Ivana Jovanović, YIHR: U Srbiji se najviše krši pravo na slobodu govora, drugačije mišljenje vodi ka targetiranju
7. septembra 2023.
Sloboda govora je jedno od najvažnijih ljudskih prava, naročito kada govorimo o medijima. Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Ivana Jovanović kaže da se upravo ovo pravo najčešće krši u Srbiji danas, te ističe da je sloboda govora naše pravo da izrazimo svoje mišljenje ili da se ne složimo sa nečijom tvrdnjom, bez straha od cenzure ili sankcije. Međutim, u današnjem političkom kontekstu, ukoliko zastupamo mišljenje koje se razlikuje od većinskog, često smo u društvu predstavljeni kao izdajnici ili strani plaćenici, samo zato što se borimo za ideje i vrednosti koje nisu u skladu sa vladajućim narativom.
Civilni sektor, ali i mediji, koji se bore za ljudska prava manjinskih i marginalizovanih grupa, često bivaju targetirani u društvu kao izdajnici i strani plaćenici. Ovakve situacije posebno ugrožavaju aktiviste/kinje i novinare/ke, naročito one koji se bave pravima manjinskih i marginalizovanih grupa. To može rezultirati njihovim izlaganjem ozbiljnim pretnjama i rizicima.
Međutim, ona ističe da je situacija danas bolja među mladima, koji su bolje informisani o svojim pravima. Doprinos tome jeste neformalno obrazovanje koje im je dostupnije.
„Mladi, nažalost, ne uče u školi o ljudskim pravima, iako bi to trebalo da bude deo građanskog vaspitanja. Srećom, rekla bih da civilni sektor igra ključnu ulogu u popunjavanju ovog jaza. Mladi su sve više informisani o ljudskim pravima i spremni su da se angažuju i bore za zaštitu ljudskih prava, ali postoje ograničenja u dosegu civilnog sektora”.
Inicijativa mladih za ljudska prava ima dosta programa koji su namenjeni mladima. Ono za šta se Inicijativa zalaže u pogledu mladih je individualan pristup, jer mladi su heterogena grupa, sa različitim interesovanjima i nivoom znanja.
„Ono što smo uočili jeste da mladi često nemaju pristup činjenicama o ratovima devedesetih. Ovo je često posledica nedostatka adekvatnog obrazovanja, kao i uticaja dominantnih medijskih narativa“.
Mediji oblikuju, ali i utvrđuju već postojeće stavove, ključ je u medijskoj pismenosti
Selektivno konzumiranje informacija koje potvrđuju naše stavove i uverenja dovodi do stvaranja „medijskog mehura”. Takođe, ovome doprinose i algoritmni na društvenim mrežama, kao i tendencija ljudi da se okruže istomišljenicima i informacijama koje potrvđuju njihove već izgrađene stavove, takozvana „pristrastnost potvrđivanja“. Jovanović prepoznaje medijsku pismenost i razvijanje kritičkog mišljenja kao ključne korake za rešavanje ovakvog problema.
„Mislim da je to izuzetno važno jer mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju našeg svakodnevnog iskustva, s obzirom na to da smo sve više okruženi društvenim mrežama i medijskim sadržajem. Ono što me posebno zabrinjava jeste obilje govora mržnje koje često vidimo u medijima, kao i konstantno kreiranje neprijatelja. Danas su to Albanci, sutra Bošnjaci ili Hrvati. Takav konstantan potencijalan izvor konflikta može duboko uticati na percepciju mladih ljudi, i ukoliko ne razvijaju kritički pristup prema ovim informacijama, mogu postati zatvoreni za različitosti i dijalog”.
Kritičko mišljenje je važno zbog toga što možemo videti neke perspektive koje nisu dominantne u društvu i da zajedno sa tim rastemo.
„Ključno je shvatiti da mladi, iako svakodnevno koriste društvene mreže, nisu nužno dovoljno medijski pismeni da filtriraju sve informacije koje pristižu. Edukacija je ključna, kako formalna, tako i neformalna, a trebalo bi početi već u osnovnoj školi. Mladi su vešti u kreiranju sadržaja na platformama poput TikToka i Instagrama, ali često nisu svesni kako pravilno koristiti te platforme, naročito s obzirom na algoritme koji prikazuju personalizovan sadržaj. Zbog toga je važno stvarati prostore gde mladi mogu naučiti kako da odgovorno koriste društvene mreže“.
Medijski sadržaji često su zasićeni senzacionalizmom, govorom mržnje, stereotipima i predrasudama prema marginalizovanim i manjinskim grupama. Ovi sadržaji ne samo da utiču na stavove mladih, već ih često i formiraju. To dovodi do stvaranja osećaja neprijateljstva prema različitostima, umesto da mladi budu radoznali i otvoreni za razumevanje drugih kultura i perspektiva.
S druge strane, Jovanović kaže da nije sve tako crno, jer postoje prostori gde mladi mogu da dekonstruišu svoje stavove i predrasude koje imaju.
„Postoji ta želja kod mladih da se menjaju. Mi ne možemo nikoga da promenimo ukoliko to ta osoba ne želi, pogotovo ako on/a nije otvorena da čuje drugu stranu”.
Kao glavne probleme sa kojima se danas mladi suočavaju Jovanović navodi nezaposlenost.
„Kada je reč o izazovima s kojima se mladi suočavaju danas, jedan od ključnih problema je nezaposlenost. Mladi često ne mogu steći radno iskustvo tokom fakulteta jer su prakse često neplaćene. Osim toga, osamostaljivanje je izazov zbog visokih cena stanovanja, posebno u većim gradovima”.
Sem toga, Jovanović navodi ekologiju kao i vrednosti koje se promovišu kao probleme sa kojima se mladi suočavaju. „Ono što mene, kao mladu osobu boli, jesu dominantne vrednosti kojima smo okruženi“.
Mladima poručuje da nastave da prate MLADI i njihov sadržaj na društvenim mrežama zbog toga što je, kako kaže, to platforma koja podržava i osnažuje mlade, ali i da što više putuju i upoznaju druge ljude i njihove kulture kako bi razumeli svet iz različitih perspektiva.
Autor: Aleksandar Đokić
Naslovna fotografija: Lazar Simić / foto: Aleksandar Đokić