Kako prepoznati lažnu vest samo uz pomoć Gugla
1. oktobra 2020.
Lažne vesti postale su deo svakodnevice i gotovo ih je nemoguće odmah primetiti.
Kodeks novinara Srbije jasno naglašava da je “obaveza novinara da tačno, objektivno i potpuno blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.”
Zašto onda postoje lažne vesti?
Lažne vesti nekada nastaju pukom novinarskom greškom, ali sve češće se iz pozadine naziru manipulacija, propaganda i lični ili institucionalni interesi upakovani u novinarske tekstove ili televizijske priloge sa bombastičnim naslovima i neproverenim argumentima.
Ako imamo osnovno znanje o tome koji su to osnovni novinarski principi i koji su to zapravo osnovni ljudski principi, šta nas onda sprečava da prepoznamo neku lažnu vest?
Odgovor leži u prezasićenosti informacijama i velikom broju medija. Zapitajte se i sami – koliko informacija dnevno prođe kroz vašu glavu? Dok slušate radio u kolima, dok listate početne stranice društvenih mreža ili vam je upaljen TV dok obavljate kućne poslove. Fizički je nemoguće proveriti sve informacije do kojih dođemo u toku dana.
Još jedan razlog za masovno širenje lažnih vesti krije se u civilnom novinarstvu, odnosno želji običnih građana da se nađu u ulozi novinara. Oni, često bez loše namere, dele neproverene informacije sa bliskim ljudima, prijateljima na fejsbuku ili pratiocima na tviteru, i potpuno nesvesno doprinose širenju lažnih informacija.
Srećom, postoje određeni alati za dekonstruisanje lažnih vesti koji nam mogu pomoći da jednostavno i lako proverimo vest sumnjivog sadržaja.
Osnovni alat koji svi mi posedujemo je naše kritičko mišljenje. Dovoljno je da pažljivo pročitamo vest, povežemo je sa nekim prethodnim događajima, i u većini slučajeva će nam odmah biti jasno da je u pitanju laž.
Ako nam je informacija sumnjiva, ali nismo sigurni zbog čega, i ne možemo odmah da zaključimo da li je istinita ili nije, brojni alati koje nam nudi Gugl (Google), mogu nam priteći u pomoć.
Prvi je onaj koji koristimo svakodnevno za sva pitanja koja nas muče – Gugl pretraga (Google Search). Pretraga Gugla nekada je dovoljna da proverimo informacije, proverimo ili uporedimo izvore ili da pronađemo i uporedimo prethodne vesti sa istom temom.
Sledeća je Gugl napredna pretraga (Google Advanced Search).
Uz pomoć Guglove napredne pretrage možemo detajno pretražiti sve potrebne informacije. Od obične pretrage razlikuje se po specijalnim komandama i karakterima koji nam pomažu da što brže i jednostavnije pretražimo željene pojmove.
Gugl napredna pretraga omogućava pretraživanje po ključnoj reči (pr. „Filozofski fakultet u Nišu“ – pretražuje isključivo to što smo napisali, u običnoj pretrazi izašli bi rezultati svih fakulteta, filozofije i informacije o gradu Nišu), omogućava pretragu po određenom datumu, pretragu samo jednog sajta (site:filfak.ni.ac.rs), ili pretragu sličnih sajtova (related:filfak.ni.ac.rs).
Omogućava još i i pretraživanje po formatu (filetype:pdf), sužavanje pretrage samo na određene grupe sajtova (site:gov.rs – pretražuje samo vladine sajtove), a moguća je i pretraga samo na odabranom jeziku ili u određenom regionu.
Još jedan Guglov alat koji nam može pomoći u lovu na lažnu vest je, verovali ili ne, Google translate.
Zvanična informacija na sajtu ovog alata kaže da je trenutna ukupna ocena kojom su korisnici ocenili ljude koji prevode 4.6, dok je ovaj online alat dobio ocenu 4.3.
Ako se u vesti autor poziva na strane medije, strane dokumente ili strane autore, dovoljno je samo pronaći izvornu informaciju, istu uporediti i videti da li je sve verodostojno preneto. Google translate unapređen je do tolike mere da sa jednog jezika na drugi prevodi sa vrlo malo, nekada čak nimalo grešaka.
Napomena: Nekada je potrebno proveriti i izvornu informaciju, jer se može desiti da i ona bude lažna!
Ako ste mislili da je to sve od Gugla, prevarili ste se, jer osim pretrage tekstualnog sadržaja, Gugl nudi i pretragu po slikama.
Google Reverse Image je online platforma koja omogućava korisnicima da putem jedne fotografije dobiju podatke o sličnim foto resursima koji su se našli na Google-u. Sve što je potrebno jeste da korisnik ode na sajt www.images.google.com, ubaci fotografiju ili kopira i nalepi njenu URL adresu i klikne na dugme za pretraživanje.
Na ovaj način možete videti kada je nastala određena fotografija, na kojim je sve mestima korišćena i u kom kontekstu.
Ovo su samo neki od alata koje u svakom
trenutku možemo upotrebiti kako bismo proverili istinitost neke informacije.
Potpuno su besplatni, laki za korišćenje i dostupni svima.
Ako do sada niste koristili Gugl u istraživačke svrhe, evo prilike da se malo
poigrate i potpuno samostalno proverite vesti sumnjivog karaktera.
Autorka: Ana Anđelković
Fotografija: News vector created by freepik – www.freepik.com