Black Lives Matter – promene nakon protesta

Black Lives Matter – promene nakon protesta

Jedna od organizatorki Black Lives Matter protesta u Nju Džerziju Kendra Kuper (Kendrah Cooper) smatra da je jedna od najvećih promena koje su usledile nakon ubistva Džordža Flojda i BLM protesta upravo podizanje svesti o položaju crnaca u Americi.

Nakon brutalnog ubistva Džorža Flojda, koje je postalo viralno na društvenim mrežama, što povlači za sobom pitanje broja ubistava koja nisu zabeležena, veći deo američke javnosti postao je svestan duboko ukorenjenog rasizma u sistemu u kojem žive. Ovu činjenicu pokazuje i istraživanje koje je sproveo Washington Post – 2014. godine 51% ispitanika smatralo je da je ubistvo Majkla Brauna (osamnaestogodišnjeg nenaoružanog Afroamerikanca ubijenog od strane belog policajca) izolovan icident, dok nakon ubistva Džordža Flojda, 69% ispitanika smatra da to nije izlovan incident, već da oslikava odnos policije prema crnačkoj populaciji.

Jedna od organizatorki Black Lives Matter protesta u Nju Džerziju Kendra Kuper (Kendrah Cooper) smatra da je jedna od najvećih promena koje su usledile nakon ubistva Džordža Flojda i BLM protesta upravo podizanje svesti o položaju crnaca u Americi. 

„Iako je podizanje svesti o položaju crnaca jedna od najvećih promena, to je samo prvi korak. Sada treba da se uspostave politike za borbu protiv politika koje održavaju sistematski rasizam. Demonstranti/kinje su učinili sve što su mogli, ali naše akcije treba da se poklapaju sa akcijama ljudi na vlasti. Najsnažniji odgovor vlasti na ove proteste bio bi hapšenje, podizanje optužnica i osuđivanje policajaca koji su počinili zločine i ubijali nenaoružane Afroamerikance. Njihova zatvorska kazna neće nikoga vratiti, ali će poslati poruku, koja je već odavno trebalo da bude jasna, da životni crnaca nisu za jednokratnu upotrebu. Nadam se da će ovi protesti i sve kroz šta smo prošli ovog leta dovesti do pozitivnog ishoda na ovim izborima, da će dovesti do pravih promena”, rekla je Kendra za MLADI.

Međutim, aktivistkinja za ljudska prava i nekadašnja stažistkinja u CANVAS-u (Center for Applied Nonviolent Action and Strategies) Medison Ambrous (Madison Ambrose) nije toliko optimistična kada je osuđivanje policajaca koji su počinili zločine u pitanju. 

„Policajci koji su ubili nevine crnce popout Džordža Flojda i Briane Tejlor ili su pušteni iz zatvora uz kauciju, ili nisu direktno optuženi za ubistvo građana i građanki. Kada su promene u pitanju, nemam baš velike nade”, rekla je Ambrous.

Koliko je rasizam duboko ukorenjen pokazuje i nedavna odluka nekoliko americkih brendova da promene svoja imena i ograde se od svojih rasističkih korena.

Na primer, popularna vege kuhinja, Thug Kitchen, branila je svoje ime govoreći da je njihova namera da se svi osećaju jako (org. badass) i da je konotacija reči „thug” sada drugačija. Međutim, ne možemo da govorimo o „drugačijoj konotaciji”, jer reč „thug” oduvek ima pogrdno značenje i koristi se za dehumanizaciju Afroamerikanaca. Nakon pritiska javnosti, kompanija je promenila ime u Bad Manners Food i izvinila se za nerazumevanje konteksta koji sa sobom nosi naziv njihove firme.

Kompanija Mars odlučila je da promeni ime svog brenda Uncle Ben u Ben’s Original. Ime ovog brenda često je kritikovano zbog rasnog stereotipa, jer su nazivi „uncle” i „aunt” korišćeni za crnce na jugu SAD-a, umesto „gospodin” i „gospođa”. Pored njih, PepsiCo je najavio da će promeniti ime za svoju liniju hrane i sirupa Aunt Jemima priznavajući da se „poreklo imena zasniva na rasnom stereotipu“. 

Kompanija B&G Foods je godinama unazad kritikovana zbog maskote svog brenda Cream of Wheat. Naime, maskota je crni kuvar koji se zove „Rastus”, što predstavlja pogrdan naziv za crne muškarce. Kompanija je rekla da radi na revidiranju slike kuvara, kako ne bi „nehotice doprinosila sistematskom rasizmu”

Iako je rebrendiranje pozitivna promena koja je usledila nakon Black Lives Matter protesta, postoje kompanije koje su podržale proteste i osudile rasizam na svojim društvenim mrežama, a da su pritom imale rasističke ispade u svojoj bližoj prošlosti (npr. L’Oreal Paris). Ambrous je ovakvo ponašanje velikog broja kompanija nazvala performativnim aktivizmom.

„Mnogo kompanija ovog leta stalo je uz BLM. Međutim, ovo je bio performativni aktivizam. To je slično onome što kompanije rade tokom meseca ponosa (Pride Month) – okačiće dugine zastave i vijoriti ih, ali neće učiniti ništa da pomognu LGBT+ zajednici. Ulice se nazivaju „Black Lives Matter“, ali ništa nije učinjeno kako bi se zaustavila policijska brutalnost”, rekla je Ambrous i dodala: „Naš predsednik je tek nedavno osudio nadmoć belaca, međutim, ne verujem da podržava BLM“, rekla je Ambrous.

Kompanija koja dugi niz godina ukazuje na rasnu nejednakost i policijsku brutalnost je Najk. Nakon što je Kolin Kopernik (Colin Kaepernick) kleknuo tokom himne u znak protesta protiv policijske brutalnosti (2016), ostao je bez brojnih sponzorstva i nije mogao da igra u nacionalnoj fudbalskoj ligi (NFL). U tim prelomnim trenucima za njegovu karijeru, Najk ga je uzeo za zaštitno lice svoje kampanje uz slogan „Believe in something. Even if it means sacrificing everything”

Kompanije kroz svoj marketing oslikavaju ono što dešava u društvu, a mogu da učestvuju i u podizanju svesti o društveno važnim temama. Međutim, važno je da ljudska prava ne postanu samo hešteg koji će kompanije koristiti kako bi privukle potrošače.

Autorka: Ivana Jovanović

Fotografija: People vector created by freepik – www.freepik.com

Sharing is caring!