Akušersko nasilje u Srbiji – svedočenje žena na društvenim mrežama

Akušersko nasilje u Srbiji – svedočenje žena na društvenim mrežama

U Srbiji se sve češće čuju svedočenja žena koje su bile žrtve akušerskog nasilja. Nakon što je Marica Mihajlović iz Šida na svom Fejsbuk profilu objavila da je na porođaju u Sremskoj Mitrovici pretrpela nasilje i da je iz zdrave trudnoće rodila devojčicu koja je nakon nekoliko sati preminula, jer je, kako navodi, doživela akušersko nasilje, veliki broj žena progovorio je o svom iskustvu nasilja na porođaju. Nakon obdukcije, Mihajlović je saznala nalaze u kojima stoji da je smrt nastupila zbog nasilnog porođaja, prenosi N1.  

Prema podacima izveštaja „Tretman žena u ginekološko-akušarskim ustanovama” pacijentkinje su doživele 16 različitih oblika akušerskog nasilja u ginekološko-akušerskim klinikama prilikom različitih medicinskih tretmana. Autorke izveštaja advokatkinje Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović došle su do saznanja da, postupanje prema ženama u ginekološko-akušerskim ustanovama u Republici Srbiji, nije u skladu s međunarodnim propisima i standardima, kao ni u skladu s domaćim normama

Akušersko nasilje je ono nasilje koje trpe žene tokom trudnoće, bilo koje vrste fizičkog zlostavljanja, ponižavanja, verbalnog zlostavljanja i kada se medicinske procedure ili druge vrste intervencija sprovode na prinudni način, ili bez pristanka, što je žene dovelo u situaciju ranjivosti. Ovo kršenje prava majki može se desiti kako u javnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama, prenosi BBC na srpskom.  

U medijima su se pojavili slučajevi iz raznih krajeva Srbije – sa severa, od Sremske Mitrovice gde se porodila Marica Mihajlović do juga, odakle je govorila porodilja iz Vranja. Ovo govori da Marica nije usamljeni i izolovani slučaj u Srbiji, a to nam potvrđuju i podaci iz gorepomenutog izveštaja. Podaci nam takođe govore i koliko je akušersko nasilje rasprostranjeno, kao i da je u pitanju sistemski problem. Feministkinje i feminističke organizacije govorile su o ovoje temi i pružile su platformu ženama širom Srbije, ali i regiona, da podele svoja iskustva nasilja na porođaju. Međutim, tema akušerskog nasilja nije dovoljno zastupljena u mejnstrim medijima, već se o njoj izveštava samo nakon većeg talasa progovaranja žena. 

Autorka sadržaja Nikolina Pavićević poznatija kao Kritički na društvenim mrežama ističe da nije neobično da se tek sada stvara prostor za ženske glasove putem medija. Ona je među prvim autorima/kama počela da se bavi ovom temom na svom profilu. 

„To uopšte nije novo, i ranije se pričalo o tome, ali žene nisu bile saslušane. Žene prolaze kroz ovo jako dugo. Trenutno je, po meni, porast ženskog zajedništva i ženskih pokreta, te se sada sve to dešava i logično je da se širi na društvenim mrežama”, ističe Pavićević.  

Ona naglašava da je jako važna informisanost žena i stvaranje zajedništva oko ovih, ali i sličnih tema, koje ih dotiču.  

„To nisu ženski problemi, to su društveni problemi koji utiču na sve nas. Nisu žene krive što se ti problemi dešavaju, ali jesu problemi koje najviše pogađaju njih. Vidim ogromnu odgovornost medija da nas informišu o ovim temama, da znamo da napravimo neke odluke koje naše majke i bake nisu mogle ranije, jer možda nisu imale pristup informacijama koje mi danas imamo. Smatram da je važno da se žene edukuju o ovim temama, da možemo da postupimo onako kako je do nas u tim trenucima, ali i kako da se najbolje zaštitimo”, dodaje.  

Kako mediji izveštavaju o akušerskom nasilju? 

Iako su se mediji bavili pojedinačnim slučajevima akušerskog nasilja, nedostajalo je sistematičnog pristupa i informacija o rasprostranjenosti nasilja na porođaju. Akušersko nasilje predstavlja sistemski problem – dok se o tome nije govorilo u medijima, te smo posledice toga videli u danima koji su iza nama.  

Posle izjave Marice Mihajlović, za Danas je govorila i porodilja Milica Filipović iz Šapca koja je istakla da je akušersko nasilje preživela 2021. godine, da je tužila GAK “Narodni front”, ali da još uvek epiloga nema. Sa druge strane, i prošlog januara desila se gotovo istovetna situacija, kada je nasilje na porođaju u pitanju, porodici Jevremović iz Šapca, o čemu je Danas, takođe, pisao, kada je novorođenče preminulo u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj posle hitnog transporta iz porodilišta Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu zbog problema u vezi sa disanjem. 

Prema pisanju N1, prijava za akušersko nasilje stigla je i na adresu Zdravstvenog centra u Vranju.  

„Prijavu je podnela S. J. iz tog grada protiv dvoje lekara, za koje tvrdi da su je tokom porođaja tretirali neprofesionalno. I ne samo to, ova majka sumnja i da je zbog postupaka lekara, beba koja je tokom trudnoće bila zdrava, iz porodilišta izašla sa oštećenjem glave“, prenosi N1.  

Novinarka Dejana Cvetković je 2021. godine pisala je o vranjskom porodilištu. U to vreme, protiv četiri ginekologa iz ovog grada vodio se postupak pred Osnovnim sudom zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći.  

„U poslednjih pet godina, podneta je još jedna krivična prijava protiv ginekologa iz ZC Vranje za isto krivično delo ali je, kako nam je rečeno u Osnovnom javnom tužilaštvu, odbačena kao neosnovana. Uzimanje mita, naplaćivanje medikamenata koji po zakonu treba da budu besplatni i akušersko nasilje su najveći problemi u vranjskom porodilištu, pokazuje anketa u kojoj je učestvovalo 68 žena“, navodi novinarka Cvetković u svom tekstu za portal InfoVranjske.  

Oko 80% žena u Novom Pazaru imalo je loše iskustvo tokom porođaja, govori istraživanje koje je sproveo portal A1 iz ovog grada.  

„Veliko nepoštovanje, psihičko maltretiranje i nepoverenje trudnicama. Neke su došle i do te mere da su u nesvesnom stanju od bolova, pa kada im se vrati svest, drže je 4 babice i doktor vrši prejak pritisak abdomena, dok te verbalno vređaju svi da ne umeš ni da izađeš u WC. Nakon porođaja dete bude rođeno sa nekom manom za koju treba operacija“, samo su neke od ličnih izjava trudnica iz Novog Pazara.  

Mediji ne posvećuju dovoljno pažnje svojoj obrazovnoj ulozi i o akušerskom nasilju, kao i o nasilju prema ženama, izveštavaju samo kada se dogodi neki konkretan slučaj nasilja. Potpuno je zanemaren sistemski pristup problemu.  

S obzirom na to da mediji imaju važnu ulogu u formiranju stavova građana i građanki, kao i uticaj na donosioce odluka, važno je pristupiti akušerskom nasilju temeljno i kontinuirano ga pratiti. Na taj način mediji mogu uticati na podizanje svesti o ozbiljnosti i brutalnosti nasilja na porođaju, kao i tražiti odgovornost društva i institucija. Takođe, mediji imaju važnu ulogu i u pozivanju institucija na odgovornosti i iznošenje primera kada zaposleni/e u tim institucijama ne postupaju profesionalno.  

Dnevni list Danas objavio je da je Upravni odbor Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici doneo je odluku da prilikom porođaja uz porodilju bude jedan pratilac koga bira porodilja. Kako piše Danas, prisustvo pratnje tokom porođaja neće se naplaćivati, a o prisustvu pratioca će biti sačinjena posebna procedura u skladu sa zakonskim propisima. Međutim, deo javnosti apeluje na to da pratnja na porođaju nije sistemski odgovor na akušersko nasilje, kao i da predstavlja odgovor patrijarhata koji ženu uvek vidi kao nekog kome je potrebna “zaštita”. Pokretanje ove teme u javnosti od strane medija i stvaranje prostora da se čuju različiti argumenti jedan je od važnih koraka ka pronalasku dugoročnih rešenja.  

Podsetimo, kako pišu Južne vesti, u Vranju, u subotu 27. januara u 11.55 žene će krenuti u simboličnu šetnju kako bi pružile podršku svakoj ženi koja je doživela akušersko nasilje. Jedini zahtev koje su organizatorke iznele jeste da žele da se stane na put nasilju na mestu gde se rađa život

Autor teksta: Aleksandar Đokić

Naslovna fotografija: Marija Jovanović

Sharing is caring!