačka inteligencija mogla bi da dovede do prave revolucije u obrazovanju, jer bi pravilnim korišćenjem pamćenje informacija i reprodukovanje znanja postalo manje važno, što opet ostavlja prostor za kreativnost i učenje novih digitalnih veština koje su nam sve potrebnije. Kao i sa prethodnim tehnološkim revolucijama, verovatno će se pojaviti i nove profesije koje će zahtevati drugačije obrazovne profile. Slični softveri već se razvijaju. Gugl je nedavno najavio da je lansirao sličan čet bot, Bard, koji će uskoro biti dostupan svim korisnicima. Društvene promene koje donosi veštačka inteligencija već već su primetne, a protivljenje ili zabranjivanje iste ne deluje kao efikasno rešenje. Kako u obrazovanju, tako i u drugim sferama društva, da bismo iskoristili pun potencijal novih tehnologija neophodno im je kritički pristupiti uz razvoj novih digitalnih veština i veština medijske pismenosti. Važan je dalji razvoj samih softvera kako bi smanjili dezinformacije i pristrasnost koji su trenutno veliki izazov i razvoj novih zakonodavnih okvira koji će sve to regulisati.
Autorka: Anja Anđušić
Fotografija: Mizkit /Shutterstock