Akušersko nasilje u Srbiji – svedočenje žena na društvenim mrežama
U Srbiji se sve češće čuju svedočenja žena koje su bile žrtve akušerskog nasilja. Nakon što je Marica Mihajlović iz Šida na svom Fejsbuk profilu objavila da je na porođaju u Sremskoj Mitrovici pretrpela nasilje i da je iz zdrave trudnoće rodila devojčicu koja je nakon nekoliko sati preminula, jer je, kako navodi, doživela akušersko nasilje, veliki broj žena progovorio je o svom iskustvu nasilja na porođaju.
Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan: Podrška mladima i studentima i poziv medijima da odgovorno izveštavaju o protestima
Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan podržava sve mlade, studente i studentkinje u iskazivanju svog nezadovoljstva, kroz mirne proteste i koristeći demokratske mehanizme aktivnog učešća, a povodom zloupotreba prava birača, zabeleženih nepravilnosti, organizovanih izbornih migracija i sumnje da rezultati beogradskih izbora održanih 17. decembra ne odražavaju volju građana.
Poziv za mlade reportere/ke koji/e žele da izveštavaju o svojoj lokalnoj zajednici
Imaš od 15 do 25 godina? Srednjoškolac/lka si, student/kinja? Zanima te novinarstvo, medijsko izveštavanje, problemi u lokalnoj zajednici i rad na terenu? Dolaziš iz malog mesta/grada u Srbiji? Mislimo da si prava osoba za nas! ☺ Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan u sklopu međunarodnog projekta YoCoJoin raspisuje konkurs za učešće na obuci za mlade reportere/ke koji/e će izveštavati o lokalnoj zajednici u lokalnim i omladinskim medijima u svojoj sredini odakle dolaze.
Stereotipni narativi o političarkama: Mediji nisu prozori u svet, već ga oni kreiraju
Pre nekoliko nedelja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izdala je saopštenje za javnost povodom predstojećih izbora u kom je istakla da svi političari i političarke moraju da poštuju Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije. Ovim zakonom je zabranjen govor mržnje ali i uvredljivo, uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje prema pojedincu ili grupi na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Međutim uprkos molbi Poverenice, na društvenim mrežama neretko osvanu kompromitujuće fotografije, uvrede i pretnje brojnim političarkama. Ovim talasom mizoginije ugrožene su političarke iz opozicionih stranaka, ali i iz vladajuće.
Međunarodni dan ljudskih prava: Gde završavaju naši lični podaci?
Od 1948. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskih pravima, 10. decembra obeležava se Međunarodni dan ljudskih prava. Ljudska prava su univerzalna prava koja ima svaka osoba bez obzira na nacionalnost, rod, veru, rasu, jezik ili bilo koji drugo svojstvo, a ona obuhvataju pravo na život, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom: Akcenat staviti na ličnost osobe, ne na njene nedostatke
Osoba sa invaliditetom, a ne invalid. Osoba sa smetnjama u razvoju, a ne osoba sa posebnim potrebama. Akcenat je potrebno staviti na ličnost/osobu, a ne na nedostatke koje on/a ima. Od 1992. godine obeležava se Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, sa ciljem da se smanji nejednakost, diskriminacija, kao i nedostatak mogućnosti, ali i empatije u društvu.
O veštačkoj inteligenciji, medijskoj pismenosti, govoru mržnje i profesionalnosti rada u medijima na #CoachMIL treningu
Trening za trenere i trenerkinje u oblasti medijske i informacione pismenosti održaj je u Beogradu između 24. i 26. novembra, u okviru #CoachMIL projekta. Mlade trenerkinje i treneri učili su od naših prethodno obučenih eksperata/kinja o veštačkoj inteligenciji, značaju profesionalnih medija za informisan izbor, kao i o prepoznavanju dezinformacija, pogrešnih i zlonamernih informacija i proveri činjenica i kritičkog promišljanja.
Poziv za učesnike/ce u virtuelnim razmenama u oblasti medijske pismenosti i interkulturalnog dijaloga
Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan u okviru projekta „Youth in Western Balkans – A Virtual Postcard“ poziva mlade srednjoškolce/ke i studente/kinje iz cele Srbije od 15 do 25 godina da se prijave za onlajn virtuelne razmene. Radni jezik interkulturalnih razmena je engleski.
Kocka – zavisnost, borba i neprestano traganje za srećom/begom od realnosti
„Mnogo puta kladionica mi je pomogla, ali i mnogo puta odmogla. To je zapravo porok koji pruža neku vrstu uzbuđenja i brže zarade“ – ovako započinje priču mladi D.P. iz Niša koji se kocka skoro svakog dana. On za MLADI kaže da je nekoliko puta imao određene negativne emocije, ali ih predstavlja „kao ništa ozbiljno“. „Uglavnom idem sa realnim razmišljanjem da je to u pitanju kladionica, da nekad dobiješ, a nekad gubiš“. Novembar mesec u celosti je posvećen bolestima zavisnosti – kao što su zavisnost od kocke, alkoholizam, narkomanija i druge.
MLADI nagrada
Pripremili smo još jednu nagradu. I ove godine nagrađujemo najkreativnije i one koji kroz svoje radove najbolje ilustruju važnost medijske i informacione pismenosti. U sklopu projekta „Youth in Western Balkans – A virtual postcard“ tema ovogodišnjeg konkursa tiče se medijske pismenosti i interkulturalnog dijaloga.
Nik Jovčić-Sas: Kad su manjine predstavljene u medijima, nije pitanje da li će biti prihvaćene, već kada
„Kada sam sa 11 godina prvi put shvatio da sam gej, sećam se da sam na jutjubu gledao snimak sa beogradskog Prajda iz 2001. godine. Bilo je jako bolno, naročito zbog porekla moje porodice, ali i diskriminacije sa kojom sam se suočavao. Bio sam jako ponosan na svoje poreklo, a onda sam odjednom osećao da je sve protiv mene – ti sveštenici i monahinje koji su išli rame uz rame sa huliganima i nasilnicima, bilo mi je jako teško.”
Konkurs za polaznike i polaznice CoachMIL Treninga za trenere u oblasti medijske i informacione pismenosti
Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan raspisuje konkurs za polaznike i polaznice Coachmil Treninga za trenere u oblasti medijske i informacione pismenosti. Poziv je otvoren u okviru projekta Scale Up Media Coach (CoachMIL) koji za cilj ima da podigne nivo medijske i informacione pismenosti i podstakne kritičko razmišljanje mladih u Srbiji, Hrvatskoj i Albaniji. Želimo da osnažimo mlade ljude da budu društveno angažovani/e, informisani/e, kritički nastojeni/e, a medijsku i digitalnu pismenost kao i povećanu vidljivost mladih u medijima vidimo kao sredstvo postizanja tog cilja.