Zaboravljena deca Srbije: Uloga medija u izveštavanju o osobama sa invaliditetom
8. jula 2021.
Nedavno je objavljen treći izveštaj organizacija Disability Rights Internationl (DRI) i Mental Disability Rights Initiative of Serbia (MDRI-S) o položaju dece i odraslih sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom koji borave u ustanovama za socijalnu zaštitu u Srbiji – „Zaboravljena deca Srbije”.
Izveštaj govori o segregaciji i zanemarivaju dece i odraslih sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom, uskraćivanju medicinskih tretmana, suočavanju sa doživotnom izolacijom, uskraćivanju prava žena na odlučivanje o sopstvenom reproduktivnom zdravlju, neadekvatnim mehanizmima zaštite od seksualnog nasilja.
„Probleme koje smo naveli nije moguće rešiti nikakvim unapređivanjem uslova unutar institucija. U većini ustanova zatekli smo sterilno čiste prostorije – do te mere da podsećaju na bolnice, a ne na mesto gde žive deca. Svakako je neophodno obezbediti makar zakonski minimum potrebnih radnika i upoznati ih sa načinima kako postupati sa decom, ali to nece rešiti problem zanemarivanja koje je rezultat nepostojanja stabilne emotivne veze deteta sa bliskom odraslom osobom. Ovo je naročito slučaj sa decom kojoj je potreban visok stepen podrške koja su u ustanovama prepuštena sama sebi, bez ikakvih smislenih aktivnosti, često bez ikakvog ljudskog kontakta”, rekla je direktorka organizacije DRI Dragana Ćirić Milovanović.
Ćirić Milovanović dodaje da čak i kada je većina zaposlenih u ovakvim ustanovama požrtvovana, puna razumevanja i ljubavi, pa i spremna da ide preko onoga što im opis radnog mesta nalaže, što su u jednoj od ustanova i zabeležili, oni nikada neće moći da svoj deci pruže ono što im je najpotrebnije za pravilan razvoj i srećan život.
„Prema najnovijim istraživanjima čak ni mali domovi sa velikim brojem osoblja ne mogu da osiguraju pravilan rast i razvoj kod dece, sa ili bez smetnji u razvoju. Zbog toga naša organizacija ne zagovara jačanje kapaciteta institucija već smatramo da sva sredstva treba usmeriti na što hitnije izmeštanje dece iz ovih ustanova. Dužina boravka u instituciji srazmerna je negativnim posledicama koje institucionalizacija ima po fizički i psihički razvoj deteta, bez obzira na materijalne uslove i kvalitet nege” , rekla je Ćirić Milovanović.
Mediji su ključan izvor informisanja i imaju važnu ulogu u kreiranju stavova i percepcije javnosti o određenim temama. Međutim, o osobama sa invaliditetom i/ili smetnjama u razvoju se retko izveštava u medijima, a i kada se izveštava, izveštavanje je vrlo stereotipno, te se osobe sa invaliditetom predstavljaju ili kao inspirativni heroji ili kao objekti sažaljenja i milosrđa.
Ćirić Milovanović naglašava da je izuzetno bitno da mediji vode računa o tome da svojim delovanjem podrže borbu protiv stereotipa umesto da stereotipe održavaju kroz svoje neadekvatno izveštavanje.
„Neophodno je prikazivati pozitivne primere uključivanja ove dece u društvo, dobre prakse uključivanja dece u obrazovanje, pozitivne primere zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dobre prakse gde zajednica pruža podršku roditeljima, kao i dobit koju ostali ljudi mogu imati od ovakve prakse. Naročito je važno dati šansu mladim ljudima sa invaliditetom da govore o svojim iskustvima. Istovremeno, treba ukazivati na praktične probleme sa kojima se ove deca i odrasli sa invaliditetom susreću kako bi ljudi videli da ono što oni uzimaju zdravo za gotovo često nije omogućeno mnogim ljudima iz našeg okruženja, ali je uvek uz to važno ukazati i na moguća rešenja. Važno je da mediji kontinuirano izveštavaju o ovim temama, a ne samo kada neki ektreman primer privuče pažnju javnosti” , rekla je Ćirić Milovanović
Način na koji mediji izveštavaju o osobama sa invaliditetom ima dvojak uticaj. Prvo, utiče na to kako će se građani/ke odnositi prema osobama sa invaliditetom, a zatim, utiče i na to kako osobe sa invaliditetom kreiraju sliku o sebi. Osobe sa invaliditetom mogu da internalizuju negativne stavove drugih, što kasnije može da dovede do njihove potpune socijalne izolacije.
Samim tim, mediji imaju ulogu u kreiranju i/ili pojačavanju postojećih stereotipa u društvu, ali mogu imati i važnu ulogu u dekonstrukciji tih stereotipa. Njihova značajna uloga je u podizanju svesti i promeni predstavljanja osoba sa invaliditetom. Srbija je potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja zahteva od država da podižu svest i bore se protiv stereotipa u vezi sa osobama sa invaliditetom, uključujući podsticanje svih medija da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu sa poštovanjem ljudskih prava.
Prema istraživanju Mladi u medijskom ogledalu, mediji se mladim ljudima retko bave, a i kada se bave, izveštavanje je ugavnom u negativnom kontekstu – kriminal i nasilje. Najveći broj medija ne prepoznaje mlade kao heterogenu grupu i retko se bave dodatno marginalizovanim grupama kao što su mladi sa invaliditetom. Izostanak medijskog izveštavanja ostavlja ovakve teme na margini interesovanja javnosti što dalje samo održava uslove za nerazumevanje i društvenu stigmu.
Autor istraživanja Mladi u medijskom ogledalu Stefan Janjić objašnjava da mediji iz godine u godinu o mladima izveštavaju uglavnom kao o homogenoj grupi, i to kroz dva obrasca – „mladi su naša budućnost“ i „mladi su velika briga“ i da takvo prikazivanje ostavlja vrlo malo prostora za različite probleme i priče mladih.
„Ovakav crno-beli pristup ostavlja veoma malo prostora za nijanse, za probleme i priče mladih iz ruralnih sredina (i uopšte mlade van Beograda), za mlade sa invaliditetom, za devojke, za mlade pripadnike/ce LGBT+ populacije, za mlade koji su napustili Srbiju… Dok u stvarnosti postoji nesaglediv diverzitet iskustva i uglova posmatranja, mejnstim mediji taj koloritet maksimalno ograničavaju, izveštavajući o mladima samo onda kada njihovi postupci mogu da oduševe ili razbesne“, rekao je Janjić.
Pored medija, i građani i građanke Srbije imaju ulogu u stigmatizaciji osoba sa invaliditetom i/ili smetnjama u razvoju i zato treba da se zapitamo koje to stereotipe nosimo i prenosimo, kao i da svakodnevno radimo na njihovoj dekonstrukciji. U tome nam je potrebna pomoć medija, da prepoznamo i razumemo različitost društva u kome živimo.
Autorka: Ivana Jovanović
Fotografija: SeventyFour / Shutterstock