Ivana Milosavljević, CINS: Ne smemo upasti u zamku da znamo dovoljno o medijima
21. avgusta 2023.
Priče koje objavljuju istraživački mediji poput CINS-a, BIRN-a, Insajdera, KRIK-a od velikog su značaja za građanke i građane. Svake godine tim CINS-a organizuje treninge za mlade novinare/ke na kojima dodatno uče o istraživačkim tehnikama u novinarstvu. Novinarka CINS-a Ivana Milosavljević za MLADI kaže da ne smemo upasti u zamku da znamo dovoljno o medijima i medijskoj pismenosti, već da moramo da pratimo trendove i da prihvatimo da stvari evolviraju, kao i da sve posmatramo kritički, čak i one izvore za koje smatramo da su relevantni, te naglašava da je neophodno da ih proveravamo.
Ona kaže da je ključno da činjenice doznamo s više strana i iz više uglova kako bismo uspeli da potvrdimo da li je to nešto o čemu govorimo tačno ili nije.
„Naročito je to važno ako tu informaciju želimo da plasiramo dalje, ako želimo da vest podelimo sa drugima preko svojih društvenih mreža“, dodaje Milosavljević.
Ona tvrdi da su mladi mnogo medijski pismeniji od svojih roditelja, te da lakše prepoznaju manipulacije koje mediji serviraju u odnosu na starije generacije. Međutim, ističe da je svakako potrebno da se i dalje radi sa mladima u oblasti medijske pismenosti, jer koliko god oni uspevali da ispate i prepoznaju te stvari, i mediji svakodnevno pronalaze nove tehnike i alate kako bi dalje manipulisali sadržajem koji plasiraju.
„Medijska pismenost mladih u ovom trenutku je mnogo kvalitetnija nego pre par godina, jer se više radi sa mladima na toj temi. Kao srž problema vidim starije generacije koje ne razumeju važnost medijske pismenosti i ono što se plasira u medijima ne preispituju, već prihvataju ’zdravo za gotovo’“, dodaje ona.
Koliko su mladi zainteresovani za istraživačke medije?
Milosavljević kaže da publika koja čita istraživačke medije nije primarno među mladima.
„Ne bih rekla da su mladi sa te strane dovoljno strpljivi da se posvete čitanju dužih istraživanja, kao što su istraživanja koja, između ostalog, radi CINS. Ali, s druge strane, imamo veliku zainteresovanost mladih kada dođe do nekih treninga, obuka i škola istraživačkog novinarstva. Mladi se vrlo interesuju za istraživačke tehnike, čak i ukoliko se ne bave samim novinarstvom“.
Istraživačke tehnike podrazumevaju i snalaženje na internetu, u onlajn svetu, što na kraju dana može da mladima pomogne u kojim god sferama i kojim god poslom da se bave.
„Na naše treninge se uvek prijavljuje veliki broj mladih i mi gledamo da dovoljno često organizujemo obuke kako bi što više njih imalo prilike da nauči osnove istraživačkog novinarstva“.
Što se tiče samih tehnika i onoga što interesuje mlade, najveća zainteresovanost je za naprednu pretragu interneta, vizuelizaciju velikog broja podataka i pronalaženje informacija u bazama podataka kao što su Agencija za privredne registre (APR), Portal javnih nabavki ili sajtovi koji nisu nužno konvencionalni izvor informacija i za koji mladi nužno ne znaju.
Mladi su najviše zainteresovani za alate koji im mogu pomoći u boljem razumevanju stvarnosti – foto-forenziku i alate koji se koriste u istraživačkom procesu za fektčeking.
„Napredna pretraga interneta je nešto što ih dosta interesuje, jer često ne znaju da filtriranjem podataka mogu da pronađu informacije koje „običnom“ pretragom ne bi mogli da nađu. Što se tiče pretrage baze podataka, tu najviše dolazimo do onog ‘aha’ efekta, jer mladi nisu ni svesni da neke podatke mogu da pronađu i da su oni javno dostupni“.
Kada govorimo o mladim novinarima/kama, Milosavljević kaže da ono što njima često bude značajno jeste da mogu da pošalju Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i da na taj način probaju da dođu do nekih novih saznanja.
„Institucije u Srbiji su u velikoj meri zatvorene i na same zahteve za pristup informacijama od javnog značaja retko odgovaraju iz prve. Često se dešava da se informacije dobijaju nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, te im na treninzima ukazujemo na to da moraju da budu uporni i da istraju u procesu da doznaju šta im treba“.
O kritičkom mišljenju i društvenim mrežama
Da bismo mogli objektivno da sagledamo neku situaciju koja se dešava oko nas, moramo biti spremni da prihvatimo da naše inicijalno mišljenje možda nije bilo tačno i da saslušamo drugu stranu, da pružimo priliku da se naše mišljenje preispituje i da mi sami gradimo jaču argumentaciju. Iz ovih razloga je kritičko mišljenje ključno za snalaženje u današnjem svetu i to ne samo za ljude koji se bave novinarstvom, već za sve mlade.
Kako bi mladima što približili svoj rad, CINS je počeo sa unapređivanjem društvenih mreža, te svoje istraživačke priče i tekstove prepričavaju na što lakši i slikovitiji način kako bi zainteresovali mlade za njihove sadržaje. Primer za to su profili na Instagramu i TikToku.
„U poslednje vreme smo shvatili da su društvene mreže medij sam po sebi i da istraživanje koje mi na našem sajtu objavljujemo i koja jesu duga moramo na neki način da sažmemo i da kroz jedan Instagram post ili kroz jedan Tviter thread pružimo manje-više sve relevantne informacije koje se tiču našeg istraživanja. Što se tiče naše mlađe publike, mi smo pokrenuli TikTok nalog koji je u ekspanziji, a pokušavamo da napravimo stabilniju publiku na Instagramu. I dalje je naša publika malo starija generacija, pa su nam glavne mreže na kojima plasiramo sadržaj Fejsbuk, Tviter i Instagram“.
Društvene mreže su ključne za promociju CINS-ovih priča jer na taj način stižu do publike koja možda i ne prati nužno CINS.
„Gledamo da iskoristimo pun potencijal društvenih mreža i strategije koje pravimo se razlikuju od mreže do mreže. Trudimo se da dođemo do mlađe publike i da kroz teme koje obrađujemo pokrijemo to što bi i njih moglo da interesuje“.
Mladima koji prate naš MLADI sajt i društvene mreže novinarka CINS-a poručuje da rade na medijskoj pismenosti jer je ona, kako ističe, sfera u kojoj će uvek moći da napreduju.
Autor: Aleksandar Djokić
Naslovna fotografija: Lazar Simić / foto: Aleksandar Đokić