Žene u IT industriji
24. oktobra 2021.
Kada kao žene i devojke kažemo da ne osećamo nejednakost u poslovnom okruženju i šansama za napredovanje, da li se samo vodimo sopstvenim pozitivnim iskustvom ili ga racionalizujemo usled nepoznavanja objektivnih statistika?
Kako bismo dublje zašli u problematiku uključenosti žena, važno je da sagledamo određene objektivne podatke i odgovorimo na sledeća pitanja:
1. Kakav je procentualni udeo žena u IT firmama?
2. Kakve su razlike u plaćanju između muškaraca i žena?
3. Koliki je procenat žena na liderskim pozicijama?
Pre svega, činjenica koje mnogi nisu svesni jeste da IT sfera ne podrazumeva samo programere i programerke koji sede za kompjuterima i pišu kodove. Kao i svaka druga industrija, kompleksna je i uključuje mnogo različitih uloga. Softver nastaje kao posledica interakcije klijenata i isporučilaca usluge, odnosno softverskih kompanija. U proces razvoja uključeni su brojni menadžeri/ke, analitičari/ke i projektanti/kinje koji komuniciraju sa klijentima, analiziraju njihove zahteve, kreiraju određenu specifikaciju i daju smernice za rad programerima. Dakle, sam IT ne isključuje komunikacione i analitičke veštine, već ističe njihov značaj i uključuje ih u svim fazama razvoja proizvoda.
Portal ICT Solutions & Education navodi da su žene najdominantnije na netehničkim pozicijama projektnih menadžerki i poslovnih analitičarki, dok muškarci dominiraju na tehničkim pozicijama softverskih inženjera i sistemskih administratora.
Prema podacima nemačkog portala Statista iz juna 2021. godine, u velikim IT kompanijama Amazon, Facebook, Apple, Google i Microsoft u SAD žene su predstavljale oko 30% svih zaposlenih, dok se oko 25% njih nalazi na liderskim pozicijama. Ukoliko su podaci ovakvi za urbane milionske korporacije koje diktiraju tržišne uslove, da li treba ozbiljno da se zabrinemo za uključenost i ravnopravnost žena u ruralnim područjima?
Objektivni podaci pokazuju da postoje ozbiljne razlike u plaćanju između žena i muškaraca u IT industriji, pa su čak i za lidere na IT tržištu poput gorenavedenih kompanija zabeleženi ozbiljni propusti. Statistika portala Hired za podatke iz 2017, 2018. i 2019. godine sa američkog tržišta, kaže da je trenutna razlika u zaradi između muškaraca i žena 3% u korist muškaraca, ali se u čak 60% slučajeva muškarcima nudi veća zarada za istu poziciju, dok će 41% kompanija pre intervjuisati muškarce za određene pozicije.
Mit o inferiornosti žena u nauci i tehnici itekako je prisutan, pa ćete se sigurno prisetiti provlačenja ove teme i kroz neobavezan razgovor na kafi ili kućnoj žurki. Prema časopisu Forbes, na 77% liderskih pozicija u IT industriji u Velikoj Britaniji nalaze se muškarci. Razlozi za ovakvu disproporcionalnost definitivno ne dolaze iz stereotipa da su „muškarci pametniji“, već najčešće u merama socijalne politike, koje ne podržavaju žene koje se odlučuju za majčinstvo i dodatno im otežavaju povratak na posao nakon porođaja. Nepoverenje u kompetentnost žena u IT industriji je opšteprisutno, o čemu govori i podatak sa portala Startit, da je svaki stoti evro koji je 2020. godine investiran u startape odlazi u ruke kompanija koje su osnovale žene.
Ono što bi trebalo da nas zabrine jeste način na koji ovaj narativ utiče na mlade umove i samopouzdanje devojčica koje žele karijeru u IT industriji. Iako su podaci daleko od optimističnih, nama ne preostaje ništa drugo nego da makar pokušamo da svojom stručnošću razbijamo viševekovne stereotipe koji neprestano menjaju oblik i da zapamtimo da je feminizam upravo borba za stavljanje znaka jednakosti između muškaraca i žena u svim gore navedenim pitanjima.
Autorka: Anđelka Ilić
Fotografija: Nederlia