Kako mediji govore o samoubistvu i šta treba da promene
22. septembra 2021.
Svake godine više od 700 000 ljudi izvrši samoubistvo –jedna osoba na svakih 40 sekundi, a procenjuje se da je 20 puta više ljudi koji pokušaju da izvrše samoubistvo.
Iako je ovo globalni fenomen, značajan indikator za veću stopu samoubistva je siromaštvo. U 2019. godini 77% samoubistava dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodom.
Suicid je među vodećim uzrocima smrti širom sveta, sa više smrtnih slučajeva od malarije, HIV/AIDS, raka dojke ili rata i ubistava. Najčešće žrtve su mladi – suicid je najzastupljeniji kod osoba od 20 do 35 godina, kao i muškarci koji duplo češće izvršavaju samoubistvo nego žene.
U Srbiji stopa samoubistva bila je najviša tokom devedesetih i od tad je u opadanju, ali je i dalje viša od evropskog proseka.
Istraživanja odavno ukazuju na negativan uticaj senzacionalističkog izveštavanja o samoubistvima. Čini se da je uticaj medija najveći kada je naveden način samoubistva, posebno kada je prikazan detaljno. Ovako mediji nesvesno “daju uputstva” osobama koje se već bore sa suicidalnim mislima. Takođe, veoma je štetno kada se izveštava “iz minuta u minut“ – na primer dok traje akcija spašavanja osobe koja pokušava da izvrši samoubistvo u javnosti ili kada se prikazuje dramatično – na primer sa fotografijama umrlih, privatnim detaljima o njihovom životu, oproštajnim pismima, porukama porodice i prijatelja i slično.
S obzirom na veliki broj ljudi koji se suočava sa suicidalnim mislima neophodno je govoriti o tome u javnosti. Međutim, način izveštavanja je problematičan – uglavnom više odmaže nego što pomaže u rešavanju globalne epidemije samoubistva. Još jedan značajan faktor kod prikazivanja suicida u medijskom prostoru je uprošćavanje i (još gore) pretpostavljanje uzroka samoubistava koji su uglavnom mnogo komplikovaniji nego što se čine. Kao razlozi uglavnom se navode nesrećne ljubavi ili finansijski problemi, dok se depresija ili drugi poremećaji raspoloženja i mentalne bolesti gotovo nikad ne navode kao uzroci, iako su među najznačajnijim faktorima koji doprinose suicidalnim mislima i pokušajima samoubistva. Ovo je kompleksan problem, samoubistvo gotovo nikada nije rezultat samo jednog uzroka, događaja ili faktora.
Pored toga, istraživanja pokazuju da neposredno nakon samoubistva poznatih ličnosti o kojima se uvek detaljno izveštava u medijima, usledi porast u stopi samoubistava. Ovde su svi senzacionalistički trendovi koji se javljaju kod izveštavanja na ovu temu još jači, a o detaljima iz njihovih života govori se mesecima nakon njihove smrti. Neetičko i needukativno izveštavanje o ovakvim pričama ostavljaju prostora, a često i podstiču razne štetne narative o suicidu i mentalnim bolestima koji su svakako već prisutni u društvu. Ovakva medijska slika će svakako uticati na ranjive osobe, a glorifikacija ili romantizacija samoubistva javnih ličnosti može sugerisati da društvo ceni ovakvo ponašanje.
Samoubistvo svakako ne treba prikazivati kao sredstvo za rešavanje problema i upravo zato mediji ne bi trebalo da učestvuju u “traženje uzroka”. Takođe, treba izbegavati opisivanje načina samoubistva ili deljenje lokacije kako ne bi došlo do imitacije.
Dakle, veoma je važno da mediji i medijski/e radnici/e ovoj temi pristupe ozbiljno i kroz svoj rad obrazuju javnost o samoubistvu. Umesto senzacionalizacije priča o kojima izveštavaju, trebalo bi iskoristiti prostor za razbijanje stereotipa o suicidu, kao što su – osoba koja govori o samoubistvu samo želi pažnju ili ako neko želi da se ubije mi tu ništa ne možemo. Svetska zdravstvena organizacija napravila je Priručnik za medijske profesionalce o prevenciji suicida koji novinarima/kama može biti od koristi pri izveštavanju o ovoj temi.
S obzirom na to da je septembar mesec prevencije samoubistva, nekoliko organizacija – Centar Srce, OPENS, Inicijativa Za tebe važno je i Institut za javno zdravlje Vojvodine pokrenuli su kampanju Pripazi na ton! Pripazi na klik! kako bi podigli svest o ovoj temi, a pogotovo o medijskom izveštavanju o suicidu.
Ukoliko ti je potrebna pomoć:
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava – 011/7777-000
Centar SRCE – 0800/300-303, vanja@centarsrce.org ili čet preko sajta centarsrce.org
Ako misliš da se neko koga poznaješ bori sa suicidalnim mislima – ovde su saveti kako im pomoći.
Autorka: Anja Anjđušić
Fotografija: Alex Blogoodf / Shutterstock