Milan Inić, Yasserstain: Mladi da znaju kako da koriste medije, a ne da mediji koriste njih
4. avgusta 2023.
Jutjub platforma, koja je nastala 2005. godine, umnogome je značila za mlade koji su želeli da iskažu svoje talente. Jedan od njih je i popularniji jutjuber Milan Inić koji vodi kanal „Yasserstain“. On je svoj kanal otvorio 2009. godine iz želje da nauči da montira, ali i da priča priče. Inić ističe da je period kada je i sam počinjao bio period introverta, koji su hteli da se izraze. Na Jutjubu se mogu pronaći razni sadržaji – od spotova velikih muzičkih zvezda, trejlera najpoznatijih filmova i serija do edukativnih videa koji vam mogu pomoći u svakodnevnom životu.
Inić za MLADI kaže da je kanal otvorio iz zabave kako bi sa drugima delio interne šale, koje u tom trenutku nije imao sa kime da podeli uživo. Smatrao da svoju publiku može pronaći na internetu, konkretnije na Jutjubu.
„Ljudi koji su počeli u tom periodu kada i ja, i dan danas govore da je taj period, od 2008. do 2010. godine, bio period isključivo za introverte, koji su na neki način hteli da se ričautuju i onda je to vremenom ’postalo kul’, sve se više pronalazilo to ’želim validaciju od strane ljudi’. U početku, kako ja shvatam, nije bilo stvar validacije, već stvar izražavanja. Ali, naravno, sve pomešano, nekako tu dolazi i validacija, potreba da budeš viđen, potreba da ti neko potrvdi da si neko i nešto, te je i normalno da počneš da zavisiš od toga. To naravno pričam iz ugla influensera“, ističe on.
Za Jutjub kaže da je to drugi medij i drugi način konzumiranja sadržaja koji je promenio i kako gledamo na filmove i serije, ali i na druge medijske sadržaje. Jujtub je otvorio prostor i za striming, ali i za Shorts (kratke video-sadržaje), Reels (na Instagramu), i TikTok format.
Edukacije na našoj Jutjub sceni ima onoliko koliko mi damo prostora
Edukativni sadržaji na društvenim mrežama su od suštinskog značaja za celu populaciju. Inić kaže da prostora za edukaciju na našoj Jutjub sceni ima okoliko koliko mi damo prostora.
„Prostor je tu, što je sjajno. E sad, pre svega moraš ti sam da budeš dovoljno edukovan i da dovoljno razumeš neku materiju pre nego što je pružaš. Iako influenseri nekad iz najbolje namere žele da edukuju i posavetuju, to nekad ima i loš uticaj, jer nismo kredibilni u svakom polju. Međutim, kada se radi sa stručnjacima, to je za svaku pohvalu“, i dodaje: „Svi se trudimo da na neki način doprinesemo. Tu su i druge influenserke koje rade neke druge, ali važne teme, poput ’Zombijane’, ’Kritički’, ’Draga devojčice’, čiji rad je za svaku pohvalu“, kaže Inić.
Kao dobre sadržaje na ovoj platformi izdvaja kanal „Ozbiljne teme“ koji profesori pustaju na času kako bi se đacima približilo samo gradivo.
Kada je u pitanju njegov rad, sa muzičkim spotovima njegove kolege i on pokušavaju takođe da edukuju mlade. O tom radu svedoči i pesma o ćeliji.
Obzirom da je Yasserstain prisutan od 2009. godine, to je 14 godina prisustva na društvenim mrežama, te se otvara i pitanje koliko se razlikuju Milan iz 2009. godine i Milan danas? Milan danas, kao i Milan iz 2009. godine, i dalje je introvertan.
„Možda ga je Jutjub malo podstakao da bude ekstrovertniji, ali to je kao performans, dođe ti iz želje da se izraziš. I dalje je anksiozan, ali je odgovorio, nadam se, na neka pitanja koja je tada imao. Ne oseća se toliko usamljeno kao tada, jer vidi da postoje ljudi koji rade sjajne stvari, tako da je to glavna promena“, kaže Inić.
Mladi su svesni lošeg uticaja na društvenim mrežama, ali…
Mladi su svesni lošeg uticaja na društvenim mrežama, smatra Inić. Međutim, on dodaje da se često govori da oni nisu svesni tog uticaja, da ne znaju, i smatra da to ne podstiče mlade da se bave tom temom.
„To ih samo odbija. Preplavljeni smo informacijama da su mladi samo na TikToku. Pa dobro, jesu na TikToku. Šta je to ’samo su na TikToku’ i šta rade tu? Mladi mogu i starijim generacijama pomoći oko medijske pismenosti, isto kao što starije generacije mogu iz svog životnog iskustva, iz iskustva sa tradicionalnim medijima, da pomognu mladima. Potrebno je više asertivne komunikacije kako bi došli do bolje medijske pismenosti, i mislim da je to ključna stvar“, ističe on.
Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2022“ pokazuje da korisnici Tiktoka ovu mrežu najčešće posećuju kako bi se zabavili, te zato ne iznenađuje podatak da najpraćeniji Tiktok nalozi u Srbiji upravo i nude ovakav sadržaj korisnicima, i na tome ‘zarađuju’ veliki broj pregleda. Prva od pet najzastupljenijih tema – muzika, sama po sebi predstavlja zabavni sadržaj, dok su i ostale teme (partnerski odnosi, kuvanje, izazovi i eksperimenti i porodični odnosi) u najvećem broju slučajeva predstavljene na zabavan način, kroz satirične skečeve ili vlogove.
U radu sa mladima Inić je primetio da osnovci i srednjoškolci vole skrolovanje na društvenim mrežama i onaj sadržaj koji im algoritam ponudi. Međutim, on kaže da počinjemo sve više da cenimo da mi upravljamo sadržajem koji ćemo gledati.
Anonimnost doprinela govoru mržnje na društvenim mrežama
Anonimnost na internetu je ta, kako kaže Inić, koja je doprinela govoru mržnje, jer nema posledica i direktnog suočavanja.
„Iz perspektive influensera, kada publika vrši taj govor mržnje, oni misle da te poznaju samim tim što si samo malo otvorio svoj prozor i misle da mogu da ući u kuću. A to je baš ’no, no’“, kaže on.
S druge strane, on navodi i drugačiji primer – kada influenseri šire govor mržnje jedni među drugima, influenseri prema publici, ili publika sa publikom. Kako Inić kaže, to je u fazonu: „Ako se ne slažeš sa mnom, ti si gori“.
„To je taj šejming zato što imaš drugačiji stav, a to me podseća na osnovnu školu. Nadam se da će se to promeniti u društvu“, ističe on.
Mladima poručuje da treba da prepoznaju, bilo na društvenim mrežama ili u tradicionalnim medijima, šta ih iscrpljuje ili uznemirava. Na taj način sebe edukuju kako da koriste medije, a ne da dozvole da mediji koriste njih.
Autor: Aleksandar Đokić
Naslovna fotografija: Marija Jovanović / foto: Yasserstain, privatna arhiva