Maja Vasić Nikolić: Kada bi se poštovao zakon, govora mržnje, medijskih manipulacija i normalizacije nasilja u medijima ne bi bilo
14. septembra 2023.
Novija istraživanja potvrđuju da je stopa medijske pismenosti u Srbiji, kao i ostalim zemljama Balkana, među najnižim u Evropi. Da to nije toliko indikativno smatra medijska trenerkinja i MEL ekspertkinja Maja Vasić Nikolić. Kao razlog za to ističe da se mladi ne informišu putem tradicionalnih medija kakvi su televizija, radio i novine, već putem društvenih mreža. Upravo zbog toga ističe da ne postoji način kako se može oceniti nivo medijske pismenosti kod mladih. Međutim, smatra da nas i te kako može iznenaditi istančan ukus mladih da prepoznaju dobro i loše u medijima.
Vasić Nikolić kaže da se često u medijskom poslu možemo iznenaditi da mladi, za koje mi mislimo da se informišu samo preko društvenih mreža, imaju kritički stav i mišljenje prema medijima. Međutim, Srbija kao zemlja, i dalje nema medijsku pismenost kao obavezni predmet u svom obrazovnom sistemu.
„Generalno, smatram da je politika Srbije takva da se ne neguje kritičko mišljenje, to se vidi od vrtića, osnovne i srednje škole, pa do fakulteta“.
O tragediji koja je potresla Srbiju izveštavalo se nedeljama unazad. Vasić Nikolić kaže da u Srbiji ne postoji medij koji nije „fejlovao“ u svojim tekstovima i prilozima. Pak, ona dodaje da ne možemo znati kako je tačno ova tragedija uticala na mlade, s obzirom na to da su oni više prisutni na društvenim mrežama, te ne prate tradicionalne medije koji su najviše izveštavali o tragediji.
„Moja iskustva mi govore da mladi zapravo imaju istančan ukus za dobro i loše i da mogu da primete da nešto ne valja. Šta oni rade sa tim, to ne znamo. Kodeks je nešto što je samo na papiru, mi se oslanjamo na instikt ljudi da osete da li je nešto dobro ili ne, odnosno da li donosi štetu ili ne“.
O poštovanju zakona, normalizaciji nasilja u medijima i društvu i lažnim vestima
U tradicionalnim, ali i onlajn medijima, sve češće je zastupljen govor mržnje koji je praćen senzacionalističkim narativom. Ovaj trend nije zaobišao ni društvene mreže na kojima su najčešće mladi. Međutim, Vasić Nikolić ističe da roditelji koji čitaju ili gledaju sadržaje u kojima se promoviše govor mržnje moraju da obrate pažnju na svoju decu, pogotovo oni koji prate rijaliti programe u kojima se krše sve smernice koje su propisane Kodeksom novinara Srbije.
„Imamo naznake da repliciraju ponašanje u svojoj kući, u porodici, i na taj način, ta agresija i normalizacija nasilja preko televizije, roditelja i odraslih, stiže do dece koji su naši budući mladi“.
Ubrzo nakon tragedije, na društvenim mrežama počeli su da se povajljuju profili kao podrška osumnnjičenom za ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Vasić Nikolić ističe da je to posledica normalizacije nasilja.
„Nije Srbija jedina gde se to desilo. To je obrazac ponašanja koji se ponavlja u svim zemljama u kojima se dešavaju masovna ubistva. Ono što je problem je što nije bilo razgovora sa mladima o tome šta su uzroci i posledice onoga što se desilo u školi. Efekti o kojima pričamo nam samo pokazuju koliko smo udaljeni od stvarnosti. Suština je da je ovakvo nasilje prisutno u našem društvu i to dovodi do normalizacije ovakvog ponašanja. Ključne stvari koje nama nedostaju su nedostatak empatije i sve veći rast otuđenja“.
Da ne bi dolazilo do normalizacije nasilja, govora mržnje u medijia i drugih negativnih pojava, Vasić Nikolić kaže da je ključ u poštovanju zakona koji, kako ističe, nisu loši.
„Ukoliko bi zakon bio poštovan, sadržaji koje danas imamo u medijima, koji šire govor mržnje i različite vidove manipulacija, ne bi bili na tim medijima. Ukoliko bi mediji ’zaveli red’ to bi se reflektovalo i na porodice, a time i na mlade, te bi oni prepoznali da neki sadržaji na društvenim mrežama nisu baš prihvatljivi. Za njih bi normalno bilo ono što je u skladu sa kodeksom, međutim, naša politička situacija je takva da se to neće desiti zato što je ceo medijski sistem stavljen u službu režima“.
Ona ističe da postoji želja vladajućeg sistema da što više zbunjuje narod time što ih održava u strahu.
„Lažne vesti nisu opasne samo zato što šire dezinformacije, nego i zato što relativizuju, odnosno stvaraju sliku da su svi mediji isti, da svi lažu. Ako svi lažu, ja nemam kome da verujem, i onda se okrećem vođi/državi. Kada se sve pomeša, i kada korisnici ne znaju koji mediji su pouzdani, onda se od te silne sumnje rađa jedna vrsta haosa gde država preuzima vođstvo i vodi državu“.
Mladi moraju da postanu svesni načina funkcionisanja društvenih mreža, šta su algoritmi ali i da shvate kako funkcionišu mediji.
„Mi kao društvo, kao trenerkinje i treneri, možemo samo da ponudimo njima veštine i znanja, ali ne znamo šta će oni da urade sa tim. Mnogo puta mi se desilo da čujem ’Znam, ali baš me briga’. Moraju da znaju kako informacije koje dobijaju dobro ili loše utiču na njihov život“.
Mladima koji prate MLADI sajt i društvene mreže poručuje da se što više druže međusobno.
Autor: Aleksandar Đokić
Naslovna fotografija: Lazar Simić / foto: privatna arhiva / Maja Vasić Nikolić