Šta je propaganda i kako je prepoznati?
22. januara 2020.
Propaganda se pojavljuje u različitim oblicima i može biti korisna ili štetna. Ona predstavlja namerni pokušaj da se oblikuju nečiji stavovi, mišljenje i ponašanje. Propaganda nas navodi da reagujemo emocionalno, odmah i na bilo koji način. Da bi bila uspešna, ona mora da dopire do naših najdubljih vrednosti, strahova, nadanja i snova.
Da li treba ili ne treba da podelimo neki sadržaj na društvene mreže nije pitanje o kome mnogo razmišljamo. Nekada to radimo automatski, samo zato što nam se nešto sviđa, a autentičnost izvora proveravamo retko. Zbog svega toga, više propagande se širi kroz lajkovanje i šerovnje na društvenim mrežama nego kroz tradicionalne medije.
Propaganda se pojavljuje u različitim oblicima i nije uvek štetna. Ona predstavlja namerni pokušaj da se oblikuju nečiji stavovi, mišljenje i ponašanje. Propaganda nas navodi da reagujemo emocionalno, odmah i na bilo koji način. Da bi bila uspešna, ona mora da dopire do naših najdubljih vrednosti, strahova, nadanja i snova.
Prepoznavanje propagandnih tehnika može biti važan prvi korak u razvoju kritičkog razmišljanja i smanjivanju manipulacije u informisanju.
Stučnjak za medijsku pismenost Luk Stajnberg je na MLADI (Media Literacy Alliance and Digital Importance) treningu izdvojio 6 tehnika propagande:
Efekat trenda (bandwagon effect) predstavlja pokušaj ubeđivanja ciljne publike da se pridruži akciji koju „svi drugi preduzimaju“ ili da kupi poroizvod koji je u trendu. Najviše se koristi u marketingu.
„Blistave” tvrdnje (glittering generalities) predstavljaju emotivno dopadljive reči ili izjave koje se primenjuju na određeni proizvod ili ideju, ali koje ne prezentuju nikakve konkretne argumente ili analizu. Često se koristi u političkim kampanjama.
Prozivanje (name calling/ ad hominem) je strategija u kojoj se napada protivnik umesto da se napadaju argumenti koje protivnik iznosti. Ovo je ujedno i strategija koju koriste i oni/e koji/e šire govor mržnje.
Na ovaj način se, na primer, novinari i novinarke televizije N1 targetiraju kao oni/e koji/e rade u tuđem interesu, a protiv interesa Srbije. Fokus više nije na onome o čemu oni/e govore, niti se analizira istinitost njihovog izveštavanja, fokus je na tome „zbog koga ili čega to govore“. Ova strategija je jako opasna zato što kreira atmosferu u društvu u kojoj je opravdano, čak i poželjno, uraditi nešto negativno neistomišljenicima.
Strašilo (strawman) – argument strašila se zasniva na pogrešnom predstavljanju neistomišljenikovog stava. Odnosno, ne napada se stav koji je iznet, već se on menja nekim površno sličnom stavom (strašilom). Zatim se taj promenjeni stav opovrgava i stvare se utisak da se opovrgao prvobitni stav.
Primer strategije strašila bila bi situacija sa stvaranjem pokreta „All Lives Matter“. „Black Lives Matter“ je pokret koji se bori protiv nasilja i sistematske diskriminacije kojoj su izlaženi Afroamerikanci. Ovaj pokret nije rasistički, niti govori da je život onih koji nisu crni manje važan. Međutim, kao odgovor na „Black Lives Matter“ javlja se pokret „All Lives Matter“. Ovaj pokret menja početnu tezu i umesto da se govori o problemima sa kojima se suočavaju Afroamerikanci, govori se o tome kako su podjednako ugroženi životi svih ljudi. Međutim, „All Lives Matter“ pokret poriče činjenicu da su Afroamerikanci izloženiji diskriminaciji i nasilju, a samim tim i ugroženiji.
Tvrdnje (testimonial) su citati koji se navode da bi podržali ili odbacili određenu politiku, akciju, program ili ličnost. Ono što se koristi u ovoj propagandnoj strategiji je reputacija pojedinca (eksperta/kinje, određene javne ličnosti, itd) koji komentariše određeni problem ili program. Publika prihvata mišnjenje, jer veruje autoritetu osobe koja govori.
Primer je tekst u dnevnim novinama INFORMER: NATO JOŠ UVEK UBIJA SRPSKU DECU! Prof. dr Danica Grujičić: U Srbiji od raka oboli duplo više mališana nego u ostatku Evrope.
Međutim, prema istraživanju koje je obavilo Raskrikavanje u Srbiji se u poslednjih 15 godina nije povećao broj dece obolele od raka, a to potvrđuje Batut (Institut za javno zdravlje Srbije), kao i statistika objavljena na sajtu Evropskog sistema za informacije o raku.
Nekada je vrlo lako proveriti određene tvrdnje. U ovom slučaju čak tri sasvim različita izvora negiraju ovu tvrdnju uključujući i instituciju koja (bi trebalo da) je autoritet u ovoj oblasti (Batut). Međutim, nekada će biti teže proveriti određene tvrdnje, što ne znači da bi trebalo da dozvolimo da budemo izmanipulisani.
Pre svega, preispitajte da li je osoba koja govori o određenoj temi uopšte relevantna da govori o tome i da li je uopšte autoritet u određenoj oblasti.
Ako želimo da zaštitimo sebe, ali i svoje prijatelje od štetne propagande, važno je da razmišljamo o tome ko plasira određeni sadržaj i zbog čega. Takođe, trebalo bi i da vodimo računa o tome ko je ciljna grupa kojoj se sadržaj plasira, kakve vrednosti se zastupaju i koji je očekivani uticaj na ciljanu publiku. Na kraju dana, trebalo bi da uvek imamo na umu da naše reči, poruke ili fotografije utiču na razmišljanje i akcije drugih ljudi.
Autorka: Ivana Jovanović