Na mladima svet o(p)staje – ekologija, aktivizam i zemlja iz koje ne želimo da idemo
„Promena je, međutim, na mladima, kao što je uvek i bila. Videli smo da se u trenucima kada se mladi pobune i izađu na ulicu zahtevi sa tih protesta uglavnom brže ispune nego mnogi drugi. A, kad se pokrene pokret povratka mladih, kada se tim mladima da sloboda odlučivanja i učešća, pokrenuće se i procesi koji će suštinski poboljšati situaciju.“
Mladi – koliko nas zanima politika i šta su naše vrednosti
Rio Tinto i blokade, referendum o pravosuđu, 100 evra za mlade, izbori u aprilu, što da ne i Novak Đoković. Gotovo da se svakog dana pojavi neka tema koja podeli društvo, o kojoj svako ima mišljenje ili bi svako trebalo da ima mišljenje i tako ukrug.
Vršnjačko nasilje i njegovi koreni – kako društvo može izaći iz začaranog kruga zlostavljanja
„Ciklus nasilja kroz koji sam prošao počeo je u vrtiću i trajao je 12 dugih godina,“ rekao je dvadesetčetvorogodišnji Andrija Arsić o svom iskustvu tokom školovanja. „U osnovnoj školi doživeo sam nekoliko verbalnih napada od strane jednog dečaka sa kojim sam bio u razredu. Uglavnom se završavalo sa sitnim čarkama dok me jednog dana nije …
O aktivizmu, strahu i solidarnosti: zašto je bunt ipak bolja opcija od ćutanja
Dobar alat za pravljenje autoritarnih društava je usamljenost. O ovome govori Hana Arent u „Izvorima totalitarizma” – prema njoj usamljenost kao nemogućnost zajedničkog delovanja je glavni izvor političke moći. Jedini lek za to je solidarnost i zajednička borba.
Uvođenje kovid propusnica: diskriminacija ili zaštita javnog zdravlja
Kovid propusnice za posete zatvorenim delovima ugostiteljskih objekata nakon 22č obavezne su nešto više od nedelju dana. Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Vlade Srbije pored kovid propusnica, propisano je i nošenje maski u zatvorenim mestima, dok su okupljanja ograničena na 500 ljudi. Medicinski deo Kriznog štaba ipak smatra da nije …
MATELOVE RODNO NEUTRALNE LUTKE NAPRAVILE POMETNJU U SRPSKIM MEDIJIMA
Krajem 2019. godine američka kompanija Matel izbacila je “prvu rodno neutralnu lutku na svetu”. Nedavno je Creatable World lutka postala dostupna u Srbiji, a o tome su izveštavali neki od najuticajnijih medija u zemlji i pružili platformu za dijalog o promenama koje će rodno inkluzivne igračke doneti našem društvu.
Mladi debata – Kako se osećaš dok skrolaš
U sklopu projekta MLADI organizovali smo debatu Kako se osećaš dok skrolaš i razgovarali sa članicom programskog tima OPENS-a Jelenom Karać, aktivistkinjom i dopisnicom projekta MLADI Anjom Anđušić i sportskim psihologom Andrijom Gerićem o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, izveštavanju medija o mentalnom zdravlju i mentalnom zdravlju mladih tokom pandemije.
MLADI nagrada
Pobednik/ca u kategoriji multimedijalnog sadržaja osvojiće Samsung Galaxy S20, a u kategoriji teksta Apple iPad. Biramo najkreativniji i najzanimljiviji format i sadržaj koji afirmiše aktivno učešće mladih ili se tiče medijske i digitalne pismenosti mladih. Rezultate konkursa objavićemo na MLADi sajtu do 25. novembra 2021. godine.
Mladi debata – Mladi i ravnopravnost
Ako želimo da živimo u ravnopravnijem i inkluzivnijem društvu, na nama je da kao mladi vršimo pritisak na institucije i medije da koriguju svoj patrijahalni, seksistički, mizogeni govor. Mi više ne želimo da živimo u društvu koje ne prihvata različitost.
Pirati 21. veka – koliko u Srbiji vrednujemo kulturne industrije?
Jasno je da problem postoji i da rešenje ne leži u lagodnom korišćenju torenta kako bi se uslišile naše želje za uživanjem u kinematografiji, muzici i književnosti, ali je činjenica da je svest ljudi, a pre svega mladih, o važnosti ovih stvari i više nego velika. Iskoreniti pirateriju na Balkanu zasigurno nije lak poduhvat, ali je prvi korak ka tome stvaranje mogućnosti u kojima bez poteškoća legalno možemo doći do kulture. Bez nje, kao što smo i zaključili, svakako ne možemo.
Kako mediji govore o samoubistvu i šta treba da promene
veoma je važno da mediji i medijski/e radnici/e ovoj temi pristupe ozbiljno i kroz svoj rad obrazuju javnost o samoubistvu. Umesto senzacionalizacije priča o kojima izveštavaju, trebalo bi iskoristiti prostor za razbijanje stereotipa o suicidu, kao što su – osoba koja govori o samoubistvu samo želi pažnju ili ako neko želi da se ubije mi tu ništa ne možemo.
Mladi, društvene mreže i mentalno zdravlje:„Važno je da jedni druge podstičemo na prihvatanje i normalizaciju različitosti i nesavršenosti”
„Ukoliko shvatimo da nam određena vrsta sadržaja izaziva nesigurnost ili nezadovoljstvo, korisno je da je zamenimo sadržajem koji nam prija, motiviše nas i podstiče da se razvijamo. Važno je da jedni druge podstičemo na prihvatanje i normalizaciju različitosti i nesavršenosti i da se podsećamo na to da se život odvija i van interneta“.