Međunarodni dan ljudskih prava: Gde završavaju naši lični podaci?
10. decembra 2023.
Od 1948. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskih pravima, 10. decembra obeležava se Međunarodni dan ljudskih prava. Ljudska prava su univerzalna prava koja ima svaka osoba bez obzira na nacionalnost, rod, veru, rasu, jezik ili bilo koji drugo svojstvo, a ona obuhvataju pravo na život, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.
Koliko smo danas slobodni kao društvo? Gde se nalazimo kada je u pitanju sloboda, da li su nam prava uskraćena i kako se izboriti za pravo na mišljenje, a da ne budemo zbog toga targetirani u društvu i medijima?
Prema podacima Freedom House, organizacije koja prati stanje sloboda globalno, Srbija je delimično slobodna zemlja. Izveštaj takođe prepoznaje neprijateljsko okruženje u kome rade civilno društvo i nezavisni mediji u zemlji. Kako izveštaj navodi, kampanje protiv organizacija ili pojedinaca od strane političkih zvaničnika i provladinih medija su uobičajene. Prema podacima Reportera bez granica, Srbija je ove godine zauzela 91. mesto, u odnosu na prošlu godinu kada se nalazila na 79. Zabrinutosti zbog ovih podataka izrazile su i novinarske međunarodne organizacije koje su upozorile da Srbija „i dalje zaostaje u svojim obavezama da poboljša slobodu medija“.
Beogradski centar za ljudska prava sproveo je anketu tokom 2022. godine na uzorku od 10.000 ljudi. Istraživanje je pokazalo da i građani/ke smatraju da je stanje ljudskih prava u Srbiji u skoro svim oblastima nezadovoljavajuće, a naročito kada je reč o ekonomskim i socijalnim pravima građana/ki, borbi protiv diskriminacije i ugroženoj slobodi okupljanja.
„Podaci Beogradskog centra za ljudska prava pokazuju da 86% ispitanika/ca smatra da radna prava u Srbiji nisu adekvatno zaštićena, te da položaj muškaraca i žena na tržištu rada nije jednak i ravnopravan. Čak 91% građana/ki smatra da se država neefikasno bori protiv nasilja u porodici. Gotovo svakodnevno se u medijima mogu naći podaci o nasilju nad ženama, a samo u 2022. godini 25 žena ubijeno je u porodičnom nasilju. I dok 69% građana/ki smatra da LGBTI osobe treba da imaju ista prava kao i svi ostali građani Srbije, tek 47% njih smatra da Srbija treba da usvoji zakon o istopolnim zajednicama kojim bi se zakonski regulisao čitav niz prava za LGBTI populaciju u Srbiji“, prenosi Danas.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da više od 70% građana/ki smatra da njihovi lični podaci nisu adekvatno zaštićeni na internetu, dok 91% ispitanika/ca smatra da mediji u Srbiji ne izveštavaju objektivno i profesionalno o temama koje su od društvenog i političkog značaja. Preko 80% građana smatra da je govor mržnje zastupljen u javnoj sferi, a posebno zabrinjava što takav govor dolazi od predstavnika vlasti prema neistomišljenicima, ženama, civilnom društvu i nezavisnim novinarima.
Ivana Milosavljević, CINS: Sumnja se da su lični podaci građanki/a u kol centru SNS-a kopija biračkog spiska
„U Srbiji je došlo do poboljšanja političkog pluralizma 2022. godine zbog učešća opozicije na izborima nakon višegodišnjeg izbornog i parlamentarnog bojkota”, navodi se u najnovijem izveštaju Freedom House. Ipak, u izveštaju se ističe i da su izbori i dalje praćeni nepravilnostima. Kada se uzme u obzir i situacija u medijima i nejednaka medijska zastupljenost različitih političkih opcija, očigledan je nedostatak uslova za fer i demokratske izbore. Zloupotrebama u predizbornoj kampanji ove godine bavio se i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Novinarka CINS-a Ivana Milosavljević u tekstu „CINS u kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu“ bavila se temom kupovine glasova pred predstojeće izbore koji će se održati 17. decembra.
Ivana za Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan kaže da su u CINS-u dobili informaciju da je kol centar Srpske napredne stranke (SNS) i ove godine aktivan, te im se, kako kaže, ukazala prilika da to vide iz prve ruke.
„Novinarski smo procenili da bi bilo značajno da uđemo i pokušamo da dokumentujemo kako funkcioniše sistem. Meni je pripao ovaj zadatak iz dva razloga: prvo, najmlađa sam članica redakcije, pa sam se u samom startu uklapala u profil ljudi koji su inače angažovani za rad u kol centru. Takođe, jedna od tema kojom se prevashodno bavim u CINS-u je vezana za političke partije i njihovo finansiranje. Samim tim, odluka je doneta brzo“, ističe Milosavljević.
Priprema, opreznost, bezbednost i brojne procedure bile su važne i neophodne stvari kojih je morala da se drži kako bi sve prošlo kako treba.
„Undercover istraživanja zahtevaju da novinari budu mnogo oprezniji dok se pripremaju i rade na priči, ali i nakon njene objave. Mi smo imali brojne interne procedure koje su se ticale pre svega moje fizičke, a onda i digitalne bezbednosti. S te strane se nisam osećala ugroženo, jer sam bila pripremljena za različite scenarije koji su mogli da se dese. Tokom rada na priči imala sam više sastanaka sa advokatom, ali i kolegama iz OCCRP-a koji imaju iskustva u radu na ovakvim pričama, tako da sam obraćala posebnu pažnju na njihove savete, što je i meni pomoglo da se osećam sigurnije“, govori Milosavljević.
Kol centar SNS-a i kontakt telefoni građana/ki Srbije: Odakle i kako?
Sredinom decembra u medijima su se pojavili tekstovi da su brojne javne ličnosti dale stranki svoj potpis kao podršku na određenim izbornim listama. Među njima se našla i novinarka Jelena Zorić, ali i drugi/e.
Šta kaže Zakon o zaštiti podataka o ličnosti? U članu 24 ovog zakona ističe se da se poverljivost podataka o ličnosti mora čuvati u skladu sa obavezom čuvanja profesionalne tajne koja je propisana zakonom, a koji se odnosi na informacije koje se pružaju kad se podaci o ličnosti ne prikupljaju od lica na koje se odnose.
Novinarka CINS-a bila je svedokinja šta se sve nalazi u kol centru SNS-a, među kojima su, između ostalog bili i kontakt podaci osoba koje su bile pozivane u svrhu glasanja. Ivana dodaje da se upravo u ovom kol centru nalazi jedna velika baza u kojoj se nalazimo svi, a za koju se sumnja da je kopija biračkog spiska.
„Baza se svakog dana dopunjuje kontakt podacima onih koji su se našli na listi kapilarnih glasova. Te ljude kasnije zovu iz kol centra kako bi proverili da li će izaći na izbore i glasati za SNS. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali kao veliki problem vide to što ovakvu bazu, za koju se – ponavljam – sumnja da je kopija biračkog spiska, uopšte ima jedna politička stranka. Svrha biračkog spiska je sprovođenje izbora, a ne politička propaganda. S druge strane, ljudi koji rade u kol centru nisu obučeni da rukuju sa poverljivim podacima koji se u toj bazi nalaze. Samim tim, moguće su zloupotrebe“, priča Milosavljević.
Kada govorimo o ljudskim pravima, ali i slobodi medija, Milosavljević kaže da nju možemo upravo da komentarišemo iz ugla priče koju je ona objavila. Njena priča o kol centru odjeknula je u srpskoj javnosti, posebno na društvenim mrežama, međutim, u ovom krugu, izostali su brojni mediji, između ostalog javni medijski servis, ali i televizije sa nacionalnom frekvencijom, koje nisu obavestile širu javnost.
„Slobodu medija možemo da komentarišemo i iz ugla ove priče o kol centru, za koju nije bilo prostora na javnim servisima, ali ni na drugim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Rekla bih da je slobodna medija, mišljenja i govora veoma ograničena. Novinari se u mnogim redakcijama cenzurišu, postoje teme ili sagovornici za koje nema mesta. Malo je medijskih kuća koje mogu da zaista slobodno i profesionalno obavljaju svoj posao. Takođe, odnos institucija prema novinarima je veoma loš. Informacije je iz dana u dan sve teže dobiti ili potvrditi, zvaničnici ne žele da daju izjave, odgovore na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja nekad čekamo mesecima. To može ukratko da predstavi odnos sistema i institucija prema medijima i novinarima“, završava Milosavljević.
Prema Bazi napada Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u 2023. godini zabeleženo je 168 napada na novinarke/e, što je više u odnosu na 2022. i 2021. godinu. Najveći broj napada, prema podacima, dogodili su se za vreme pandemije korona virusa, 2020. godine, kada ih je bilo 195.
Autor: Aleksandar Đokić
Fotografija: Anton Vierietin / Shutterstock