Digitalno nasilje: osvetnička pornografija i sexting

Digitalno nasilje: osvetnička pornografija i sexting

Psihoterapeutkinja Sanja Perković objavila je na svom Fejsbuk profilu da je osoba kojoj je verovala i sa kojom je bila u vezi, bez njenog znanja i pristanka, snimila njihov seksualni odnos, kao i da joj preti da će proslediti snimke njoj važnim ljudima. Perković je jedna od malobrojnih žena koja je progovorila o osvetničkoj pornografiji (eng. revenge porn) u Srbiji. Iako je broj žrtava osvetničke pornografije i sextinga sve veći, o ovim temama se malo govori, a Krivični zakonik Srbije ih ne prepoznaje kao zasebno krivično delo.

Termin „osvetnička pornografija” koristi se da opiše situacije u kojima nakon raskida veze, jedan od partnera, bez znanja i saglasnosti drugog, šeruje njene/njegove (ili zajedničke) intimne fotografije ili videe putem interneta. Međutim, ova definicija nije potpuna, jer počinioci mogu biti i osobe koje su nepoznate žrtvi, a koje su do takvih snimaka došle. Osvetnička pornografija predstavlja napad na dostojanstvo i privatnost osobe i može se podeliti u dve kategorije: zloupotreba intimnih fotografija/videa kojoj su prema istraživanjima Revenge Porn Helpline izloženije žene (9/10 žrtava su žene) i praksa novčane ucene (sextortion) kojoj su izloženiji muškaraci (9/10 žrtava su muškaraci). Sexting je slanje i/ili dobijanje seksualnih poruka (koje mogu sadržati reči i fotografije) putem mobilnih telefona ili društvenih mreža.

Fotografija preuzeta iz istraživanja Autonomnog ženskog centra ‘Svest, iskustva i strategije srednjoškolki i srednjoškolaca za imenovanje problema digitalnog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja – izveštaj za Srbiju’

Poslednjih godina, digitalno nasilje, osvetnička pornografija i sexting su u porastu kod mladih. Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra (AŽC) gotovo svaka deseta srednjoškolka je doživela da neko objavi njene fotografije ili videe koje je toj osobi privatno poslala. Oko 15% momaka i 9% devojaka je doživelo pritisak da gledaju pornografiju ili učestvuju u činovima inspirisanim pornografijom. Takođe, prema istom istraživanju, devojke su, češće od momaka, izjavljivale da su se u toku izloženosti nasilju osetile „bespomoćno i uplašeno“ (73.9% devojaka naspram 25% momaka koji su prijavili da su se osećaju bespomoćno i uplašeno nakon postavljanja zlonamernih ili uvredljivih digitalnih sadržaja ili stvaranja lažnih naloga pod njihovim imenom).

Kako živimo u tradicionalnom i patrijahalnom društvu, krivica se često svaljuje na žrtvu, uz komentar da je ona „sama kriva za to što joj se dogodilo”, a ukoliko je žrtva (koja je pritom i žena) pristala da se snimi određena fotografija ili video (iako to ne znači da je automatski pristala i na njegovu distribuciju) odmah se postavlja na stub srama. Zabrinjava i nalaz ovog AŽC istraživanja da iako devojke smatraju takvo ponašanje neprihvatljivim, skoro trećina devojaka (i sličan procenat momaka) krivicu za intimne fotografije koje su završile na internetu svaljuju na žrtvu. Osuda okoline i partnersko nasilje u vidu osvetničke pornografije mogu ostaviti posledice na mentalno zdravlje poput anksioznosti, depresije, postraumatskog sindroma, problem sa poverenjem. Nakon preživljenog digitalnog nasilja i društvene stigme, neke žrtve osvetničke pornografije izvšavale su samoubistvo. 

O ovoj temi se u javnosti ne govori dovoljno, pored velikog broja štetnih posledica koje ostavlja, i zato žrtve osvetničke pornografije i sextinga ne znaju kako da reaguju kada njihove eksplicitne fotografije ili snimci postanu viralni. U borbi protiv osvetničke pornografije na Fejsbuku učestvuje tim ljudi koji moderira sadržaj. Kako bi se sprečilo dalje širenje fotografija i snimaka osvetničke pornografije, Fejsbuk od 2017. godine radi na razvijanju veštačke inteligencije koja će otkriti osvetničku pornografiju u trenutku kada je izbačena. Ovo se odnosi i na Instagram i Mesindžer. Korisnicima i/ili korisnicama koji šire osvetničku pornografiju Fejsbuk može ugasiti nalog. U slučaju da se vaši privatni snimci, koji su nezakonito postavljeni, nalaze na drugim sajtovima Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti garantovano je „pravo na brisanje podataka o ličnosti”. Nakon prijavljivanja, vlasnik sajta je dužan da te podatke izbriše. Takođe, žrtve osvetničke pornografije i sextinga se mogu obratiti Autonomnom ženskom centru koji je pokrenuo kampanju „Mogu da neću” u okviru koje se mladi mogu informisati o oblicima digitalnog nasilja, ali i dobiti stručnu pravnu i psihološku pomoć. 

Autorka: Ivana Jovanovic

Fotografija: Freepik Woman photo created by rawpixel.com – www.freepik.com

Sharing is caring!