Bez razumevanja medija, ne možemo da razumemo ni svet u kojem živimo
21. avgusta 2019.
Život u današnjem društvu nemoguće je zamisliti bez svakodnevne upotrebe medija. Oni utiču na razumevanje i tumačenje sveta oko nas. Medijskom digitalizacijom građani i građanke su postali svesni/e da većinu potrebnih informacija mogu pronaći na jednom mestu, kao i mogućnosti da te informacije podele sa drugima. Međutim, iako je pristup infomacijama olakšan, olakšana je i manipulacija njima. Više sadržaja, mogućnost da svi proizvode i postavljaju informacije online, bez razvijenog kritičkog mišljenja dovodi do konfuzije građana/ki. Ovaj problem bi se mogao rešiti poboljšavanjem medijske pismenosti stavnovišta, stvarajući kritički nastrojene i aktivne građane/ke koji/e znaju kako da traže, primaju i prenose informacije na etički najefikasniji način.
Ne postoji univerzalna definicija medijske pismenosti, različite organizacije je različito definišu.
Ofcom, britanski regulator za komunikacije, medijsku pismenost označava kao „sposobnost korišćenja, razumevanja i stvaranja medija i komunikacija u različitim kontekstima“, dok je stručna grupa Evropske komisije za medijsku pismenost definiše kao skup „tehničkih, kognitivnih, socijalnih, građanskih i kreativnih kapaciteta koji građanima/kama omogućavaju pristup, kritičko razmišljanje o medijima i interakciju sa njima.“
Medijska pismenost ne može da se posmatra izolovano od društva. Na nju utiču stepen obrazovanja, dostupnost informacija, komunikacione veštine, medijska politika. Postojanje ovih uslova olakšava razvoj medijske pismenosti. Ne samo da se definicije o medijskoj pismenosti razlikuju, već se razlikuju i politike medijske pismenosti širom Evrope. Ovo, zajedno sa drugim pomenutim faktorima, za posledicu ima različite nivoe medijske pismenosti. U zemljama u kojima postoje politike medijske pismenosti, medijska pismenost stanovništva je veća.
Medijski opismenjeni građani/ke imaju veštine koje im pomažu da znaju kako da prepoznaju mehanizme manipulacije, relevantne izvore informacija, kada je poruka lažno preneta i zašto, ali i da prepoznaju govor mržnje i razlikuju ga od slobode izražavanja, kao i da znaju kako da reaguju na njega. Medijsko opismenjavanje obuhvata sve grupe građana i građanki, bez diskriminacije. Samim tim, medijska pismenost povezana je i sa demokratskim vrednostima i može da bude alatka koja pomaže marginalizovanim grupama da ostvare neka svoja prava, pre svega pravo na slobodu izražavanja.
Ako želimo da živimo u demokratskom društvu, potrebni su nam medijski pismeni građani/ke, jer bez razumevanja medija ne možemo da razumemo ni svet u kojem živimo.
Autorka: Ivana Jovanović