Hvala ti na glasu, napravićemo mi demokratiju kod kuće

Hvala ti na glasu, napravićemo mi demokratiju kod kuće

Treba početi i ponoviti sledeće – hvala ti na glasu! 

Ne, ja nisam kandidat na ovim izborima, već se zahvaljujem na glasu koji znači da učestvuješ i razumeš zašto je to važno. 

Ako za potrebe ove kratke priče ostavimo po strani sve neregularnosti i probleme koji su sasvim očigledni na ovim izborima i tokom čitavog predizbornog procesa, mi, mladi, imamo se čime ponositi i bitno je da toga budemo svesni. 

Glasali smo više  

Izlaznost na ovim parlamentarnim izborima iznosi 58,9 odsto, što je nešto više nego prošle godine – podaci su Crte, organizacije koja prati izbore. Mnogi su razočarani zašto taj procenat nije veći, ali o čemu je tu zapravo reč? 

Foto: CRTA

U Srbiji je u nedelju pravo glasa na vanrednim parlamentarnim izborima imalo 6.5 miliona ljudi. Prema Popisu iz 2022. godine u Srbiji živi oko 5,1 miliona punoletnih građana. Odakle onda ova razlika? 

Odgovor je vrlo jednostavan. 

Iako je izvesno da postoje greške u biračkom spisku, za koji se sada na ulicama traži da se otvori za javnost i revidira, najveći deo ove razlike leži u broju državljana/ki Republike Srbije sa pravom glasa koji ne žive ovde. 

Birački spisak uključuje sve one sa pravom glasa bez obzira da li su prisutni u državi, a popis stanovništva „popisuje” sve one koji su u njoj žive.  

Ako uzmemo ovo u obzir, izlaznost je oko 70% i preko, što je znatno bolji rezultat. 

„Provote” kampanja pokidala 

Nikad ranije nisam video, a bilo je prilika, da se o jednom političkom procesu toliko priča na društvenim mrežama.  

Brojni influenseri/ke i tiktokeri/ke pozivali su svoje pratioce da glasaju, iako se neki od njih inače bave šminkanjem ili gejmingom. 

Odluka da izađu iz svoje komfor zone i učestvuju u jednom ovakvom društvenom poduhvatu je za svaku pohvalu, naročito što mladi jesu jedna od grupa koja generalno manje glasa i manje prati politiku. 

Foto: @thedancingis_good/Instagram 

Uloga društvenih mreža 

Ovo sve, zapravo, govori u prilog teze da društvene mreže mogu biti i te kako korisne ako se koriste na pravi način – odgovorno, promišljeno i za nešto što je zaista važno.  

Mnogi političari su za vreme ove predizborne kampanje došli na tiktok i imali ogromne domete, ali da li su suštinski došli do novih birača? To ostaje pitanje. 

Foto: Screenshot/TikTok @boris.tadic.official

Nije dovoljno samo se pojaviti na mreži gde je najviše mladih, i to mlađih mladih, koji možda još uvek i nemaju biračko pravo.  

Potrebno je komunicirati tako da tvoja poruka bude jasna i ciljana, a ne samo smešna ili u trendu. 

Bitno je pomenuti i motive – kao što je mnogima motiv bio da pozovu druge na glasanje, nekima je motiv bio sasvim suprotan – „ostanite apstinenti, politika je apsurdna i gadna”. 

Neki su publici na tiktoku prilazili ozbiljno i sa pijetetom, drugi su u potpunosti pratili trendove i često su izgledali neozbiljno. 

Kako će ko doživeti poslate i komunicirane poruke, svakako ostaje lična stvar. 

Politika nije i ne sme da bude ružna reč 

Politika nije ružna reč. Veruj na reč jednom politikologu. 

Ne moraš da mi veruješ na reč, evo šta je sve politika: da li udišeš čist vazduh, koliko dugo čekaš bus, koliko ti je poskupela karta od kuće do grada gde studiraš, da li su porezi na menstrualne proizvode jednaki porezima na luksuznu robu, koliko dugo čekaš pregled kod lekara i, na primer, da li si bezbedan ili bezbedna na ulici. To je sve politika i mnogo više od toga. 

Foto: @mladi_medijskapismenost/Instagram 

Kada govorimo o onoj „prljavoj politici”, to možemo da nazovemo polikanstvo ili političarenje, a ljude koji se time bave umesto da rešavaju gore navedena pitanja – njih menjamo na izborima prvom prilikom! 

Odakle uopšte predstava da je politika prljava? 

Dovoljno je da uključiš prenos zasedanja Narodne skupštine ili gostovanja najviših političkih predstavnika. Pomislićeš – kakav rijaliti! 

Ako si barem malo pratio/la ovogodišnju predizbornu kampanju, nije ti promakao sav taj sadržaj ispunjen govorom mržnje, diskriminacijom, vređanjem na osnovu ličnih svojstava i tome slično. I mnogo je još toga što u našim očima politiku boji „prljavim”. 

Smenjivost, smenjivost, smenjivost 

Četkica za zube koju svaki dan koristiš ima svoj rok. Kad se istroši, zameniš je novom. 

Slično je i sa političarima. 

Važna odlika demokratije je smenjivost vlasti i to je tako sa opravdanim razlogom. Kada je neko predugo na vlasti, prestane da oseća potrebu i pritisak da svoj posao radi dobro ili bolje jer nema takmičenja. 

Zato postoje izbori i mandati – da bi se vlast menjala i postojala konkurencija. 

Foto: Marko Djurica/REUTERS 

Demokratsko društvo zahteva neprestano učenje i učešće 

O svim ovim stvarima učili smo nedovoljno ili nimalo i to je problem. 

Političko obrazovanje ne treba da bude privilegija jer je potrebno baš svima. Bez njega nema kvalitetnog učešća u procesima koji se najdirektnije tiču naših života. 

Političko obrazovanje kaže i sledeće: ponekad se smenjivost vlasti ne postiže na izborima – kada oni nisu slobodni, fer i pošteni, kada se kupuju glasovi i „uvoze birači” i kada godinama politički protivnici nemaju ravnopravan pristup medijima. 

Neki su to provalili, pa su već danima ispred Republičke izborne komisije (RIK) tražeći da se greške i prevare isprave. 

Foto: Oliver Bunić/NIN 

I za kraj, hvala ti još jednom.  

Tvoj glas je znak da ti je stalo i tvoj glas vredi više od svake statistike.  

Taj glas i svaki glas sredstvo su promene. 

Autor teksta: Lazar Simić

Naslovna fotografija: AI-generated/Shutterstock

Sharing is caring!