Različitost je Cool
MLADI nagradu za 2022. godinu dobio je Lazar Manić, za vebsajt Različitost je cool, koji sadrži korisne informacije o društvenoj različitosti, stereotipima, predrasudama i diskriminaciji. Ono što je najviše uticalo na odluku o nagradi je interaktivni materijal koji je Lazar kreirao, a koji uključuje i igru memorije i kviz. Informiši se o različitosti, a onda i proveri svoje znanje:
NAUČI O DRUŠTVENOJ RAZLIČITOSTI 🙂
Ljudska mišljenja o društvenoj različitosti su veoma podeljena, složena i kompleksna. Većina ljudi konstantno i (nekada) svesno zaobilazi pitanje o društvenoj različitosti, odnosno o ljudima koji su po bilo kom osnovu drugačiji. Njih konstantno prati osećaj nejednakosti, inferiornosti i slabosti u odnosu na svoje društveno okruženje. Predrasude predstavljaju iracionalnu sumnju, strah i odbojnost prema svemu što je drugačije i uglavnom su utemeljene na stereotipima. Postoje predrasude da su Romi “prljavi”, da je “sramota” družiti se sa osobom koja ima neki oblik invaliditeta, da su osobe koje su deo LGBTQ+ zajednice ”pretnja za tradicionalne i porodične vrednosti”, ali i mnoge druge, netačne i uvredljive generalizacije čitave grupe ljudi. Koliko smo zaista svesni svojih predrasuda? Odgovor na ovo pitanje je, kao što je i napomenuto, da ljudi ne žele ili nisu u prilici da saznaju ponešto o drugim zajednicama i grupama ljudi. Koliko god bila zanemarena, društvena različitost je realnost, a prihvatanje te različitosti je neophodno za skladan život u savremenom društvu. Osim toga, društvena različitost predstavlja bogatstvo jednog društva, a nikako ograničavajući faktor.
STEREOTIPI, PREDRASUDE I DISKRIMINACIJA… 🙁
Pre nego pokušamo da razumemo društvenu različitost, hajde da definišemo bitnu terminologiju…
Stereotipi su uverenja, uglavnom negativna, koja se zasnivaju na pretpostavci da pripadnici druge grupe imaju određene osobine koje su samo njima svojstvene, a po kojima se razlikuju od drugih. Mogu da imaju podršku u realnosti, ali je češće slučaj da osoba i ne poznaje nekog, a unapred donosi zaključke o njemu ili njoj. Takve zaključke dalje prenosi i generalizuje na grupu kojoj pojedinac pripada. Tako je kod nas ustaljeno da se o ljudima iz Pirota govori da su „škrtice“, o Nišlijama da „znaju samo dva padeža“, a o ljudima iz Novog Sada da su „usporeni i dosadni“.
Sa druge strane, predrasude predstavljaju određena osećanja prema drugima, samo na osnovu njihove pripadnosti nekoj grupi. Predrasude često proističu iz određenih stereotipa – na primer, neko je uveren da Romi “nisu sposobni da se školuju“ (negativan, NETAČAN stereotip), pa ima predrasude prema njima koje se manifestuju kao osećanje mržnje i nipodaštavanja.
Ponekad, ljudi reaguju na osnovu stereotipa i predrasuda koje imaju prema nekoj grupi i ovo ponašanje je poznato kao diskriminacija. Dešava se da ljudi usled negativnih stereotipa i predrasuda o, recimo, određenoj etničkoj ili nekoj drugoj grupi – ignorišu pojedince iz te grupe ili ih, ismevaju i povređuju. Na primer, poslodavac koji ne pruži poslovnu šansu uspešnom kandidatu samo zato što je pripadnik LGBT+ zajednice – koristi se diskriminacijom, što je izuzetno pogrešno.
Ipak, treba napomenuti da stereotipi, predrasude i diskriminacija, iako su često negativni – mogu biti i pozitivni. Međutim, kao pozitivna uverenja, osećanja i ponašanja iskazuju se najčešće prema osobama iz sopstvene grupe.
DA LI SU STEREOTIPI I PREDRASUDE UROĐENI?
KAKO IH PROMENITI?
Iako su u najvećem broju slučajeva negativni – dobra vest je da stereotipi i predrasude NISU urođeni, te da se mogu promeniti. Istina, istraživanja pokazuju da je ovo težak proces, ali uz volju i želju da živimo u harmoničnom zajedništvu – moguće je. Prva i osnovna, polazna tačka u prevazilaženju negativnih stereotipa i predrasuda je INFORMISANJE i EDUKACIJA. Učite o društvenoj različitosti, ali i o svim marginalizovanim grupama. Ukoliko sa malo više znanja pristupite sudu o drugim grupama – shvatićete da ta razlika koja postoji među nama predstavlja samo bogatstvo ovog sveta, a ne opravdanje za mržnju koja NIJE cool!
Pored informisanja i edukacije, drugi važan korak predstavlja istinsko razumevanje međusobnih razlika, a zatim njihovo PRIHVATANJE i negovanje empatije. Evo nekih smernica kako da to najbolje postignete:
Ne zaboravite da razgovarate o bogatstvu društvene raznolikosti, edukujte svoje vršnjake i sa pravom prijateljskom ljubavlju pristupajte svim ljudima koji su drugačiji od vas. Samo zato što su drugačiji – ne znači da su manje vredni! Štaviše, budite COOL primer svojim vršnjacima time što ćete pokazati kako se treba ponašati – biti pravi prijatelj koji podržava i uvažava svaku drugu osobu i prema njoj se ponašati na način na koji očekujemo da se drugi ponašaju prema nama.
1. Ne sudite unapred. To nije cool;
2. Budite fleksibilni – „krut“ način razmišljanja sprečava da vidimo kakvi su drugi;
3. Slobodno budite radoznali – tako otvarate vrata koja ste nesvesno zatvorili;
4. Ne plašite se da se povežete sa osobama drugačijih interesovanja jer mnoge predrasude prestaju onda kada shvatimo da od ljudi koji su drugačiji od nas možemo mnogo da naučimo!
DRUŠTVENA RAZLIČITOST U SRBIJI
Kada smo naučili osnove o stavovima, predrasudama i diskriminaciji – hajde da učimo o našim sugrađanima i da vidimo kako izgleda bogatstvo društvene različitosti u Srbiji. Ne zaboravi – različitost je COOL!
NACIONALNE I ETNIČKE MANJINE
Pojam nacionalne manjine odnosi se na grupu koja živi u okviru nekog većeg društva, čiji su pripadnici u kulturnom pogledu različiti od ostalih grupa u tom društvu. Pitanje nacionalnih manjina i ko se sve može smatrati nacionalnom manjinom, postaje značajno krajem 19. i početkom 20. veka. Versajskom mirovnom konferencijom, u kanon međunarodnog prava uveden je pravni pojam nacionalna manjina, kojom se označavaju etničke grupe koje su ostale unutar granica drugih nacionalnih država. Za razliku od etničke manjine, terminom nacionalna manjina označava se zvanična priznatost zajednice u javnoj sferi. Nacionalne manjine imaju određena zakonska prava, kao što je pravo na službenu upotrebu maternjeg jezika, pravo da izražavaju svoj kulturni identitet i sl.
Za pravni položaj nacionalnih manjina od najveće važnosti su odredbe Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i odredbe Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojima se garantuju ne samo individualna, već i kolektivna prava nacionalnih manjina.
U Srbiji postoji veliki broj nacionalnih manjina, među kojima je najveći procenat u Vojvodini.
Istraživanja pokazuju da su najdiskriminisanija nacionalna manjina u Srbiji – Romi. Hajde da zajedno „razbijemo“ stereotipe o pripadnicima ove grupe 🙂
10. DECEMBAR
Dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra svake godine.
ROMI
Romi su Indiju, svoju zemlju porekla, napustili oko 10. veka. Uglavnom su živeli nomadskim načinom života i zato se danas mogu naći u gotovo svim zemljama sveta: preko naših prostora, pa sve do Ujedinjenog Kraljevstva, Skandinavije i Severne Amerike. Romi imaju svoju zastavu, jezik i kulturu. Zastava se sastoji od kombinacije plave i zelene boje sa velikim točkom na samoj sredini zastave. Plava boja simbolizuje nebo, odnosno slobodu; zelena boja je obeležje trave, zemlje i druma, ona je simbol života koji je obeležen stalnim putovanjem; dok nam crveni točak ukazuje na stalno kretanje i život na točkovima. Interesantna je činjenica da pod romskom zastavom nikada nije vođen ni jedan rat. Romski jezik je jedina „knjiga“ koju su Romi poneli iz Indije i on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijenija forma Sanskrita. Sastoji se od četrdeset i osam zvukova i trideset pet fonema, a deli se na tri dijalekta: lejaški, arilijski i tamarski. Romi u Srbiji se uglavnom služe kombinacijom romskog i srpskog jezika. Njihova veroispovest zavisi od toga u kom delu sveta se nalaze, te su uglavnom pravoslavci, muslimani i katolici.
Zbog veoma lošeg socio-ekonomskog statusa prouzrokovanog vekovnom potlačenošću i segregacijom, Romi su često diskriminisana grupa u Srbiji.
8. APRIL
Međunarodni dan Roma, 8. april, je dan proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima s kojima se Romi suočavaju.
LGBTQ+ ZAJEDNICA
LGBTQ+ je zajednica svih gej, biseksualnih, transrodnih i osoba sa bilo kojom drugom seksualnošću ili rodnim identitetom. Individualno i društveno razumevanje seksualnosti i rodnog identiteta se menja. Pripadnici ove zajednice slave ponos, različitost i seksualnost. LGBTQ+ zajednica je nejednako zastupljena u oblasti građanskih prava, diskriminisani su u smislu korišćenja svojih prava i sloboda, konstantno trpe nasilje i diskriminatorno ponašanje od strane društva. Danas u okviru LGBTQ+ zajednice postoje organizacije koje se bore za svoja prava, kao i čuvena Parada ponosa (eng. Pride) koja ima za cilj ostvarivanje tih prava.
Glavno obeležje ove zajednice je zastava duginih boja. Roze boja simboliše seksualnost, crvena život, narandžasta isceljenje, zelena prirodu, plava umetnost, indigo harmoniju i ljubičasta duh. U nekim delovima sveta, partnerska prava ili brak su prošireni na istopolne zajednice. Zagovornici istopolnih brakova navode niz beneficija koje su uskraćene osobama koje ne mogu da stupe u istopolni brak, uključujući imigraciju, zdravstvenu zaštitu, nasledstvo, imovinska prava i druge porodične obaveze i zaštitu, kao razloge zašto brak treba proširiti na istopolne parove.
Nažalost, pored nasilja koje trpe od strane društva, pripadnici LGBTQ+ zajednice često trpe i porodično nasilje, ali i odbacivanje. Ovakvo ponašanje porodice umnogome otežava život pripadnicima ove grupe, a neretko ostavlja i nepopravljive životne traume.
Ukoliko znaš da je tvoj prijatelj, brat, sestra ili neko koga poznaješ pripadnik ove zajednice, molimo te – pruži podršku i razumevanje, a nikako osudu! Samom činjenicom da je neko odlučio da svoj identitet podeli sa tobom – poklonio ti je poverenje koje ne bi trebalo da izneveriš!
17. MAJ
Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije obeležava se 17. maja širom sveta, od 2004. godine kako bi se skrenula pažnja na nasilje i diskriminaciju.
OSOBE SA INVALIDITETOM
Osobe sa invaliditetom često su dovedene u situaciju da budu onesposobljene za funkcionisanje usled prostornih, ekonomskih i socijalnih barijera koje ta osoba ne može savladati. Te barijere često se uvećavaju diskriminatornim stavovima koji stavljaju osobu sa invaliditetom na margine društva. Zadatak društvene zajednice je da ukloni, umanji ili nadomesti te barijere, kako bi jednaka prava i mogućnosti bile dostupne osobama sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom čine oko 15% svetske populacije. Postoje osobe sa fizičkim invaliditetom (osobe korisnici/korisnice kolica, osobe koje se otežano kreću..); sa senzornim invaliditetom (osobe oštećenog sluha i vida); ali i osobe sa intelektualnim poteškoćama (osobe ometene u mentalnom razvoju i osobe sa autizmom). Vrlo česta je i pojava kombinovanih invaliditeta. Kada se radi o osobama sa fizičkim invaliditetom, po uzroku nastanka možemo razlikovati osobe sa paraplegijom ili kvadriplegijom, osobe obolele od mišićne distrofije, dečije paralize, celebralne paralize, artritisa i drugih. Svaka od ovih vrsta ima svoje karakteristike, koje se ogledaju pre svega u tome da li osoba sa tom vrstom invaliditeta može da funkcioniše samostalno ili joj je potrebna asistencija drugog lica. Ma koliko različite bile vrste invaliditeta, zajedničko svim osobama sa invaliditetom je to da imaju jednake potrebe (za hranom, sigurnošću, emotivnim vezama, obrazovanjem, kulturom…) kao i svi. Načini i potencijali tih potreba zavise isključivo od spremnosti društva da podjednako tretira sve svoje građane i građanke i pruži im jednake mogućnosti.
Kao dva najveća problema, osobe sa invaliditetom navode fizičke prepreke u normalnom funkcionisanju (na primer, nedostatak rampi u gradu), ali i problem zapošljavanja. Zbog invaliditeta, ove osobe teško pronalaze poslove i trpe diskriminaciju kada je zapošljavanje u pitanju. Ipak, uz napore celog društva – našim sugrađanima i sugrađankama sa poteškoćama život možemo učiniti mnogo prijatnijim. Pročitaj ovde iskustvo Mladena koji gradi uspešnu karijeru i kome kolica ne predstavljaju problem u životu.
03. DECEMBAR
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom je obeležavanje koje Ujedinjene nacije promovišu od 1992. godine, a cilj je promovisanje razumevanja pitanja invalidnosti…
DA LI STE ZNALI…?!
– Deklaracija o pravima čoveka i građanina je jedan od najosnovnijih dokumenata Francuske revolucije. Usvojen je od strane Ustavotvorne skupštine 26. avgusta 1789. kao prvi korak ka donošenju ustava. Slično američkoj Deklaraciji o nezavisnosti, teži da bude univerzalnog karaktera. Deklaracija ne daje samo niz osnovnih prava francuskim građanima već ih i pripisuje svim ljudima bez izuzetka. Član 1 ove deklaracije posebno je značajan:
„Ljudi se rađaju i žive slobodno i jednaki u pravima. Društvene razlike mogu postojati samo kao opšte vrednosti.“
– Od usvajanja Ustava Srbije 2006. godine, o načelu ravnopravnosti i zabrani diskriminacije napisan je veliki broj tekstova i publikacija. Formirana je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja svakodnevno odlučuje o pritužbama građana, vodi strateške parnice i podnosi godišnje izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije i javnosti.
– U Srbiji je posebno značajan Zakon o zabrani diskriminacije koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije 26. marta 2009. godine. Zakonom se uređuje „opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije“.
– Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt, prepoznaje društvenu različitost i zabranjuje svaki oblik diskriminacije. Član 1 navodi da je „Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama (…)“. Takođe, Član 14, koji se odnosi na zaštitu nacionalnih manjina, navodi da „država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta“; dok 21. član, koji se odnosi na zabranu diskriminacije, navodi da su „pred Ustavom i zakonom svi jednaki“ i da „svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije“. Takođe, isti ovaj član navodi i: „zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu (…)“.
– Ipak, istraživanje koje je sprovedeno u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti pokazalo je da 95 odsto građana i građanki smatra da diskriminacija u Srbiji postoji.
– Isto istraživanje navodi i to da građani i građanke smatraju da se diskriminacija najčešće ispoljava u oblasti rada i zapošljavanja (74 odsto), socijalne zaštite (30 odsto), zdravstva (29 odsto) i obrazovanja (20 odsto), a da su joj prema mišljenju 50 odsto ispitanika najizloženiji Romi, a potom žene (33 odsto).
– Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), objavljeno u septembru 2021, ukazuje na to da polovina ispitanih građana u Srbiji iskazuje negativan stav prema ljudima suprotnog seksualnog opredeljenja. Ovo bi značilo da umnogome moramo raditi na edukaciji društva, a to može početi baš od tebe!